Интервју - Никола Калинић: Овај Фенер има јачу хемију!

Нацртали су нам мете, а нама слађе! Српски ас, потпуно искрено - од шаха, завршног турнира у Београду, преко будућег позива, повреде која га је од терена одвојила добар део сезоне, критикама које је добио због исте, Олимпијакоса и времена које полако ломи Василиса Спанулиса и Јоргоса Принтезиса, до противника у полуфиналу Евролиге, репрезентације, конфликта са Током Шенгелијом, анализи прошлогодишњег и садашњег тима Фенера, омиљеним играчима у Европи и НБА. . .

Кошарка 17.05.2018 | 22:15 Још када смо прошлог лета правили интервју који никога није оставио равнодушним, констатовали смо да је Никола Калинић човек који ће вам одмах рећи све што мисли и то ће урадити без длаке на језику. Конкретно, директно. Право у главу, што би народ рекао.

Некима то смета, многи га због тога поштују још више, а ми његову искреност и директан приступ свакој теми јако ценимо. Зато су разговори с њим увек занимљиви.

Тако је било и овог пута. Никола Калинић је за МОЗЗАРТ Спорт издвојио време како би из свог угла обрадио многе актуелне теме, прошле, али и будуће ствари. Од шаха, завршног турнира у Београду, преко будућег позива, повреде која га је од терена одвојила добар део сезоне, критикама које је добио због исте, Олимпијакоса и времена које полако ломи Василиса Спанулиса и Јоргоса Принтезиса, до противника у полуфиналу Евролиге, репрезентације, конфликта са Током Шенгелијом, анализи прошлогодишњег и садашњег тима Фенера, омиљеним играчима у Европи и НБА...

У тренутку када смо успоставили телефонску везу, подсетили смо се да Никола Калинић има разне хобије, да је отвореног ума и да су му сфере интересовања разноврсне. Конкретно, српског репрезентативца ухватили смо усред партије шаха, па се тако изродило и прво питање - откуд шах? Да ли је то нешто што волиш да играш од малих ногу или си скорије ушао у те воде?

„И једно и друго, помало. Искрено, отац ме је научио да играм и заволео сам шах. Добро, нисам сад баш неки играч, могу да кажем да сам на добрим основама. Ипак, како сам последњих месеци имао више слободног времена, онда сам почео опет мало више да играм. Волим тако да играм са људима који ми дођу, али најчешће путем интернета. Добро је за главу, развијаш вијуге, укључиш мозак, то је јако битно“, отворено ће Калинић за МОЗЗАРТ Спорт, на шта додаје:

„Време које сам имао користио сам да радим толико корисних ствари. Читам више, доста сам књига прочитао последњих месеци, почео сам да размишљам о будућности и шта бих могао да радим када завршим каријеру. Једноставно - припремам се за живот после каријере“.

КОМЕНТАРИ? МОРАО САМ ДА ФОЛИРАМ ПОВРЕДУ ОСАМ МЕСЕЦИ...

Имаш ли већ идеју чиме би могао да се бавиш онда када одлучиш да окачиш патике о клин?

„Имам неке начелне идеје, није још ништа конкретно. Али, верујем да ћу радити са децом. Да ли кроз неке облике кампова или као тренер - видећемо. Деца су много искренија, отворенија према теби, боља су у том смислу од нас одраслих. Не могу још много тога да причам, али прича иде у том смеру“.

Иза тебе је период кроз који, нажалост, пролази све већи број спортиста. Изгледало је као мања повреда, али претворило се у вишемесечну паузу због повреде леђа. Сигурно ти није било лако да се суочиш с таквим проблемом?

„Истина, за мене је све то било врло напорно. Фрустрирајуће, да се боље изразим. То ми је била прва озбиљнија повреда у каријери, али ваљда је на наплату стигло све оно кроз шта сам прошао током последњих пет-шест година, сва она лета без одмора... Ето, кад се сад сетим, није ми свеједно“, застао је Калинић на тренутак, па наставио:

„Имао сам велику жељу да играм Евробаскет, да урадимо нешто велико. Ипак се играло и у мојој хали. Момци су успели и много ми је драго због њих. Ја сам, искрено, можда превише оптимистично схватио целу ситуацију са повредом, био сам сигуран да ћу успети да се опоравим на време. Искомпликовало се, морао сам да одморим“.

Није било потребе да Николи поставимо додатно питање, он је искрено прокоментарисао одређене ствари које су му засметале.

„Било је коментара да фолирам и да не желим да играм за репрезентацију. Ето, морао сам да фолирам седам-осам месеци, сад могу да се посветим кошарци“.

Колико ти је сметао такав став појединаца?

„Сметало ми је јако, није ми било драго. Али, небитно је то све сада. Важно је да сам се опоравио, да је све како треба. Научио сам како да водим рачуна о себи, стално радим вежбице истезања, никада ми није досадно“.

Можеш ли да нам кажеш како си се осећао током дана опоравка? Колико ти је тешко било да гледаш своје саиграче, клупске и репрезентативне, док воде борбе на терену, а ти мораш да будеш посвећен физикалним терапијама?

„Генерално се трудим да будем оптимистичан, да на живот гледам ведрије. Али, било је тешко, необично. Био је то непријатан бол, не као када искренеш зглоб, већ туп бол. који се спуштао низ ногу. Имао сам бол нерва. Морам да се захвалим свима у Фенеру, свима који су били уз мене, који су ме подржали, радили са мном. Нико ме није пожуривао, штавише - када је требало да се вратим на терен људи у клубу су ми јасно ставили до знања да могу још да радим на себи и да не морам да журим. Да се тако изразим, била је зезнута повреда, али надам се да је то све иза мене и да сам сада слободан за наредних пет до шест година“, каже уз осмех Калинић и продужава:

„Морам да изразим посебну захвалност Бати Зимоњићу, који је уз мене био свакодневно, два пута радио на истезању, вежбама... Он ми је много помогао и бескрано сам му захвалан“.

ЖАЛГИРИС МЕ ПОДСЕЋА НА ПАРТИЗАН

Пређимо на ведрије теме - кроз неколико дана у Београду почиње Фајнал-фор. Колико те радује што ћете се за титулу борити у Србији, пред својим сународницима?

„Не знам сад колико ће бити наших људи на трибинама, с обзиром на то да цене улазница нису баш популарне. Али, јасно је да ћемо имати велики мотив да одбранимо трон. За ово смо се борили, за ово смо играли, а када смо нешто започели, морамо и да завршимо. Верујем да ће бити много занимљиво, али да би било још боље да имамо неки наш клуб на завршном турниру, јер Београд би био епицентар тог кошаркашког лудила три дана. Опет, мени је интересантно да видим ту емоцију, људи обучене у опрему вољених клубова који шетају улицама, велики број туриста. Београд ће бити обојен у боје свих учесника Ф4 и биће јако лепо“.

Биће занимљиво ван терена, али ће на паркету бити још интересантније. Посебно за вас, јер ће сви покушати да вас оборе са европског трона?

''Многи паметнији људи од мене говорили су да је много лакше освојити, него одбранити пехар. Сви имамо јасно постављен циљ, али имају и други учесници Ф4. Знамо да су сви нацртали мете и да желе да нас скину са крова. Они желе, а први је Жалгирис. Знамо већ како да се носимо с притиском, нама је практично исто било и у Истанбулу, али сада смо годину дана зрелији, искуснији. Ако будемо одбранили пехар - биће још слађе“.

СПАНУЛИСОВО ВРЕМЕ ПРОЛАЗИ, МОРА ДА СХВАТИ

Пред вама је први противник - Жалгирис. Екипа која је све одушевила у Европи, право освежење на завршним турнирима. Какво је твоје мишљење о литванском великану?

„Сјајна екипа, у свим аспектима. Сетимо се да је и прошле сезоне била врло добра, али да им је тада недостајало мало среће пошто су губили неке утакмице на један посед. Прележали су те, дечије болести и сада су на то искуство добили неколико утакмица на једну лопту. Ја то стално причам, а видех и да је недавно и Душан Кецман потврдио - Жалгирис ме подсећа на Партизан. Млад су тим, чврсти, са доста квалитетних шутера, имају добар спој са искусним играчима. Пангос и Јанкунас су ту као покретачка снага тима. Верујем да можемо да их победимо уколико будемо успели да им парирамо снагом, жељом и шутерски. Наравно и да им нашом одбраном умањимо учинак главних играча“.

Да ли те је изненадило то што се Жалгирис нашао на завршном турниру, гледајући да је против себе у четвртфиналу противник био Олимпијакос?

„Морам да признам да јесте. Олимпијакос има јако искусну екипу која, истина, сваке године све више стари. Искуство много значи у таквим утакмицама, зато нисам очекивао да ће проћи. Сјајно је када видите неко ново лице на Ф4, неку нову екипу. Опет, сви знамо какав је тренер Шарунас Јасикевичијус, какву је каријеру имао као играч и какву причу прави сада као тренер. Заслужили су да се нађу ту где су“.

Поменуо си и сам чињеницу да Олимпијакос има проблем са позним играчким годинама у које су ушли многи играчи, а посебно се то односи на Василиса Спанулиса и Јоргоса Принтезиса као главне ведете. Да ли је претерано рећи да је њихово време прошло?

„Причам баш о томе често са Костасом Слукасом, који стално прати Олимпијакос. Принтезис и Спанулис су сјајан тандем. Принтезис ми је, морам да признам, омиљени европски играч и много волим да га гледам како игра. Али, треба бити искрен и рећи да њихово време заиста пролази полако. Имали су толико успеха током година, покорили Европу, али знате како је то - ако они сами не схвате те ствари, тешко да било ко може да им дође баш и каже како треба да оставе више минута за неког другог. То се више односи на Спанулиса. Он је фантастичан кошаркаш, велики је играч, али чини ми се да су га године стигле. Али, то је Спанулис, није било ко. Он сам мора да схвати да му време пролази и да би требало можда да почиње са клупе. Е сад, друга је прича то има ли играча попут Василиса који могу да га замене или не. Принтезис још може да игра на високом нивоу, посебно стилом игре који га краси годинама, с том одличном леђном техником и кретњама које га красе“.

Често се међу новинарима и кошаркашкој публици води полемика, али волели бисмо да сазнамо твоје мишљење о теми формата завршног турнира. Ф4 или плеј-оф?

„Ух, не знам шта да кажем. Фајнал-фор је као формат неправеднији, али су изненађења могућа, што игру чини интересантнијом. Погледајте само како је то све изгледало свих ових година у окршајима Оимпијакоса и ЦСКА. Када би се играо плеј-оф, јасно је да би физички спремнији тимови били у много бољој ситуацији. Због тога се мени овај формат свиђа. Ја, ето, имам половични учинак. Надам се да ће се сада побољшати“.

ФЕНЕР 2018 вс ФЕНЕР 2017 - ОВАЈ ИМА ЈАЧУ ХЕМИЈУ

Како ти видиш Фенербахче сада, у односу на прошлу годину и моменат када се покорили Европу?

„Остали смо без двојице најбољих играча, Богдана Богдановића и Екпеа Јуда. Одмах се осетило да смо остали без дозе креације и без покретачке снаге тима споља и унутра. Верујем да је клуб одрадио одличан посао, доведени су сјајни играчи - Марко Гудурић је много напредовао откако је стигао у Истанбул и то се види на свакој утакмици, дошао је Бред Ванамејкер као играч великог квалитета, Николо Мели је појачао рекет“, каже Калинић и додаје:

„Да, имамо мало другачији тим у односу на прошлу сезону, с мало другачијом филозофијом, али могу да кажем да смо сложнија екипа, хомогенији. Јесте да смо изгубили индивидуални таленат, али мсо добили хемију, атлетску компоненту, у одбрани смо још бољи... Жељко Обрадовић је показао да је заиста прави кошаркашки маг, зато је ту где јесте. Успео је да после прошлосезонског тима направи још бољи састав, који није имао проблем да се прилагоди ситуацији“.

Да не идемо с причом у оно што би могло да се догоди кроз неколико дана, наше питање гласи - који је то прошлосезонски моменат вама ставио до знања да ћете постати шампиони Европе?

„Била је то занимљива утакмица против Гацијантепа. Сећам се да смо до полувремена губили и сад 20 поена разлике, а била је и она прича о тренеру Гацијантепа који је пре те утакмице прозивао Јана Веселог и мене. На крају смо утакмицу добили, а ми смо имали велики мотив да добијемо тај меч, да противничком тренеру одговоримо на све што је рекао. Имали смо стварно феноменалну екипу, а после те утакмице знали смо да можемо да будемо на врху. Победили смо касније Панатинаикос у четвртфиналу без изгубљеног меча, а ако ме сећање добро служи - од краја марта или почетка априла, па до краја сезоне нисмо изгубили ниједан меч (од 2. априла прим. аут.) и тако смо завршили сезону“.

Ове године имали сте занимљиву серију против Басконије, у којој сте доживели и први четвртфинални пораз у Жељковој ери, што практично доказује да играте најбољу кошарку када је најпотребније. Али, сам крај те серије остао је упамћен и по детаљу у којем сте се нашли Токо Шенгелија и ти. Било је пецкања с обе стране, па можеш ли да нам објасниш шта се тачно десило?

„Била је то јако тешка серија за нас, ма шта резултат или други говорили. Басконија нас је баш намучила. Јако поштујем Басконију као тим и јако ми се свиђа како играју, врло агресивно, свестрано. Имали су добру сезону иза себе, а видим да у АЦБ лиги побеђују и са по 30-40 поена разлике. Верујем да Басконија може чак и до шампионске титуле у Шпанији, што да не“, пита се Калинић и осврће се на дуел са Шенгелијом:

„Догодила се ситуација да је Шенгелија закуцао и онда протрчао поред наше клупе и почео да показује на руку, као да показује на сат, у смислу да је ово њихово време. Сматрао сам још тада да ти актуелном европском шампиону, у ситуацији када већ имаш два меча минуса, говориш да је дошло твоје време. Помислио сам: ’Добро, победиће једну утакмицу, али ми имамо и четврту да све решимо’. Тако сам добио додатну мотивацију да играм још јаче, још боље. Само сам о томе размишљао, хтео сам да им покажемо, пред њиховим навијачима, да је ово наше време, зато сам му показао исти тај сат по завршетку утакмице“.

Енергични српски репрезентативац каже да је врло брзо све заборављено.

„Ето, после утакмице смо отишли у један ресторан у Виторији да прославимо, а стицајем околности задесило се да је и Шенгелија био тамо. Одмах смо попричали, схватили да је и моје и његово понашање донекле разумљиво. Али, ја такве ствари не волим. Не волим да се понашам у складу с НБА, тај треш-ток и такве ствари. Ја говорим на терену, а када ми неко уради тако нешто, сигурно му нећу остати дужан“.

Вратили смо се накратко на чињеницу да Фенербахче игра најбоље када је најпотребније и да је Жељко Обрадовић махер темпирања форме...

„Драго ми је да сте то приметили, јер стварно је тако. Не смем, наравно, да откривам Жељкову тајну, али има разлике сада, у поређењу с остатком сезоне. А ја то све више примећујем како пролази време. Он зна да искористи наш потенцијал и то ради савршено. Темпира форму сјајно“.

ЗА РЕПРЕЗЕНТАЦИЈУ ПОСТОЈЕ ДВА ПУТА...

Какво полуфинале очекујеш између ЦСКА и Реала?

„Биће то права нападачка утакмица. Судар два најефикаснија тима Европе. Што би људи волели да кажу - прави револверашки окршај. Опет, сматрам да је ЦСКА показао више кроз сезону и да је рутински одрадио први део сезоне. Играли су доминантно, сигурно, стабилно. Показало се, додуше, колико им фали Кајл Хајнс у рекету, па онда и Нандо де Коло. Реал с повратком Серхија Љуља добија на, да се тако изразим, додатној дози кошаркашког лудила. Лука Дончић је стварно одрадио велики посао током сезоне и изнео је огроман терет на својим леђима, али постоји хијерархија која јасно каже да је ово Љуљов тим, да је он ту шериф. Реал има сјајну екипу, играју феноменалну кошарку, јако су непредвидиви, зато им дајем благу предност у полуфиналу“.

Хајдемо мало и о репрезентацији. Питали смо Милоша Теодосића као представника српских НБА играча, питамо и тебе испред евролигашких асова - шта народ треба да очекује током летњих квалификација за Мундобаскет? Да ли ће гледати најјачи састав или оне који су квалификације и почели?

„Ту постоје само два пута. Ја не знам како селектор размишља, али подржавам Теодосићеве речи и сматрам да треба да играју најбољи играчи који су доступни у том тренутку. Е сад, да ли ће то бити тим са Бјелицом, Јокиће, Богданом, Теом, Бобијем, потпомогнут нама из Евролиге, или ће задржати оне који су досад били ту. Све је сада у домену теорије. Што се мене тиче, волео бих да заиграмо за национални тим у септембру, јер верујем да би то био савршен увод у почетак клупске сезоне. Видећемо шта ће селектор да одлучи“.

ГУДУРА И ЈА ИМАМО ОПКЛАДУ...

Како ти видиш постављање Игора Кокошкова за новог тренера Финикс Санса и чињеницу да је први Европљанин у једној НБА франшизи?

„То је сјајно за европску кошарку, али мало ми је чудно да га сада сви присвајају као Србина, а нико га практично пре није ни помиња. Не знам колико је његов лични успех допринео српској кошарци, гледајући да човек толике године ради у Сједињеним Америчким Државама и практично није радио овде озбиљније. Такође, знамо сви да је водио Словенију до европског злата, успео је то са таквим именима у тиму као што су Драгић, Дончић, Рендолф... Не познајем човека лично, али ми је много драго због њега, искрено“.

За крај, Никола нам је открио и малу опкладу коју је имао са Марком Гудурићем уочи почетка финала конференција у НБА лиги.

„Финале ће бити Голден Стејт и Кливленд ће бити у финалу, ту нема сумње. Чак сам се и кладио са Гудуром да ће Голден Стејт победити Хјустон са 4:0 у серији, иако сам првобитно заборавио да Хјустон има предност домаћег терена. Али, нема везе. Мене, искрено, не занимају превише статистички подаци типа - постигао је толико и толико поена, шутирајући само левом руком, с десне ноге, док је имао жваку у устима. Ја сам за конкретне ствари, а сигуран сам да ће Голден Стејт показати највише. Превише квалитета имају у тиму за све остале противнике и то ће се видети. Кевина Дуранта нико не може да сачува, као ни Стефа Карија, Клеја Томпсона такође када је у свом елементу.Гледајте, ако хоћете Голден Стејт да победите шутем - изгубићете сигурно. Ту не може ни Хјустон да парира, јер игра целе године исто. Кливленд тешко да ће успети да прође поред Голден Стејта, посебно када Дрејмонд Грин, који ми је омиљени играч у НБА лиги, буде узео Леброна Џејмса под своје. Једноставно су најбољи и вероватно ће опет бити шампиони“, завршава Калинић јављање из Истанбула.

Извор: моззартспорт