Интервју пред Ф4 - Василије Мицић...
Саиграчи се уздају у мој комшилук! Шарас поштује српску кошарку, каже да смо људи с карактером! “Да сам бирао град, не бих могао да претпоставим да бих могао да изаберем Београд. Вероватно би био понуђен неки Париз, Истанбул и тако даље. Ето мени се задесило, без тога да бирам, да играм у Београду. Пресрећан сам. Можда је то и судбина и нешто што је требало да се деси”, каже кошаркаш Жалгириса за сајт Моззартспорт.
Кошарка 16.05.2018 | 21:30
Какогод, и када је стигао у Зелену шуму, мало ко је могао да претпостави да ће Жалгирис имати тако савршену сезону, али је било баш тако.
Мицић је прошле сезоне седео у Истанбулу и могао само да сањари да је на паркету Фајнал фора Евролиге, а ове сезоне ће играти полуфинале и то у својој Србији, у Београду.
Како Васа каже за наш сајт, ни сам није могао да очекује да ће се то десити док је као играч Тофаша пратио прошлогодишњи Фајнал фор.
„Искрено, нисам. Нисам стварно. Гледао сам прошле године Фајнал фор у Турској, са трибина. И негде сам се у глави, не преиспитивао, више замишљао да се то једног дана мени деси. И замишљао да то буде негде што пре. Баш сам био мотивисан док сам то гледао. Али стварно нисам могао да очекујем да ће да се деси баш ове године. Чак ми се јавио један дечко са којим сам на тој утакмици седео и причао неке ствари. И он ми је исто рекао - е прошле године смо причали о тим темама, а сада ћу доћи да те гледам на Фајнал фору“, каже Мицић за МОЗЗАРТ Спорт.
Некако, Мицић описује тренутно стање попут неверице. Још ни он, али ни његови саиграчи немају баш идеју шта су успели да ураде и до којих висина да стигну.
„Види, и даље је то нека... више неверица него реалност. Али са друге стране, тако играмо целе године, од утакмице до утакмице, и стварно немамо неку реалну слику како се то одвија са стране гледано. И када смо прошли на Фајнал фор, било је ненормално славље. Али смо ми после сели у свлачионицу и погледали се са мишљу у глави - ´Еј, па ми смо то урадили´. Али смо исто тако били - ´Па треба да играмо већ сутра неку утакмицу´. Немаш тај осећај колико је то све за Жалгирис - велико. Углавном се спремамо за Фајнал фор. Али када ме неко пита, као ти сада, како то све гледам, откако сам добио понуду од јуна па до сада шта је све прошло и какви су осећаји били у међувремену, стварно је прелеп осећај“.
Наравно, не постоји дилема око тога ко је главни архитекта Жалгирисовог повратка на Фајнал фор после 19 година чекања. Шарунас Јасикевичијус.
„Он је велики део свега. Зато што је у ситуацији у којој мало тренера у Европи може да буде, без обзира на то што немамо највећи буџет. После Звезде имамо други најмањи, односно мало бољи од Звезде. Али он је имао могућност да прави тим какав жели. По ономе што он сматра да ће му ти играчи дати највише. Воли високе плејмејкере као што је био и Вестерман. Тако нешто се појавило што се њему свидело и дошао сам. Свидела ми се цела прича. А није ми то било у плану рецимо у мају. Он је од почетка, без обзира на игре, имао визију. Том визијом се увек водио - када будемо научили систем, кренуће и резултати. Без обзира на квалитет појединачни и на искуство које малтене немамо“.
Први Јасикевичијусов постулат је - победа. Само да се победи, ма како се то урадило.
„Шарас је велики победник. Победа му је изнад свега. Не интересује га како то изгледало, да ли то било лепо, ружно, са сто поена, да ли било лепршаво... Једноставно, само да се победи и онда ће да се анализира игра. И то смо одмах схватили. И тако смо радили док нису неке ствари легле, док се нисмо упознали. Неки играчи су били ту прошле године и функционисали су јако добро. Када смо ми који смо дошли схватили како можемо да играмо, то је дало резултате за све нас“.
Какав је Шарас као особа? По многима он је тренутно највећа звезда у тренерском послу на старом Континенту, добио је похвале и од Жељка Обрадовића.
„Он је човек који је навикао на пажњу, не само да је навикао, већ је и ´жељан´ пажње. Егоцентрик је. Воли пажњу, воли да се ствари врте око њега. И то се види на терену. Он је неко ко говори пет језика, ко увек прича са судијама, одакле год да дођу, он може да разговара са њима на њиховом језику, осим на српском. Наш зна мало због тренера, али углавном оне лоше ствари ха-ха“.
Како изгледа када ти је учитељ један од најбољих плејмејкера Евролиге у историји?
„Пријатно сам изненађен. Многи причају о тој некој његовој енергији, дефинитивно му то и јесте једна од бољих карактеристика, међутим оно чиме ме је највише купио ове године јесте то што сам толико пута добио неки прост савет од њега, што се тиче игре, а толико је тај савет био ефикасан да сам се питао да ли је могуће да ми нико до сада на тај начин није рекао? Не кажем да ми нису говорили, али као да нисам добро разумео те тренере до сада. Или као да нису знали да кажу на прави начин“, прича Мицић.
Делује да је Јасикевичијус пренео пелцер успеха на све играче Жалгириса.
„Фанатично је посвећен кошарци, гледа по 20 утакмица дневно. Зна све карактеристике сваког противничког играча који је у 12 и који може да уђе као 13. Када смо играли са Олимпијакосом, Вилчер нам је дао пет поена и није касније играо, а ми смо сваки пут спремали скаутинг за њега као да ће да да 30. То довољно говори... Много је спреман. Толико даје акценат малим стварима које су јако важне. Толико сам се пута уверио у то да је то невероватно. Тиме ме је највише купио“.
Има ли нека тајна, у чему је фора Жалгириса, да тако жаргонски питамо?
„Имао сам мало проблема на почеткуда га схватим. Зато кажем да су играчи који су били ту прошле сезоне и који нису имали ни приближне сезоне као ову - рецимо Пангос који има сада сезону из снова прошле године није имао понуде и остао овде јер му је била једина опција - ове године је одиграо врхунску сезону, а један од кључних разлога је што га Шарас зна и верује му. И на све то Кевин има квалитет и то је показао. Шарас је тип тренера као Жељко, инсистира на систему. На почетку ми је било тешко да схватим да се свака његова реакција односи на то како играш. А не да ли ти је нешто замерио. Ако си фер и посвећен, само се доводи у питање да ли играш лоше или добро. Начин на који то ради нисам схватао. Касније сам схватио да се то односи на тај тренутак и да је то крајњи тренутак. Њега издваја то што је изричито искрен. Не скрива емоцију, нема задње намере. Да те провоцира, или има неке тактичке замисли у том смислу“.
Да ли си задовољан како си играо, делује да си напредовао као играч ове сезоне, да си зазрео... Имао си неке утакмице каријере у Евролиги као што су против ЦСКА или Барселоне...
„Генерално сам задовољан сезоном. Мислим да могу још боље. Било је момената где сам се осетио јако добро на терену. Како је одмицала сезона, најбоље партије су дошле у плеј-офу, играо сам добро у оба правца. Сматрам да ме је тренер као играча искористио најбоље, али сам и ја њега. Покупио неке ствари. Можда је ова година била квалитетна. Адаптирао сам се на виши ниво и на тренера који сваки дан тражи нешто ново. Задовољан сам. Свиђа ми се како то изгледа“.
И ето, вероватно да си бирао град на целом свету где да играш први Фајнал фор у каријери то би био Београд...
„Да, то је тек прича за себе. То је најлепши осећај. Прелепо. Ситуација за памћење буквално. Сам си рекао, да сам бирао град, не бих могао да претпоставим да бих могао да изаберем Београд. Вероватно би био понуђен неки Париз, Истанбул и тако даље. Ето мени се задесило, без бирања, да играм у Београду. Пресрећан сам. Можда је то и судбина и нешто што је требало да се деси”.
Он ће имати посебан мотив…
„Нема ту да фали мотива. Само је лепши осећај. Много бих волео да се радујем у Београду, да то буде тренутак који ћу памтити за живота“, каже Мицић.
Сигурно је био затрпан позивима за карте…
„Сви траже живи карте, али је мало био проблем да се набави зато што су карте контролисане од Евролиге и не могу да се нађу. А Грци су покуповали све када су чули да играју са нама и Реалом. Пола Грчке је купило карте, а немају представника, тако да су те карте на неком црном маркету. Али ја сам купио за своје пријатеље, за породицу. Једва чекам да се сви тамо окупимо“.
Да ли су те запиткивали саиграчи шта могу да очекују, ипак си на неки начин домаћин.
„Они очекују да ће цео мој комшилук доћи да навија за нас, у то се уздају. Шалим се, доћи ће доста и Литванаца. Знају они доста о кошарци и Србији, зато што и Шарас доста поштује српску кошарку и увек је био тај који је истицао како смо ми људи са карактером, и људи који имају другачији менталитет од остатка, што се тиче тог кошаркашког квалитета“.
Ти си поред Марка Гудурића и Николе Калинића једини спрски играч који ће играти на Фајнал фору у Београду. Јеси се чуо са двојицом играча против којих ћеш играти у полуфиналу?
„Е нисам се чуо дуго, откако смо сепласирали и они и ми Али смо се те ноћи, када смо прошли, шалио мало са Гудуром, ми смо баш доста добри другари”.
Шта каже Гудура, ко пролази у финале?
„Па видећемо то на мечу, он воли да има те Коби Брајант говоре, мотивационе, а ја сам више човек из народа, ха-ха“, закључио је Мицић у шаљивом тону јављање пред Фајнал фор.
Његов први у каријери. И, ето, баш у Београду.
Извор> моззартспорт
Коментари / 0
Оставите коментар