Исповест Арона Ленона - да се најежиш!

О времену у душевној болници, црним данима и победи живота. . . ! Прича од које се човек најежи. . .

Фудбал 15.05.2018 | 21:00 Сваки долазак Арона Ленона у тренинг центар Барнлија почиње - осмехом. Осмехом који тако давно није постојао. Штавише - момак кога су многи фудбалски критичари својевременом гледали кроз лупу великог талента (мада, Британци све иоле добре фудбалере сматрају огромним талентима) био је на дну. Буквално.

Тек нешто више од годину дана прошло је откад се Арон Ленон добровољно пријавио за одлазак у душевну болницу. Био је то позив какав полицију није изненадио. Тмурно априлско вече, човек прави пометњу у зауставној траци на локалном аутопуту, недалеко од центра Манчестера. Ништа ново за чуваре јавног реда и мира. Патролна кола стигла су на лице места, а пред њима се појавило познато лице. Лице које је било узнемирено, човек који је био растресен. Арон Ленон.  

Полицајци су знали да морају да му помогну. Започели су миран разговор са златним сином британског фудбала, а после двадесет минута Ленон је својевољно прихватио да крене на лечење које су у његовом тадашњем клубу, Евертону, приписали „болести услед стреса“.

„Био сам на мрачном, мрачном месту јако дуго. И сада ме чини срећним само то што се будим жив и здрав сваког дана. То је за мене велики успех. И то ослобађа мој дух. Не могу да опишем речима. Заокрет који се догодио у мом животу био је невероватан“, каже Ленон.

Некадашњи енглески репрезентативац одлучио је да по први пут говори о бледом сећању на тај 30. април, који му је променио живот. Каже, то је део његовог програма. Упркос томе, није имао довољно снаге да говори о разлозима због којих је пао тако ниско. Наговестио је да је, као и добар део фудбалера са сличним проблемима, био несрећан у игри која му је донела толико славе и материјалног богатства.

Колико је заправо то велики проблем говори и истраживање спроведено међу фудбалерима широм света. Резултати из 2015. године говоре да се чак 38 данашњих, односно 35 одсто бивших играча борило против депресије у једном делу каријере.

После деценије проведене у Тотенхему, Ленон је појачао Евертон. Првобитно на позајмицу, касније и трајно. Код Роберта Мартинеза имао је солидну минутажу, али га је Роналд Куман скрајнуо откако је стигао на Гудисон. У моменту када је отишао на лечење, Ленон није одиграо ни минут преко два и по месеца.

„Нисам уживао у фудбалу током последњих пет година. Али, откако сам дошао у Барнли, поново сам заволео игру. Не бих могао да кажем да сам престао да волим фудбал, али прошао сам кроз тежак период у којем нисам био део тима“.

Објашњава - играчима понекад није лако да се носе с тим.

„Дођете у стање да се не осећате више као фудбалер. Тренирате из недеље у недељу и знате да на крају нећете бити у тиму. То је много лош осећај, зато ми је било тешко“.

Својевремено најмлађи играч који је заиграо у Премијер лиги када је дебитовао за свој дечачки клуб Лидс, са свега 16 година и 129 дана, деценију и по касније борио се с лошим психичким стањем. Али, сада као члан Барнлија игра фудбал на највишем нивоу.

„Чињеница да поново играм фудбал, да кући идем као срећна особа и да уживам у животу - то је нешто невероватно. Многи говоре о томе како играче није брига, али исти ти људи не схватају да је јако мали број таквих играча. Који оду кући и није их брига што не играју“.

Ленон открива да је тешке дане оставио иза себе уз велику подршку породице и пријатеља.

„Научио сам да волим сваки дан који ми долази, научио сам много тога о себи и колико је важно бити усмерен на будућност и оно што ме чека. И даље на овом свету има људи који ме воле, брину о мени и желе да будем добро. Фудбал је према мени био добар последњих месеци, посебно откако сам све прошао и преживео тешка времена. Много је људима којима морам да се захвалим што сам добро“.

Управо због тога жали што раније није стигао у Барнли, где га је Шон Дајш узео под своје и прихватио као најрођенијег.

„Једна од најбољих одлука које сам донео у животу! Штета је што се није десило раније, јер у Евертону нисам играо много. Хвала Дајшу што ме је нашао“.

Мада га неки сада поново виде као потенцијалног кандидата за репрезентацију Енглеске, Ленонтврди да о томе ни не размишља.

„Ако се догоди - супер, ако се не догоди - нема везе. Добро је да сам уопште у игри...“

Фудбал можда доноси економску сигурност и славу, али депресија не бира и њој су сви једнаки. Без обзира колико сте вољени, жељени и тражени...

Зато цените живот и сваки дан користите да урадите нешто корисно.

Извор: моззартспорт

Фото: Ацтион Имагес