Рашић: Да је сачувао екипу из Париза, Партизан би...

Партизан би играо финале Евролиге, а можда и више! "Кликнуло је у свима, играли смо без респекта, знали смо да све можемо да добијемо. Ко год да је противник, која год лига".

Кошарка 16.05.2018 | 22:50 Тешко је стићи до европског кошаркашког врха. Поготово ако не припадаш елитном кругу најбогатијих клубова који мање-више сваке године пуцају на трофеј. Ретко кад тимови са ових простора успевају да се пробију, а једини којем је то пошло за  руком је Партизан, последњи пут сада већ давне 2010. године када се Фајнал фор играо у Паризу.

Осам година касније, у предвечерје завршног турнира чији ће домаћин бити Београд, разговарали смо са некадашњим плејмејкером Партизана Александром Рашићем који и данас сматра да су црно-бели пропустили тада историјску шансу, као и да су могли следеће сезоне уз повољне околности да направе још бољи резултат.

"То се тешко се заборавља. И како смо изгубили тамо и како смо све изненадили самим пласманом. Нико није очекивао. Добро смо играли, веровали целе сезоне да можемо. А у том полуфиналу пораз на једну лопту. Тако је било и за треће место. Генерално гледано, сјајна сезона, узели смо све у домаћим такмичењима. Остаје жал због финала. Вероватно сам субјективан, али верујем да би пружили бољи отпор Барси у финалу него Олимпијакос. Те сезоне једино смо их ми добили у Пиониру", рекао је Рашић на почетку разговора за МОЗЗАРТ Спорт.

Тај пораз од Олимпијакоса у продужетку и начин на који су Грци уопште дошли до додатних пет минута и данас представља ноћну мору за сваког навијача Партизана.

"Играли смо зону у последњем нападу, а ту скок увек трпи. Тео је изашао из блока и упутио неки фејд авеј шут. Да је пипнула обруч, одбила би се и време би истекло. Али је овај (Џош Чилдрес, прим. аут) био тамо где је требало. На крају је испало као да је Тео желео да му дода. У додатних пет минута сам ја промашио шут за други продужетак, али то је кошарка".

У дуелу за треће место сте изгубили од ЦСКА. Како се уопште играчи мотивишу за такву врсту утакмице која суштински нема значај?

"То је више дуел за престиж, а све је питање како се играчи опораве. Није као на европским и светским првенствима где ипак играш за за бронзу. То на Ф4 је више реда ради, није ни битно, мада смо ми желели да добијемо ЦСКА. Ако се не бориш за титулу на Ф4, све остало је суштински небитно".

Шта вам је пролазило кроз главу те вечери после пораза од пирејског клуба?

"То је била најгора ноћ за све играче, слабо ко је спавао. Сви смо отишли тек рано ујутру. Једноставно, ради адреналин, размисљас о одиграној утакмици. Тако је и кад се победи, а замисли како је кад изгубиш на начин на који се то нама десило. Да све буде горе, мени се исте године, само у лето на Светском првенству поновила слична ситуација код оног полуфинала са Турцима. Нема спавања. Тај Олимпијакос ми је један од најтежих тренутака у каријери".

Какав је осећај уопште учествовати на Фајнал фору, немају сви ту срећу у каријери?

"Велика еуфорија, поготово ако си први пут тамо. Обично играчи нису навикли, од доделе признања за ту сезону, конференција за медије, много је новинара и волонтера. Све је на завидном нивоу, можда и боље од европског и светског шампионата. То је посебан доживљај за играча, утакмице, навијачи... Успомена за цео живот".

То је био успех који је мало ко очекивао и свакако у рангу са највећим резултатима у новијој историји овдашње кошарке.

"У ствари, највише жалим што Партизан није задржао ту екипу после, већина нас је отишла. Клуб није могао да парира финансијски јачим понудама. Да је успео да задржи костур екипе, убедјен сам да би Партизан сезону после Париза поновио успех, ако не и направио још већи".

Те сезоне сте ипак успели да добијете Олимпијакос, али у првој фази Евролиге у Пиониру. Ти си дао 25 поена тада. И дан данас многи кажу да је управо ова утакмице одредили даљи ток сезоне?

"Мекејлеб се нешто касније прикључио, мало смо се упознали и стабилизовали. Није лако довести нове, а битне играче у том систему, прилагодити се и тренеру и атмосфери. Та победа против јаког Олимпијакоса показала нам је пут, да можемо да се носимо са најбољима. Кликнуло је у свима, играли смо без респекта, знали смо да све можемо да добијемо. Ко год да је противник, која год лига. Градили смо победницки менталитет".

Управо те "луде сезоне", коју је поред Ф4 у Паризу, обележила и Кецманова тројка против Цибоне, Партизан је заиста деловао као екипа која до последње стотинке сваког меча "одбија да умре".

"То је најтезе постићи. Највећа вредност је да сви играју као један и боре се за све. Не правиш питање ко је у форми, бориш се и онда, како ти утакмица да. Борбе и ангажовања један за другог није долазило у питање. То је хемија која је најважнија. Остварили смо је кроз тренинге, веровали тренеру и стручном стабу и донело нам је резултате".

Како памтиш рад са Душком Вујошевићем у том периоду?

"У почетку није било лако навићи се на цео тај његов систем, али играч схватиш да вреди истрпети и прихватити. Не може ништа преко ноћи. Твоје је да се прилагодиш, неко успе, а неко. Дуле није лаган за рад, али је било уживање бити у том систему, у његовој екипи и том Партизану".

Идемо са 2010. на садашњост. Фајнал фор се одржава у Београду, а многи сматрају да је Жалгирис ове сезоне у улози коју је пре осам година имао Партизан.

"Мало је људи очекивало Жалгирис на Ф4, али како је сезона одмицала, тако су деловали све сигурније. Играчи су радили тачно оно што је Јасикевичијус тражио од њих. Верују једни у друге, имају циљ. Све се то осети. Ништа није случајно, доста подсећају на нас. Нису аутсајдери у односу на остале, имају једнаке шансе".

Преостале три екипе - Фенербахче, ЦСКА Москва и Олимпијакос, некако су се малтене "претплатиле" на завршни турнир.

"Фенер игра као и сваке сезоне, ништа ме то не изненађује. ЦСКА има малу предност у односу на Реал, јер је у мало бољој форми. Опоравиће се Де Коло и Хајнс, али Реалу се вратио Љуљ. То је једна утакмица. свако може да добије. Фенер је фаворит, Жељко уме да намести екипу баш кад је потребно".

Рашић каже да ће због српских играча навијати за Фенербахче, а од појединаца који су ове сезоне обележили Евролигу, издвојио је Луку Дончића.

"Дончић је све изненадио. Нико није очекивао да ће овако да игра. Наместило му се што је Љуљ био повредјен целе сезоне. Добио је простор и слободу и искористио на фантастичан начин. А пре тога је освојио и ЕП. Био је спреман да искористи шансу, заслужио је све трофеје и награде".

Каква је твоја ситуација у Клужу?

"Супер ми је. Клуб је одлично организован, играмо Европу сваке године. Румунска лига је слабија од других у којима сам играо, али с обзиром на моје године, прија ми. Вратио сам се из тешке повреде и паузе од девет месеци. Пре два месеца сам почео да играм. Освојили смо куп, у полуфиналу смо плеј-офа и главни фаворити за титулу".

Финансијски клуб добро стоји и са те стране је на високом нивоу.

"Банка нам је спонзор, стабилни смо, а услови су фантастични, у рангу са водећим тимовима АБА лиге. Не могу да се пожалим ни на шта, близу је Србије. Моји дођу на по месец дана, па онда је скокнем до Београда. Стварно се лако организујемо".

Крај каријере у Клужу?

"Имам уговор на још две сезоне, планирам да овде завршим. Зависи како ме нога буде служила. Били су коректни и дали ми нови уговор кад сам се повредио. За сад не размишљам шта ћу после, у стању сам да играм и живим у садашњости", закључио је Рашић.

Извор: моззартспорт

Фото: МН Пресс