Прича: Мундијал 2006. године - Њемачка...
Европа Европљанима!
Фудбал 30.05.2018 | 23:00
Марчело Липи припремао је екипу за такмичење док су се у домовини спремале жестоке казне учесницима афере "калчополи", у првом реду Јувентусу и његовим функционерима. "Азури" су успели да се издигну изнад свих проблема и на крају тријумфују захваљујући снази колектива. Од 23 играча на терен је излазило њих 21, а у листу стрелаца се уписала десеторица. Примили су само два гола - један је био аутогол, други је пао из пенала. Нису баш пружали незаборавне партије, али таква је била готово цела "нокаут" фаза.
Једине екипе које су у том делу турнира спојиле (иоле) лепо са корисним биле су Немачка и Француска. "Триколори" су били више него бледи у групи - ремизирали су са Швајцарском и Јужном Корејом, а савладали Того - али су победама над Шпанијом, Бразилом и Португалом на путу до финала оставили свој "потпис".
Италијани су уз доста среће, голом Франческа Тотија у судијској надокнади, елиминисали Аустралију, затим декласирали "залуталу" Украјину, а Фабио Гросо им је тек у 119. минуту донео вођство у полуфиналу против домаћина Немачке. Чврсти у свим линијама (осовину тима чинили су Буфон, Канаваро, Гатузо, Пирло и Тоти), Липијеви пулени су у релативно досадном финалу неутралисали Французе предвођене звездом у налету, Франком Риберијем и генијем на крају каријере, Зинедином Зиданом.
Најупечатљивија слика са те утакмице, али и са читавог турнира, остаће Зиданов ударац главом у груди Марка Матерација. Зизу је почетком другог продужетка добио црвени картон и отишао у легенду, а шампиона су одлучили ударци са "беле тачке". Италијанима су пенали однели трофеј у САД 1994, али им се 12 година касније вратило, пошто су непогрешиви били Пирло, Матераци, Де Роси, Дел Пјеро и Гросо, док је код Француза непрецизан био Давид Трезеге, који је у другој серији погодио пречку.
Разочарање шампионата био је Бразил, који је имао Роналдиња у животној форми, Каку, Адријана, Роналда, Робиња... Гана са Ратомиром Дујковићем на клупи платила је цех неискуству, али и лошем суђењу Лубоша Михела у осмини финала, међутим, Французи у четвртфиналу нису имали респекта према "тигру од папира" - поготком Тијерија Анрија у 57. минуту, шампиони из 1998. године добили су шампионе из 1994. и 2002! Аргентина, Енглеска и Холандија остале су недоречене, док је Португал предвођен Кристијаном Роналдом стигао до полуфинала после тачно четири деценије.
Публика је добила мноштво доказа да је фудбал глобална игра, која се не игра само у Европи и Јужној Америци. Обала Слоноваче је испала у првој фази, али тек пошто је намучила Аргентину и Холандију. Ангола је одиграла нерешено са Мексиком и Ираном, а Гана победама над Чешком и САД прошла међу 16. У осмину финала пласирала се и Аустралија, док је Тринидад и Тобаго дебитовао ремијем са Шведском. Први пут се у другој фази нашао Еквадор, а респект заслужује и Швајцарска, чија одбрана није капитулирала ниједном на четири утакмице! Пријатних изненађења није било од азијских селекција - све су одлетеле кући после обавезног дела СП.
После Мундијала у Јапану и Јужној Кореји 2002, укинута је пракса да бранилац титуле не игра квалификације и да турнир буде отворен његовом утакмицом. Први меч у Минхену зато су одиграли Немачка и Костарика и то је са шест голова (4:2) био најефикаснији почетак светских првенстава свих времена. Немци су са 14 погодака на седам утакмица били ефикасни и атрактивни, потпуно у супротности са репутацијом која их прати.
За разлику од 2002, када су за треће место играле Кореја и Турска, у Немачкој је успостављен стари поредак. У четвртфиналу се нашло свих шест најуспешнијих селекција са "вечне" мундијалске листе, а финале донело окршај земаља са богатим искуством у борбама за трофеје. Откако је у Шпанији 1982. године такмичење проширено на 24 учесника (у Француској 1998. и на 32), у седам финалних утакмица наступило је само пет земаља - Немачка (четири пута), Бразил (три), Италија (три), Аргентина (два) и Француска (два).
Турнир у Немачкој остаће упамћен по позитивној атмосфери на улицама градова и сјајној посети првокласним стадионима, по чему је и даље ненадмашно СП у САД 1994. На "тамној страни" остали су генерална неефикасност (са просеком од 2,21 голова само је Италија 1990. била гора) и невероватних 345 жутих, односно 28 црвених картона на 64 утакмице.
СЦГ: Успон и пад "војводе Мишића"
Прича о наступу Србије и Црне Горе на Мундијалу у Немачкој почела је три године раније, јуна 2003, када је Дејан Савићевић после пораза од Финске и Азербејџана у квалификацијама за Европски шампионат у Португалу, коначно поднео оставку.
Наследио га је Илија Петковић, некадашњи ас ОФК Београда и репрезентативац старе Југославије, човек који је фебруара 2001. изненада напустио позицију селектора (уз одобрење ФСЈ), како би преузео једног кинеског прволигаша. Пошто су Милован Ђорић и Савићевић показали да нису за тај посао, Савез се поново окренуо популарном Петку.
И Петковић је у квалификацијама за Мундијал одрадио маестралан посао. СЦГ је освојила прво место у својој групи, испред Шпаније, остала је непоражена у десет утакмица, а мрежа Драгослава Јеврића затресла се само једном - у мечу са Шпанцима у Мадриду (1:1). Минималном победом над Босном и Херцеговином на Маракани, фудбалери су народу приредили велико славље и одужили се за киксеве у квалификацијама за претходна два велика такмичења.
И ко зна како би последња селекција заједничке државе прошла на Мундијалу, да је одигран убрзо по завршетку квалификација. Овако, седам-осам месеци чекања и "психолошких припрема" било је довољно и селектору и појединим играчима да сметну с ума принципе који су их одвели на највећи светски спортски догађај после летње Олимпијаде.
Селектору је постао досадан уобичајени речник фудбалских тренера, па је почео да цитира војводу Живојина Мишића. Припреме је обележио инцидент између Немање Видића и Матеје Кежмана, Данијел Љубоја је кварио атмосферу пошто је био незадовољан статусом, али је убедљиво највећи "аутогол" постигао сам селектор. Петковић је одједном схватио да је карика која недостаје у репрезентацији СЦГ - његов син Душан.
"Мали Петко" (у то време задњи везни ОФК Београда) позван је накнадно, уместо повређеног Мирка Вучинића, што је изазвало буру негодовања, како код навијача, тако и код људи из фудбала, међу којима се најгласније чуо Драган Стојковић Пикси.
"Душан Петковић искуством и квалитетом може да допринесе резултатима, а сигурно ће и лако да се адаптира. Уз то, може да игра на више позиција у тиму", објаснио је Илија, али јавност није желела да слуша. Душан је после седам дана на припремама у Аустрији одлучио да напусти екипу, а селектор објаснио како он и син нису могли да трпе "иживљавања". Пошто је у међувремену истекао рок који је ФИФА одредила за замену играча (осим у случају повреде), СЦГ је на Мундијалу била једина селекција са 22 фудбалера!
Као да све то није било довољно, Видић је озбиљно повредио колено, чиме је разбијена стандардна четворка испред Јеврића, у којој су били још Крстајић, Драгутиновић и Гавранчић и која је представљала темељ успеха у квалификацијама. Објективно, постојали су сви услови за "квалитетан распад", али ко би се пред почетак турнира одрекао наде у добар резултат?
Од три утакмице на Мундијалу, СЦГ је добро одиграла тридесетак минута против Обале Слоноваче, када је већ било јасно да ћемо се вратити кући после прве фазе. Головима Николе Жигића и Саше Илића "плави" су повели са 2:0, али је Милан Дудић убрзо скривио пенал и "слонови" су до краја направили преокрет, иако су и они знали да су елиминисани.
Прва два кола донела су минималан пораз од Холандије (уз пословичну "игру без игре" наших фудбалера) и потпуни дебакл у сусрету са Аргентином у Гелзенкирхену, када се иза Јеврићевих леђа нашло шест лопти, а Кежман црвеним картоном окончао репрезентативну каријеру. Остаће упамћен гол Естебана Камбијаса у првом полувремену - фудбалер Интера завршио је напад у којем су "гаучоси" повезали ни мање ни више него 24 додавања!
"Морам да кажем да смо били под великом пресијом, већом него уочи меча са Холандијом. Створила се велика тензија, а многи су ме критиковали да негујем ретроградну и дефанзивну игру. Погрешио сам што сам послушао неке од тих душебрижника, али ево, ово је поука и њима и мени", изјавио је Петковић после те утакмице.
Селектор: Илија Петковић. Играчи: Драгослав Јеврић 3 (наступа) / 0 (голова), Иван Ергић 2/0 Ивица Драгутиновић 1/0, Игор Дуљај 3/0, Немања Видић -, Горан Гавранчић 3/0, Огњен Короман 2/0, Матеја Кежман 2/0, Саво Милошевић 3/0, Дејан Станковић 3/0, Предраг Ђорђевић 3/0, Оливер Ковачевић -, Душан Баста -, Ненад Ђорђевић 2/0, Милан Дудић 2/0, Душан Петковић -, Алберт Нађ 3/0, Звонимир Вукић 1/0, Никола Жигић 2/1, Младен Крстајић 3/0, Данијел Љубоја 2/0, Саша Илић 1/1, Владимир Стојковић -.
РЕЗУЛТАТИ СЦГ
Прва фаза
Србија и Црна Гора - Холандија 0:1 (Робен 18)
Србија и Црна Гора - Аргентина 0:6 (Родригез 6, 41, Камбијасо 31, Креспо 78, Тевез 84, Меси 88)
Србија и Црна Гора - Обала Слоноваче 2:3 (Жигић 10, Илић 20 - Диндан 37п, 67, Калу 86п)
РЕЗУЛТАТИ
ОСМИНА ФИНАЛА
Немачка - Шведска 2:0
Аргентина - Мексико 2:1 (1:1 у регуларном току)
Енглеска - Еквадор 1:0
Португал - Холандија 1:0
Италија - Аустралија 1:0
Швајцарска - Украјина 0:3 пеналима (0:0 после продужетака)
Бразил - Гана 3:0
Шпанија - Француска 1:3
ЧЕТВРТФИНАЛЕ
Италија - Украјина 3:0
Немачка - Аргентина 4:2 пеналима (1:1 после продужетака)
Енглеска - Португал 1:3 пеналима (0:0 после продужетака)
Бразил - Француска 0:1
ПОЛУФИНАЛЕ
Немачка - Италија 0:2 (0:0 у регуларном току)
Португал - Француска 0:1
ЗА ТРЕЋЕ МЕСТО
Немачка - Португал 3:1
ФИНАЛЕ
Италија - Француска 5:3 пеналима (1:1 после продужетака)
КОНАЧАН ПЛАСМАН
1. Италија, 2. Француска, 3. Немачка, 4. Португал
--------------------------------------------------------
Утакмица са највише голова: Аргентина - Србија 6:0, Немачка - Костарика 4:2 (прва фаза)
Укупно голова на турниру: 147
Просек голова по утакмици: 2,30
Најбољи стрелац: Мирослав Клосе (Немачка) - 5
Највише голова на утакмици: Мирослав Клосе, Лукас Подолски, Бастијан Швајнштајгер (Немачка), Давид Виља, Фернандо Торес (Шпанија), Макси Родригез (Аргентина), Лука Тони (Италија), Бартош Босачки (Пољска), Аруна Диндан (Обала Слоноваче), Пауло Вончоп (Костарика), Томаш Росицки (Чешка), Тим Кејхил (Аустралија), Роналдо (Бразил), Омар Браво (Мексико) - 2
Највећа посета: 72.000 (Немачка - Аргентина, четвртфинале)
Укупна посета: 3.359.439
Просечна посета: 52.491
Дебитовали: Србија и Црна Гора, Украјина, Гана, Чешка, Тринидад и Тобаго, Обала Слоноваче, Ангола, Того.
Извор: мондо.рс
Коментари / 0
Оставите коментар