Прича: Мундијал 1994. године - САД...
Фудбал освојио "јенкије", а Бразилци титулу!
Фудбал 27.05.2018 | 23:05
Медјутим, Бразил се под водјством Карлоса Алберта Пареире прилагодио новим захтевима фудбалске игре, значајно променио дотадашњи приступ и на крају заслужено однео пехар кући, рекордни четврти пут.
Озбиљна битка за домаћинство 15. СП водила се измедју САД и Марока. Како је земља са севера Африке имала да понуди само два стадиона по стандардима тако великог такмичења, ФИФА је лако донела одлуку да организацију повери Американцима, а "црни континент" остави на листи чекања.
Многи су отворено изражавали скепсу, мислећи да ће у земљи са тако тананом фудбалском традицијом турнир доживети крах. Али показало се да без ризика нема ни профита - "јенкији" су хрлили на стадионе као луди и Мундијал у САД поставио је апсолутни рекорд са готово 3,6 милиона људи на трибинама, односно 69.000 гледалаца по утакмици! Томе су свакако допринели и домаћи репрезентативци, који су под водјством српског тренера Боре Милутиновића испунили зацртани план, пласиравши се у осмину финала. Имали су несрећу да тамо наидју на будуће шампионе...
Поред домаћина, велике успехе оствариле су репрезентације Шведске и Бугарске, пласманом у полуфинале. Камерун није успео да понови фасцинантне игре из Италије 1990, мада се Роже Мила у 43. години уписао у стрелце и тако поправио сопствени рекорд. Зато је на велику сцену грунула суперталентована екипа нигеријских "супер орлова", коју је у мечу осмине финала са Италијом само очигледно интернационално неискуство коштало елиминације.
Наравно, када се помене овај Мундијал, неизбежно је подсећање на дефанзивца Колумбије Андреса Ескобара, који је хицима из пиштоља убијен, неколико дана по повратку националног тима у несредјену јужноамеричку земљу. Ескобар је у кључној утакмици другог кола прве фазе против САД (1:2) постигао аутогол, победа Колумбијаца над Швајцарском (2:0) у последњем мечу групе А испоставила се неважном и несрећни фудбалер је грешку која представља саставни део игре платио животом.
После мечева СП у Италији, који су на моменте били неподношљиво досадни, Американци су били сведоци поновног радјања нападачког фудбала. Једнако занимљиво било је у групној и нокаут фази, утисак је делимично покварило финале, први пут у историји СП завршено резултатом 0:0 и одлучено изводјењем једанаестераца. ФИФА је свој допринос позитивној игри дала забраном враћања лопте голману, али и наградјивањем победе са три, уместо дотадашња два бода.
Највећи медијски догадјај у првој фази такмичења било је одстрањивање Дијега Арманда Марадоне са шампионата. На четвртом Мундијалу у каријери, Марадона је био капитен екипе у којој су се поред неколицине ветерана нашли представници нове генерације асова: Батистута, Редондо, Чамот, Симеоне и Ортега. "Гаучоси" су на старту разбили дебитантски тим Грчке (4:0), а затим приземљили Нигеријце (2:1). Онда је славни "Ел Пибе" пао на допинг-тесту и Аргентина без његовог искуства и лидерских особина више није била исти тим.
Ситуација без преседана десила се у групи Е, где су Мексико, Република Ирска, Италија и Норвешка све завршиле такмичење са по четири бода (по једном победом, ремијем и поразом) и гол-разликом нула. Мексико је заузео прво место на основу највећег броја постигнутих голова (3:3), а Ирцима је припала друга позиција због победе над Италијанима (1:0), који су такодје имали гол-разлику 2:2. Те три екипе отишле су у осмину финала, док су кући морали да се врате само злосрећни "викинзи" (гол-разлика 1:1).
Док је Африка на основу ранијих резултата први пут била заступљена са три представника, овог пута је дошао ред да заблиста и једна селекција из Азије. Саудијска Арабија је такмичење у групи завршила са истим бројем бодова као Холандија и Белгија и после успеха ДНР Кореје у Енглеској 1966. постала први представник најмногољуднијег континента у другој фази СП. Гол за победу над Белгијом (1:0), пролаз даље и улазак у анале Мундијала постигао је Саид Оваиран, после невероватног соло-продора, у ком је нанизао чак петорицу "црвених дјавола"!
Најлудје утакмице у нокаут фази играли су Италијани. Док су се њихови претходници из 1982. године на путу до титуле "прошверцовали" кроз прву фазу, а онда почели да газе све пред собом, екипа из 1994, под водјством Арига Сакија враћала се "из мртвих" готово на сваком мечу. "Азури" су се тетурали од Њујорка и Вашингтона до Бостона и натраг, али су захваљујући вансеријском таленту Роберта Бадја и сплету срећних околности увек проналазили начин да се извуку.
У осмини финала, Нигеријци су повели голом Рашида Јекинија и имали победу у рукама када је Дјанфранко Зола у 75. минуту добио црвени картон. Медјутим, Бадјо је 90 секунди пре краја успео да изједначи, а онда у продужетку постигне још један гол, док су "супер орлови" деловали као да им је неко ставио грог у воду којом су се освежавали по завршетку регуларног тока.
Против Шпанаца у наредној рунди, водећи гол Дина Бадја неутралисао је Каминеро, а затим су изабраници Хавијера Клементеа сабили Италијане на њихову половину, стварали и пропуштали прилике, да би у 87. минуту опет наступио Роберто Бадјо и обезбедио "азурима" пласман у полуфинале.
Највећи шок у нокаут фази приредила је Бугарска, која је у четвртфиналу, против први пут уједињене Немачке, преокренула резултат головима Емила Костадинова и Христа Стоичкова и тако ставила тачку на наступ бранилаца трона. Бугари су на претходним Мундијалима одиграли 16 утакмица без победе, али су у Америци дочекали својих пет минута.
Стоичков је уз Бадја и Бразилца Ромарија био непорециви суперстар турнира, а са Олегом Саљенком поделио је наслов најбољег стрелца са шест постигнутих голова (центарфор Русије је мрежу Камерунаца затресао пет пута за само 60 минута). Медјутим, у полуфиналу су наши југоисточни суседи ипак поклекли пред коначно убедљивом Италијом. На два брза гола Бадја (20. и 25. минут), Стоичков је узвратио поготком на истеку првог полувремена, али ту је узбудјењима био крај - 2:1.
После горке пилуле коју су им четири године раније послужили Марадона и Канидја, Бразилци су решили да учине све како им се такве елиминације више не би поновиле. Селектор Пареира укомпоновао је "европски Бразил", екипу са више дефанзивно оријентисаних везиста него раније (Дунга, Мазињо, Мауро Силва), стаменим центархалфовима (Марсио Сантош, Алдаир, Бранко), али и традиционално продорним бековима (Кафу, Жоржињо, Леонардо) и маштовитим нападачима (пре свих Ромарио и Бебето, тада 18-годишњи Роналдо није улазио у игру).
Једина екипа која је доказала да са таквим "кариокама" може да се носи у отвореној борби била је Холандија. Састав Дика Адвоката у четвртфиналној утакмици се вратио из дефицита од 0:2, пошто су на голове Ромарија (53. минут) и Бебета (63) муњевито одговорили Денис Бергкамп (64) и Арон Винтер (76). Али када је судјено да неко победи, онда ту нема помоћи.
Пројектил Бранка из слободног ударца са око 30 метара прохујао је поред немоћног Еда де Гоја и Бразил је девет минута пре краја осигурао пролаз медју четири најбоље екипе. Тај меч остаће упамћен и по симулацији љуљања Бебетовог сина Матеуса, којом је новопечени отац у сарадњи са Ромариом и Мазињом прославио свој погодак.
Као САД у осмини финала, Шведјани су у полуфиналу такодје поражени "само" са 1:0 (стрелац Ромарио у 80. минуту), а Италија је у мечу одлуке успела да сачува мрежу током свих 120 минута. Медјутим, то су биле утакмице у којима су противници Бразила имали само илузију евентуалног успеха. Голман Тафарел у тим мечевима готово да није имао разлога да интервенише, само се чекала егзекуција на другој страни.
Седамнаестог јула у присуству 94.000 људи, преслабе живце за тако велики тренутак имали су Франко Барези, Даниеле Масаро и Роберто Бадјо, тако да један промашај Марсија Сантоша није могао да скрене "кариоке" са победничког пута. Под врелим сунцем Лос Андјелеса, момци у жутим дресовима су се захваљивали богу и славили тријумф за анале, четврту титулу шампиона планете.
ЈУГОСЛАВИЈА: Ембарго!
Први, а надајмо се и последњи пут у историји светских првенстава, репрезентација наше земље била је одстрањена из такмичења. Санкције Уједињених нација, које су селекцију остатка старе Југославије (без Словенаца и Хрвата) вратиле са Европског првенства у Шведској 1992, још увек су биле на снази, тако да државни тим Савезне Републике Југославије (СЦГ) у то време практично није ни постојао.
Светски омладински прваци из Чилеа, освајачи Купа шампиона из Барија, многи талентовани фудбалери и већ доказани асови тих година су били сведени искључиво на клупски фудбал. Тек крајем 1994, када су санкције УН ублажене и из њих изузети спортисти, генерација Југовића, Михајловића, Мијатовића, Јокановића, Дјукића, Бранка Брновића, Милошевића и других добила је прилику да уз подршку искуснијих Стојковића и Савићевића покаже колико вреди на интернационалном нивоу.
Медјутим, поред поменутог ЕП и Мундијала у САД, та репрезентација ускраћена је за прилику да се квалификује за ЕП у Енглеској 1996. Док је дочекала свој ред, на СП у Француској, многи стубови те екипе већ су прошли свој зенит и уз то као колектив остали сиромашнији за искуство евентуалног неуспеха, које би их вероватно хомогенизовало и помогло им да на том Мундијалу одиграју далеко боље и оду даље него што су отишли.
Пример репрезентације Хрватске, која је поникла из исте фудбалске школе и 1998. постала трећа репрезентација света, јасно показује да су и плави имали потенцијала за то.
РЕЗУЛТАТИ
ОСМИНА ФИНАЛА
Немачка - Белгија 3:2
Шпанија - Швајцарска 3:0
Шведска - Саудијска Арабија 3:1
Румунија - Аргентина 3:2
Холандија - Република Ирска 2:0
Бразил - САД 1:0
Италија - Нигерија 2:1 (1:1 у регуларном току)
Бугарска - Мексико 3:1 пеналима (1:1 после продужетака)
ЧЕТВРТФИНАЛЕ
Италија - Шпанија 2:1
Бразил - Холандија 3:2
Бугарска - Немачка 2:1
Шведска - Румунија 5:4 пеналима (2:2 после продужетака)
ПОЛУФИНАЛЕ
Бразил - Шведска 1:0
Италија - Бугарска 2:1
ЗА ТРЕЋЕ МЕСТО
Шведска - Бугарска 4:0
ФИНАЛЕ
Бразил - Италија 3:2 пеналима (0:0 после продужетака)
КОНАЧАН ПЛАСМАН
1. Бразил, 2. Италија, 3. Шведска, 4. Бугарска
----------------------------------------------------------------
Утакмица са највише голова: Русија - Камерун 6:1 (прва фаза)
Укупно голова на турниру: 141
Просек голова по утакмици: 2,71
Најбољи стрелац: Олег Саљенко (Русија), Христо Стоичков (Бугарска) - 6
Највише голова на утакмици: Олег Саљенко (Русија) - 5
Највећа посета: 94.194 (Бразил - Италија, финале)
Укупна посета: 3.587.088
Просечна посета: 68.982
Дебитовали: Русија, Саудијска Арабија, Нигерија, Грчка.
Извор: мондо.рс
Коментари / 0
Оставите коментар