Прича: Мундијал 1986. године - Мексико...

Рођена је "Божја рука". . .

Фудбал 25.05.2018 | 23:00
Прича: Мундијал 1986. године - Мексико...
Прво је Дијего Армандо Марадона са по два гола практично сам елиминисао Енглеску и Белгију. Онда је у финалу, одиграном пред 115.000 гледалаца на стадиону Ацтека, Аргентина тимским радом победила Савезну Републику Немачку резултатом 3:2 и тако освојила другу титулу светског првака у интервалу од осам година.

Мундијал у Мексику и данас носи Марадонино име исписано великим словима, пошто се још од Пелеових дана није десило да један фудбалер у тој мери засени асове свих других селекција. Омалени "гаучос" доказао је на том турниру да је најбољи фудбалер свог времена и једна од највећих легенди свих времена, али му велики број љубитеља "најважније споредне ствари" никада неће опростити први гол у четвртфиналном окршају са Енглезима, очигледно постигнут руком.

Организација 13. СП првобитно је додељена Колумбији, медјутим, та земља је 1983. године била принудјена да одустане због великих финансијских потешкоћа. Мексико је несумњиво тежак задатак преузео на себе, чиме је постао прва земља која је два пута била домаћин најбољим фудбалерима планете. Септембра 1985, само осам месеци пре почетка такмичења, Мексико је доживео трагедију у облику земљотреса који је однео 20.000 живота, медјутим, стадиони су остали неоштећени, а држава је успела да се на време консолидује и потом организује Мундијал на врло високом нивоу.

ФИФА је још једном променила систем такмичења. Нове пропозиције предвидјале су да се по групама игра само прва фаза, а да се из шест група од по четири репрезентације даље пласирају по две првопласиране и четири трећепласиране екипе са најбољим учинком. Од осмине финала надаље играло се по нокаут систему, што се временом и потврдило као најбоља опција. Као и 1970. године, утакмице су се играле по пакленим врућинама, од 12 и 16 часова по локалном времену, како би биле задовољене потребе ТВ аудиторијума у Европи.

Пошто у осмини финала није било места само за осам од укупно 24 земље учеснице, прва фаза није изнедрила ниједно велико изненадјење. Од "на папиру" квалитетних тимова елиминисани су само Португал и Шкотска (четврти пут заредом), а медју онима који су прошли прво сито, али касније нису далеко догурали, наклоност гледалаца су лепршавом и нападачком игром придобили фудбалери Данске и СССР (мање-више Динамо Кијев плус Ринат Дасаев на голу). На другој страни, финалисти претходног СП, Италија и СР Немачка, успешно су одрадили посао иако су и једни и други пружили партије далеко испод очекиваног нивоа.

Најинтересантније је било у групи Ф, коју је освојио Мароко, прва афричка селекција која је са успехом пребродила уводну фазу Мундијала. "Лавови са Атласа" одиграли су по 0:0 са Пољском и Енглеском, а онда у мечу одлуке шокирали Португал тријумфујући резултатом 3:1. Енглеска је у последње коло ушла са само једним бодом, али је онда на сцену ступио Гари Линекер и хет-триком против Пољске (3:0) избацио "гордог Албиона" на другу позицију.

У осмини финала је Шпанија демолирала Данску (5:1), а чак четири гола на тој утакмици постигао је нападач Реал Мадрида Емилио Бутрагењо. Он ипак није постао најбољи стрелац Мундијала, већ је са Марадоном и Бразилцем Кареком поделио друго место на листи голгетера, иза Линекера који је догурао до бројке шест. Утакмицу за памћење у тој фази одиграли су још Белгија и СССР (4:3 после 120 минута игре), док је бек Бразила Жозимар дао фантастичан гол у дуелу са Пољацима (4:0). СР Немачка једва је елиминисала Мароко, поготком који је у 87. минуту постигао Лотар Матеус.

Једина четвртфинална утакмица у којој је победник добијен после 90 минута била је она измедју Аргентине и Енглеске - 2:1. Тада је то био окршај велике специфичне тежине, с обзиром на двомесечни рат који су две земље 1982. године водиле око Фокландских Острва. Марадона је довео Аргентинце у водјство када је у ваздушном дуелу са голманом Питером Шилтоном употребио руку да би надоместио мањак центиметара.



Пре него што су се Енглези освестили, популарни "Ел Пибе" још једном им је затресао мрежу после бриљантног соло-продора, да би Гари Линекер у финишу меча крунисао голом једну од мајсторија Џона Барнса по левом крилу. Ипак, било је касно да пулени Бобија Робсона избегну испадање, а Марадона је касније изјављивао како је први гол постигао "мало руком, мало главом" или у другој верзији, да се умешала "божија рука"...

Остали полуфиналисти добијени су у пенал-серијама. Талентовани француски тим, са импресивним везним редом Платини - Жирес - Тигана - Фернандез, избацио је бразилске ветеране Сократеса, Зика, Жуниора, Едиња, који су до тада остварили стопроцентан учинак. Немци су на корак од славе зауставили селекцију домаћина, док су Белгијанци остварили најбољи резултат у историји, пославши кући шпанску "фурију".

У првом полуфиналу је Аргентина лако сломила отпор белгијских "црвених дјавола" (2:0), а један од два Марадонина гола био је права мала реплика индивидуалног мајсторства приказаног у дуелу са Енглеском.

Као 1982. у Шпанији, актуелни првак Европе Француска извукла је дебљи крај у борби за финале са СР Немачком - само што овог пута није било пенал-драме, већ су "панцери" славили са 2:0, головима Бремеа у деветом и Фелера у 89. минуту. Са свега три победе из шест мечева Немци су се пласирали у финале, док је, рецимо, Бразил, са четири победе и једним ремијем испао већ у четвртфиналу. Мексиканци на овом Мундијалу такодје нису изгубили ниједну утакмицу у регуларном току.

Финални меч измедју Аргентине и СР Немачке, у ком су "гаучоси" представљали изразите фаворите, претворио се у прави класик. Хозе Луис Браун (22. минут) и Хорхе Валдано (56) довели су Јужноамериканце у водјство од 2:0, да би изабраници Франца Бекенбауера на крилима познате немачке филозофије "није готово док се не заврши" успели да врате резултат у равнотежу.

Резервисти Руди Фелер и Феликс Магат унели су доста живости у редове "панцера", Аргентинци су лагано почели да славе, али су их из снова пренули Карлхајнц Румениге и Фелер, головима у 74. и 81. минуту, оба пута после корнера. Док су се продужеци лагано помаљали на хоризонту, Марадона је у 84. минуту нанизао неколико чувара и дубинском лоптом пронашао Хорхеа Буручагу, који је избио пред истрчалог Харалда Шумахера и рутинским ударцем по земљи послао лопту на право место - 3:2 за још једну ненадахнуту, али чврсту генерацију Аргентинаца, која је у својим редовима имала заиста великог мајстора.

ЈУГОСЛАВИЈА: Једино нам Луксембург гледао у ледја

Репрезентација Југославије стартовала је у квалификацијама за Мундијал у Мексику под теретом дебакла доживљеног на завршници Европског првенства у Француској 1984. године. Нови селектор Милош Милутиновић наследио је Тодора Веселиновића и убацио у државни тим доста нових, такозваних "доказаних клупских играча", који, медјутим, никако нису профункционисали као целина.

Руку на срце, Југославија се нашла у врло неугодној групи, заједно са новим европским шампионом Француском, надирућом Бугарском, Демократском Републиком Немачком и Луксембургом. После уводног ремија са Бугарима у Београду (0:0), у Лајпцигу се десио најбољи моменат плавих у читавом квалификационом циклусу. Головима Баждаревића, Вокрија и Шестића наши су победили са 3:2 и тада се учинило да просто не могу завршити такмичење испод другог места.

Медјутим, нешто у игри репрезентације није ваљало. Две минималне победе над Луксембургом (1:0) и реми са Французима на сарајевском Кошеву (0:0) нису били добра увертира пред мечеве одлуке. Да су страховања јавности била сасвим на месту, потврдила су три узастопна пораза којима су плави окончали квалификације. После 1:2 у Софији и кључних 1:2 против ДР Немачке у Београду, као (лажна) нада остала је евентуална победа у Паризу.

Медјутим, Мишел Платини, Жан Тигана, Ален Жирес и екипа били су све само не ривал за вадјење. Головима Платинија у 3. и 71. минуту "триколори" су на Парку принчева победили са 2:0 и заузели прво место у групи са 11 бодова, колико је сакупила и Бугарска. Пут у Мексико остао је сан за Немце (10 бодова) и Југословене (осам), иза којих је са свих осам пораза остао само мали Луксембург.

Екипа чији су најистакнутији чланови били Златко Вујовић, Велимир Зајец, Фарук Хаџибегић, Ранко Стојић, Блаж Слишковић, Љубомир Радановић, Иван Гудељ, Мехмед Баждаревић, Милош Шестић и Фадиљ Вокри на осам мечева постигла је свега седам голова. Плави дрес у тим квалификацијама су облачили још Милко Дјуровски, Мирсад Баљић, Предраг Пашић, Марко Млинарић, Харис Шкоро, Владо Чапљић...

РЕЗУЛТАТИ

ОСМИНА ФИНАЛА
Белгија - СССР 4:3 (2:2 у регуларном току)
Мексико - Бугарска 2:0
Бразил - Пољска 4:0
Аргентина - Уругвај 1:0
Француска - Италија 2:0
СР Немачка - Мароко 1:0
Енглеска - Парагвај 3:0
Шпанија - Данска 5:1

ЧЕТВРТФИНАЛЕ
Француска - Бразил 4:3 пеналима (1:1 после продужетака)
СР Немачка - Мексико 4:1 пеналима (0:0 после продужетака)
Аргентина - Енглеска 2:1
Белгија - Шпанија 5:4 пеналима (1:1 после продужетака)

ПОЛУФИНАЛЕ
СР Немачка - Француска 2:0
Аргентина - Белгија 2:0

ЗА ТРЕЋЕ МЕСТО
Француска - Белгија 4:2 (2:2 у регуларном току)

ФИНАЛЕ
Аргентина - СР Немачка 3:2

КОНАЧАН ПЛАСМАН
1. Аргентина, 2. СР Немачка, 3. Француска, 4. Белгија

-----------------------------------------------------------

Утакмица са највише голова: Данска - Уругвај 6:1 (прва фаза)
Укупно голова на турниру: 132
Просек голова по утакмици: 2,54

Најбољи стрелац: Гари Линекер (Енглеска) - 6
Највише голова на утакмици: Емилио Бутрагењо (Шпанија) - 4

Највећа посета: 114.600 (Мексико - Парагвај, прва фаза)
Укупна посета: 2.393.331
Просечна посета: 46.025

Дебитовали: Данска, Ирак, Канада.

Извор: мондо.рс

Коментари / 0

Оставите коментар