Прича: Мундијал 1982. године - Шпанија...
Тако се темпира форма!
Фудбал 24.05.2018 | 23:00
Идеја о увећању броја учесника, која се у глави претходног председника ФИФА сер Стенлија Рауса "кувала" још крајем 60-их и почетком 70-их година, коначно је озваничена на конгресу ФИФА 1978, па су се после серије од седам СП са 16 учесника, у Шпанији први пут надметале 24 репрезентације. Оформљено је шест група од по четири тима, а друга фаза опет је играна по групама, али овог пута у четири групе од по три селекције, чији су победници ишли у полуфинале.
С обзиром на то да је фудбал почео да постаје истински глобална игра, одлука о ширењу Мундијала представљала је сасвим логичан корак. У складу са новим системом квалификација, Европа је добила 13 места на завршном турниру, Јужна Америка три, а зоне Азија/Океанија, КОНКАКАФ и Африка по два. Списак учесника комплетирали су домаћин Шпанија и светски првак Аргентина.
Не рачунајући "масакрирање" селекције Ел Салвадора од стране Мадјара (10:1, Ласло Киш измедју 69. и 76. минута остварио најбржи хет-трик у историји СП), новајлије су оправдале поверење које им је ФИФА указала. Камерун и Хондурас су елиминисани стицајем несрећних околности, Кувајт и Нови Зеланд постали су жртве изузетно квалитетних група у које су жребани, док је Алжир спречен да се пласира у другу рунду срамном режијом "браће" из Аустрије и СР Немачке.
Селекција са афричког севера на отварању групе је остварила сензационалну, али потпуно заслужену победу над Немачком (2:1), затим је изгубила од Аустрије (0:2) и у последњем колу савладала Чиле са 3:2. Пошто је та утакмица одиграна дан раније, Немци и Аустријанци су изашли на терен знајући који резултат одговара и једнима и другима (1:0 за СР Немачку). Центарфор Хорст Хрубеш довео је "панцере" у водјство већ у 10. минуту и то је за оба тима био сигнал да престану са играњем фудбала. Германске репрезентације отишле су даље, а Алжирци су са истим бројем бодова, али и најслабијом гол-разликом у том троуглу, морали да се врате кућама.
На отварању шампионата, на стадион Ноу Камп у Барселони дошло је 95.000 гледалаца са жељом да се упозна са квалитетима младог Дијега Арманда Марадоне, будућег фудбалера славног каталонског клуба. "Гаучоси" су, медјутим, одиграли слабу утакмицу и поражени су од Белгије са 1:0. Занимљиво, то је био први премијерни меч Мундијала који није завршен резултатом 0:0, још од Чилеа 1962.
Најимпресивнији у првој фази, са све три победе, били су Бразил и Енглеска, која се пласирала на завршни турнир после 12 година. Позитивно је изненадила репрезентација Северне Ирске. Састављена углавном од фудбалера из нижих енглеских лига, са најмладјим играчем у историји светских првенстава (Норман Вајтсајд је на дан утакмице са Југославијом имао 17 година и 42 дана), Ирци су са победом над Шпанцима и два ремија постали победници групе 5.
Дошао је ред на другу фазу, у којој су после релативно скромног старта бриљирале Пољска и Француска. У пољском тиму је фантастичан био нападач Збигњев Боњек, који се одлично слагао са ветераном Латом, док су "триколори" под водјством Мишела Идалгоа играли динамичан, нападачки фудбал у режији великог аса Мишела Платинија, ком је стабилност давао Жан Тигана.
Најбоља утакмица на првенству, можда и финале пре финала, одиграна је у последњем колу Ц групе друге фазе. Пошто су и једни и други претходно победили Аргентину, која није била ни близу резултата са домаћег терена из 1978, Италија и Бразил сударили су се 5. јула у Барселони, али не на Ноу Кампу, већ на неупоредиво мањем стадиону Сарија. "Кариокама" је због боље гол-разлике одговарао и реми, али талентована екипа у којој су играли виртуозни Зико, Сократес, Едер, Фалкао и Сержињо, није умела да калкулише и то јој се на крају вратило као бумеранг.
Италијанског селектора Енца Беарцота домаћи медији су критиковали због безграничног поверења које је имао у Росија. Ово је био меч на ком се показало да је ипак он био у праву. Омалени нападач, који је пре Мундијала био умешан у скандал везан за намештање мечева Серије А, три пута је шутнуо у оквир гола и то је било довољно за историјску победу од 3:2. Прва два његова гола неутралисали су Сократес и Фалкао, али после новог поготка Росија у 74. минуту "азури" су умели да стану на лопту и сачувају два бода за пласман у полуфинале.
Када су сломили објективно најталентованију селекцију света, Италијани више нису имали достојног ривала. У полуфиналу против Пољске, ослабљене суспензијом Боњека, Роси је са нова два гола донео сигурну победу од 2:0, да би у финалу, одиграном 11. јула на стадиону Сантјаго Бернабеу, пала и СР Немачка - 3:1.
Био је то неравноправан меч за титулу, у ком су Немци, упркос нерешеном резултату (0:0) после првих 45 минута, све време били сведени на улогу пуких посматрача. Чак и после једанаестерца који је пропустио да реализује Антонио Кабрини, било је само питање тренутка када ће попустити брана пред омраженим голманом Харалдом Шумахером. Головима Росија у 57, Алесандра Алтобелија у 69. и Марка Тарделија у 81. минуту, Беарцотови пулени су повели са заслужених 3:0. Паул Брајтнер дао је почасни гол за Немце два минута касније.
Посебна прича овог Мундијала био је други полуфинални сусрет, у ком је СР Немачка бољим изводјењем једанаестераца елиминисала Француску. При резултату 1:1, у 60. минуту, Шумахер је изван свог шеснаестерца просто покосио Патрика Батистона, који је ишао сам ка голу Немаца. Када је цео свет очекивао да холандски судија Чарлс Корвер искључењем санкционише тај скандалозни старт, он је остао нем. Само десетак минута пошто је ушао у игру уместо Женгинија, Батистон је изнет са терена и селектор Идалго непланирано је већ у том тренутку морао да изврши и другу, по тадашњим прописима последњу измену.
Головима Маријуса Трезора и Алана Жиреса у 92. и 98. минуту "триколори" су повели са 3:1 и практично осигурали победу, али резервиста Румениге и Клаус Фишер у 102. и 108. минуту су вратили резултат у равнотежу, тако да је одлука о другом финалисти пала са "беле тачке". Један за другим промашили су Улрих Штилике и Дидије Сикс, да би одлука пала у шестој серији, када је Шумахер одбранио ударац Максима Босиса и тако спречио тријумф бољег тима.
ЈУГОСЛАВИЈА: Бољи у квалификацијама него на првенству
Пре него што је елиминацијом у првој фази Светског првенства приредила нацији велико разочарање, репрезентација Југославије је у квалификационој групи 5 освојила прво место, испред Италије, која ће седам месеци касније постати шампион планете.
Сходно ширењу Мундијала са 16 на 24 учесника, дошло је до промена и у начину на који се стизало до завршног турнира. Из групе у којој су поред плавих и "азура" били Данска, Грчка и Луксембург, даље су ишле две најбоље селекције, тако да се ту појавио и одредјени простор за грешку.
Медјутим, екипа коју је са клупе водио Миљан Миљанић готово да је квалификације прошла без грешке. Осим пораза у Торину од 2:0, за који плави нису успели да се реванширају на Маракани (1:1), преосталих шест мечева завршено је победама наших фудбалера и то је, наравно, резултирало испраћајем на Мундијал са изузетно великим очекивањима. Убедљиво најбољи стрелац у квалификацијама био је Златко Вујовић са седам голова.
Миљанић је селектирао тим који је био комбинација фудбалера из домаћих клубова (Владимир Петровић Пижон на врхунцу својих креативних моћи, Сафет Сушић, Иван Гудељ, Велимир Зајец, Златко Крмпотић, Вујовић) и "печалбара", који су углавном наступали у Француској (голман Драган Пантелић, Ивица Шурјак, Едхем Шљиво, Вахид Халилхоџић). Плави нису били фаворити за пласман у саму завршницу, али су се водили као репрезентација на коју ваља озбиљно рачунати.
Медјутим, већ на старту такмичења, уместо рутинске победе над Северном Ирском, у Сарагоси се десио "мршави" реми - 0:0. Логично, тензија је уочи утакмице другог кола против Шпаније нарасла до врхунца, али су плави на стадиону Луис Казанова у Валенсији одлично почели меч и поготком Ивана Гудеља у 10. минуту повели са 1:0.
Тада је на сцену ступио "легендарни" дански судија Лунд Соренсен. Прекршај Зајеца над Алонсом, очигледно начињен барем један метар изван казненог простора, окаректерисао је као једанаестерац. Када је Хуанито промашио, учинило се да има правде, медјутим, Данац је наложио да се ударац изведе поново, пошто је Пантелић кренуо са гол-линије пре него што је ударац изведен. Други покушај Хуанита био је успешнији и утакмица се претворила у тежак, рововски бој, који је одлучен голом Енрика Сауре средином другог полувремена - 1:2.
После тога, Југословени су испустили конце своје судбине. Стекли су одредјену шансу када је Хондурас откинуо бод Северној Ирској, медјутим, Ирци су у последњем колу на опште изненадјење победили Шпанију са 1:0 и муком извојевани бодови из дуела трећег кола са Хондурасом (1:0) изгубили су на смислу. Ирци су освојили групу са четири бода, Шпанија и Југославија сакупили су по три, али је "фурија" отишла даље због победе у медјусобном дуелу и боље гол-разлике.
Пошто су Југославија и Хондурас свој меч одиграли дан пре утакмице Шпанија - Северна Ирска, очигледно је да су ривали имали простора за штимовање резултата и да сумње у победу Ираца, ако већ нису доказане, ипак никада нису ни побијене. То је уз још неке примере из других група (СР Немачка - Аустрија 1:0) и са претходних Мундијала (Аргентина - Перу 6:0, 1978) коначно уверило челнике ФИФА да се утакмице последњег кола убудуће морају играти истог дана у истом термину.
Селектор: Миљан Миљанић. Играчи: Драган Пантелић 3 (наступа) / 0 (голова), Ратко Свилар -, Никола Јовановић 3/0, Ненад Стојковић 3/0, Велимир Зајец 3/0, Златко Крмпотић 2/0, Милош Хрстић 1/0, Зоран Вујовић -, Иван Гудељ 3/1, Едхем Шлијво 3/0, Јурица Јерковић -, Иво Јеролимов -, Звонко Живковић -, Владимир Петровић 3/1, Иван Шурјак 3/0, Сафет Сушић 3/0, Златко Вујовић 3/0, Вахид Халилхоџић 2/0, Милош Шестић 2/0, Предраг Пашић -, Стјепан Деверић -, Иван Пудар -.
РЕЗУЛТАТИ ПЛАВИХ
Прва фаза
Југославија - Северна Ирска 0:0
Југославија - Шпанија 1:2 (Гудељ 10 - Хуанито 14п, Саура 66)
Југославија - Хондурас 1:0 (Петровић 88п)
РЕЗУЛТАТИ
ФИНАЛНА РУНДА
Група А
Пољска - Белгија 3:0
СССР - Белгија 1:0
Пољска - СССР 0:0
Група Б
СР Немачка - Енглеска 0:0
СР Немачка - Шпанија 2:1
Шпанија - Енглеска 0:0
Група Ц
Италија - Аргентина 2:1
Бразил - Аргентина 3:1
Италија - Бразил 3:2
Група Д
Француска - Аустрија 1:0
Аустриа - Северна Ирска 2:2
Француска - Северна Ирска 4:1
ПОЛУФИНАЛЕ
Италија - Пољска 2:0
СР Немачка - Француска 8:7 пеналима (3:3 после продужетака, 1:1 у регуларном току)
ЗА ТРЕЋЕ МЕСТО
Пољска - Француска 3:2
ФИНАЛЕ
Италија - СР Немачка 3:1
КОНАЧАН ПЛАСМАН
1. Италија, 2. СР Немачка, 3. Пољска, 4. Француска
-----------------------------------------------
Утакмица са највише голова: Мадјарска - Ел Салвадор 10:1 (прва фаза)
Укупно голова на турниру: 146
Просек голова по утакмици: 2,81
Најбољи стрелац: Паоло Роси (Италија) - 6
Највише голова на утакмици: Паоло Роси (Италија), Карлхајнц Румениге (СР Немачка), Ласло Киш (Мадјарска), Збигњев Боњек (Пољска) - 3
Највећа посета: 95.000 (Аргентина - Белгија, прва фаза)
Укупна посета: 2.109.723
Просечна посета: 40.571
Дебитовали: Камерун, Алжир, Кувајт, Хондурас, Нови Зеланд.
Извор: мондо.рс
Коментари / 0
Оставите коментар