Прича: Мундијал 1966. године - Енглеска...

Дилема за сва времена!

Фудбал 20.05.2018 | 23:05
Прича: Мундијал 1966. године - Енглеска...
"Колевка фудбала" дочекала је ред да организује један Мундијал и окончала га је освајањем своје једине титуле, чиме је постала трећа земља-домаћин којој је то пошло за руком.

Џеф Харст је победи над Савезном Републиком Немачком у финалном мечу (4:2) допринео са три поготка и по томе је до данас остао јединствен. 

Његов други погодак, за вођство од 3:2, свакако представља највећу енигму у историји шампионата света. 

Лопта је погодила пречку и одбила се на земљу готово под углом од 90 степени. Помоћни судија из Совјетског Савеза, Тофик Бахрамов, по националности Азербејџанац, рекао је Швајцарцу Готфриду Динсту да се фудбал нашао иза линије и овај је показао на центар, али ТВ снимак такву пресуду није одобрио, нити је демантовао. Ни дан данас није јасно да ли је Бахрамов у том деликатном тренутку донео исправну одлуку. 

Ако будете посетили реновирани стадион Вембли у Лондону, на улазу у објекат ће вас дочекати дрвена пречка. Није то било која пречка. То је она пречка из финала Светског првенства 1966. године, која је Енглезима донела трофеј.

Водич ће вам испричати како је тада карта за финале коштала 50 пенија, а пакет за свих 10 утакмица, колико је играно на Вемблију у оквиру тог Светског првенства, укупно 4,25 фунти.

Због одлуке ФИФА да првак њихове зоне мора играти бараж са најбољим тимом Азије или Океаније, афричке репрезентације одбиле су да учествују у квалификацијама, тако да се Мундијал, изузимајући Демократску Народну Републику Кореју, свео искључиво на селекције из Европе (10), Јужне и Средње Америке (5).

Поред Корејаца, први наступ на највећој смотри светског фудбала забележио је Португал, чији се ударни нападач Еузебио прославио постигавши чак девет погодака, готово двоструко више од другопласираног на листи стрелаца, Немца Хелмута Халера. 

Покушај Бразилаца да освоје трећу титулу светског првака заредом, претворио се у тотални крах.

Шампиони из 1958. и 1962. завршили су такмичење већ после прве фазе, пошто су после победе над Бугарском (2:0) изгубили преостале мечеве од Мађарске и Португала (1:3). Због повреде задобијене на премијерној утакмици, Пеле није могао да наступи против Мадјарске, да би онда Португалци са неколико грубих стартова само довршили "посао" који су започели Бугари.

Као на претходном Мундијалу у Чилеу, мечеви нису одисали допадљивим фудбалом и головима. Просек је на крају достигао 2,78 погодака по утакмици - идентично цифри из 1962. године - а тон таквој игри дали су Енглеска и Уругвај, одигравши на отварању СП нерешено - 0:0. 

Звезде прве фазе били су Португалци, који су решили у своју корист све три утакмице и комотно се пласирали у четвртфинале, где их је чекала ДНР Кореја. Азијати су у својој групи изгубили од СССР (0:2), ремизирали са Чилеом (1:1) и онда у мечу одлуке савладали Италију 1:0, начинивши тако једну од највећих мундијалских сензација свих времена.

Ду Ик Пак постигао је победоносни гол у 42. минуту, а Факетија, Риверу, Мацолу и остале реномиране "азуре" навијачи су пар дана касније сачекали на римском аеродрому и засули их трулим поврћем. 

Португал и Кореја одиграли су далеко најефикаснијих 90 минута на шампионату. Корејци су на Гудисон Парку у Ливерпулу после само 25 минута водили са 3:0, да би на сцену онда ступио Еузебио. Родјени Мозамбиканац до полувремена је смањио на 2:3, затим у наставку постигао још два поготка, а Жозе Аугусто је десет минута пре краја поставио коначан резултат - 5:3. 

Енглези су у четвртфиналу елиминисали пргаве Аргентинце минимално - 1:0, голом Харста у 78. минуту, СССР био је бољи од Мадјарске (2:1), док су Немци са три гола у завршници утакмице сломили отпор пословично жилавог Уругваја - 4:0. Дуел Енглеске и Аргентине био је прекинут на 10 минута, пошто искључени капитен "гаучоса" Антонио Ратин није желео да напусти терен. 

Упркос још једном поготку Еузебија, Енглеска је захваљујући головима сер Бобија Чарлтона савладала Португал 2:1 и пласирала се у финале. Истим резултатом СР Немачка је победила СССР, а поред Халера, у стрелце се уписао тада младјани либеро Франц Бекенбауер. На реду је било велико финале, 30. јула на стадиону Вембли, где су домаћи фудбалери одиграли све своје мечеве од почетка турнира. 

На трибине "није могла игла да падне" и пред 96.924 гледалаца, Немце је у вођство довео Халер, већ у 12. минуту. Шест минута касније изједначио је Харст, а када је Мартин Питерс у 78. минуту савладао Ханса Тилковског, чинило се да је прича завршена. Међутим, Германи су демонстрирали свој несаломиви дух и Волфганг Вебер постигао је гол за продужетке само минут пре краја регуларног тока. 

Селектор Енглеске Алф Ремзи (касније добио титулу сера) у паузи је мотивисао своје разочаране фудбалере речима: "Већ сте једном добили утакмицу. Сада је добијте још једном"! Харст је у 101. минуту "преломио" већ описаним поготком за 3:2, да би у 120. минуту комплетирао једини хет-трик у финалима СП и поставио коначан резултат 4:2. 



Капитену Енглеске Бобију Муру пехар је предала краљица Елизабета Друга. Трофеј Жила Римеа је марта те године украден са изложбе у једном лондонском музеју, али га је недељу дана касније у јужном Лондону пронашао пас по имену Пикл. Популарна "златна богиња" лежала је у једном жбуну, замотана у новине и потпуно неоштећена.   

ЈУГОСЛАВИЈА - Норвежани разбили мундијалски сан

У години Партизановог наступа у финалу Купа европских шампиона, репрезентација Југославије није се нашла на Светском првенству. Квалификације су почеле да попримају модернији облик, тако да су се плави нашли у Трећој групи европске зоне, а ривали су им били старе муштерије Французи, Норвешка и Луксембург. 

У међусобним дуелима са "триколорима" резултат је био изједначен - 1:0 у Београду и 0:1 у Паризу - али док је Француска добила све четири преостале утакмице, плавима су Норвежани откинули три бода и директно их спречили у настојању да се пласирају на СП. У Ослу је било убедљивих 0:3, а на затварању квалификација у Београду, у мечу који није могао ништа да промени, резултат је био 1:1.

Ветеран Милан Галић био је најбољи стрелац наше селекције у квалификацијама са четири поготка. Два је постигао талентовани Драган Џајић, а највећи терет у том циклусу изнели су Фахрудин Јусуфи, Јосип Скоблар, Велибор Васовић, Владица Поповић, Владица Ковачевић, Спасоје Самарџић, Владимир Дурковић... Са интернационалне сцене сишао је незаборавни Драгослав Шекуларац.

На првом мечу квалификација, у Београду против Луксембурга (3:1), селектор плавих био је Љубомир Ловрић, али он је потом устукнуо пред већ одомаћеним решењем - селекторском комисијом. Искусном Александру Тирнанићу, који је на клупи репрезентације седео на више од 100 утакмица, у њој су прикључени млади стручњаци: Милан Антолковић, Абдулах Гегић и жива легенда нашег фудбала, Миљан "Чича" Миљанић. 

- РЕЗУЛТАТИ - 

ПОЛУФИНАЛЕ

СР Немачка - СССР 2:1

Енглеска - Португал 2:1 

ЗА ТРЕЋЕ МЕСТО

Португал - СССР 2:1

ФИНАЛЕ

Енглеска - СР Немачка 4:2 (2:2 у регуларном току) 

КОНАЧАН ПЛАСМАН

1. Енглеска, 2. СР Немачка, 3. Португал, 4. СССР
----------------------------------

Утакмица са највише голова: Португал - ДНР Кореја 5:3 (четвртфинале)

Укупно голова на турниру: 89

Просек голова по утакмици: 2,78

Најбољи стрелац: Еузебио (Португал) - 9

Највише голова на утакмици: Еузебио (Португал) - 4

Највећа посета: 98.000 (Енглеска - Француска, прва фаза)

Укупна посета: 1.638.924

Просечна посета: 51.216

Дебитовали: Португал, ДНР Кореја.

Извор: мондо.рс

Коментари / 0

Оставите коментар