Три нова свеца канонизована

Српска православна црква /СПЦ/ данас је канонизовала три новопроглашена светитеља са Косова и Метохије, уз читање тропара и свечану литургију одржану у крипти Храма Светог Саве у Београду, коју је предводио Његова светост патријарх српски Иринеј заједно са владикама.

Србија 10.05.2018 | 11:55 У ред светаца уврштени су Григорије Пећки, Василије Пекар и Босиљка Рајичић из Пасјана, који су мученички страдали на Косову и Метохији под турском влашћу, одбијајући да промијене православну вјеру.

Литургијско прослављање новопроглашених светих мученика одржано је, у присуству многобројног вјерног народа, на празник Спаљивања моштију Светог Саве, а образложење Светог архијерејског сабора прочитао је митрополит црногорско приморски Амфилохије.

На тај начин је новопроглашеним светим потврђено њихово већ одавно постојеће молитвено поштовање у вјерном народу Косова и Метохије и цркве.

Свети Григорије Пећки живио је у вријеме српског ропства под Турцима као сабрат свештене Велике лавре свете Пећке патријаршије.

По предању, одбио је да прими мухамеданство, а када је на силу потурчен, поново је обукао монашку подерану одећу и почео јавно и на сав глас да прича о турском безакоњу.

Убила га је разјарена руља, а његово тијело, бачено ван града, Срби су тајно сахранили у близини Пећи.

Свети мученик Василије Пекар живио је у 17. вијеку у Пећи. Његову ћерку отела је група Турака, а Василија, који је појурио за њима, убили су пошто је одбио да прими мухамеданску вјеру.

Мученица Босиљка Рајичић живјела је крајем 18. вијека. Као седамнаестогодишњу дјевојку, у Гњилану је отео неки Албанац из Депца.

Умрла је послије мучења, одбивши да прими ислам, а тек након њене смрти, Турци су дозволили Босиљкиној родбини и Пасјанцима да земне остатке ове свете новомученице покупе и сахране поред старе црквице. Остаци су касније, приликом обнове, узидани у храм.

Предање о православном подвигу и мученичкој смрти свете дјевојке Босиљке и данас живи у Пасјану и цијелом Косовском Поморављу.

Да би неко био канонизован, односно проглашен светим, не постоје специјална правила, али је потребно да буде испуњен један од могућих услова - мученичка смрт, култ у народу, јављање чудом или да му мошти нису иструлиле.

Свако може предложити да неко буде проглашен светим, али уобичајено је да се створи култ у народу да је неко светитељ, а на цркви је да у периоду од више година и деценија процијени да ли је тај култ довољно учвршћен и да ли заиста постоји.

Светитељи су већином монаси, монахиње, епископи, али има и цивила, вјерника, грађана, односно људи који су водили хришћански живот или живот по Јеванђељу - свет, чист, честит и узоран. 

(Срна)