Анализа: Звездина мисија - нови тренер...

Ко је (био) у мислима, које су (не)реалне опције и где је ту Топић? Није тајна да су се водећи људи Црвене звезде већ по озваничењу споразумног раскида са Душаном Алимпијевићем посветили скенирању тржишта. Без Евролиге на репертоару круг потенцијалних решења је сужен. Тако ће вероватно бити скрајан и тим за наредну сезону - сходно оствареним резултатима у овој години, у дослуху с платном моћи клуба.

Кошарка 10.05.2018 | 22:45 Душан Алимпијевић више није тренер Црвене звезде, Миленко Топић је добио поверење клупске управе, а у прекоманди досадашњег помоћника кључна фраза је - до даљег.

Како смо још у ранијем тексту, посвећеном миљенику публике и играчкој легенди, закључили - није јасно да ли ће сарадња трајати само неколико утакмица, до краја сезоне или на нешто дужи временски период. На то ће утицати неколико фактора - почев од доступности одређених тренерских имена, резултата које ће Миленко Топић остварити у наредном периоду, па чак и структуре клупске управе по завршетку сезоне.

Није тајна да су се водећи људи Црвене звезде већ по озваничењу споразумног раскида са Душаном Алимпијевићем посветили скенирању тржишта. Без Евролиге на репертоару круг потенцијалних решења је сужен. Тако ће вероватно бити скрајан и тим за наредну сезону - сходно оствареним резултатима у овој години, у дослуху с платном моћи клуба. Финансијски моменат у клубу са Малог Калемегдана не оставља могућност за довођењем неког иностраног тренерског ума, који ипак захтева веће платне издатке, иако је по Алимпијевићевом одласку у звездашким круговима одјекнула жеља да на клупи од лета виде Сашу Обрадовића или Андреу Тринкјерија.

Први је тиха патња и неко кога верне присталице црвено-белих сањају практично још од тренерских почетака Дејана Радоњића у Звезди. Ни Обрадовић није крио да воли Црвену звезду, да ту има много старих пријатеља и да му је вољени клуб подарио много радости у животу, али како му се каријера развија последњих година тешко је да ће некадашњи репрезентативац Југославије у скорије време свраћати у ове крајеве. С друге стране, чињеница да италијански кошаркашки тренер вуче корене с простора некадашње Југославије (мама из Хрватске, баба из Котора) и да течно говори српски језик свакако би некадашњем стратегу Бамберга олакшала евентуални долазак у Београд. Нема ангажман, али како се на крају сезоне очекује тренерски "домино ефекат" у кошаркашкој Европи, извесно је да Тринкјерија чека сигуран посао. 

Као једно од могућих солуција у овом тренутку намеће се Игор Јововић. Црногорски стручњак био је у мислима Звездине врхушке и прошлог лета после одласка Дејана Радоњића, али је на крају ипак одлучено да се поверење укаже Душану Алимпијевићу. Јововић је у међу кошаркашким критичарима тада виђен као идеално решење. Радоњићев је ученик, био му је помоћник пуних шест година (2007-2013), а после Дејановог трансфера на Мали Калемегдан преузео је клупу Будућности и донео црногорске титуле 2013, 2014. и 2015. године. Изнад тога, ради по систему којим је Радоњић Звезди донео историјске успехе последњих година. 

Упркос једногодишњем експерименту који Црвеној звезди није донео жељене резултате, Јововић би поново могао да постави темеље старог, системског рада, где би чврста одбрана и игра у транзицији били кључ свега. Неповољна околност за Црвену звезду је да Јововић са Мителдојчером, где је практично у финишу сезоне са четири узастопна пораза изгубио трку за нешто вишим пласманом, има активан уговор који би од црвено-белих захтевао да плати одређено обештећење. 

Међу потенцијалним кандидатима за увек врелу клупу Црвене звезде могли би да се нађу и тренери добро познати и поштовани у међу навијачима. Михаило Павићевић, Александар Трифуновић и Лука Павићевић.

Павићевић је био помињан као Алимпијевићев наследник још после Звездиног пораза у Чачку. Мада су одређена сазнања црногорских медија ишла толико далеко да је практично био постављен за новог тренера, истина је да Црвена звезда није тада ни разговарала са искусним стручњаком. Али, после најновијих дешавања - могли би. Човек који је Звезди донео последњу титулу шампиона Југославије пре великог поста који је готово дочекао пунолетство ове сезоне показао је са Морнаром да му велики буџет није потребан како би направио одређени резултат. Одвео је тим из Бара до полуфинала Јадранске лиге, био чак и близу да Звезду елиминише чак у тој фази такмичења, али је на крају морао да пружи руку бољем. Још се памте слике с оног дочека који је Павићевић добио у дворани Александар Николић, када су му се људи из клуба захвалили за све што је урадио у Црвеној звезди пре равно две деценије, а и публика га је поздравила великим аплаузом. Ипак, питање је шта би Црвена звезда добила евентуалним његовим доласком. Филозофија игре била би донекле слична садашњој, с много шутева за три поена, али и доста решења из пик'н'рол ситуација. Уколико би до контакта дошло, вероватно не би било проблема да Павићевић промени клупске боје и врати се у Београд. 

За Ацу Трифуновића навијаче везују успомене на нека амбициозна (2002-2005), али опет касније и мало тежа времена (2009/10). Између њега и трибине постоји велико узајамно поштовање, које такође може да буде битан фактор у бирању новог тренера. Трифуновић већ осам година ради у Европи и водио је Лијетувос Ритас, Жалгирис, Астану, Јешилгиресун и сада ради у Каршијаки са којом није успео да избори плеј-оф. Са клубом има уговор до краја сезоне, па би теоретски био слободан да се врати на место првог тренера Црвене звезде, где је последњи пут био у сезони 2009/10, када су тим, између осталих, чинили Немања Бјелица, Вук Радивојевић, Владимир Штимац, Елмедин Кикановић, Тадија Драгићевић, Мајк Тејлор...

Као тренер популарни Трифа воли кошарку с дозом атракције, много трчања, брзих кретњи и таква игра највише прија оку просечног гледаоца. У претходним мандатима у Звезди није успевао да направи значајнији резутлат пре свега због финансијске кризе клуба, али можда би овог лета коцкице могле да се поклопе. 

Лука Павићевић је кругу оних чији би ангажман представљао велико изненађење. Не због тренерских квалитета, који нису спорни, већ због тога што је Павићевић свој тренерски мир после неколико турбулентних година пронашао у Јапану где је од децембра 2016. године. Има стабилан, добар уговор са репрезентацијом из Земље излазећег сунца и није за очекивати да би тог посла могао тек тако да се одрекне. 

Имена попут Милана Томића (Звезда га звала прошле године, он се захвалио и остао у Олимпијакосу) или Зорана Лукића у овом тренутку не долазе у обзир пре свега јер имају стабилне послове у Олимпијакосу, односно Нижњем. Први се чак стидљиво помиње и као наследник Јаниса Сферопулоса на клупи пирејских црвено-белих у случају растанка с дугогодишњим стручњаком, док други има велико поверење управе Нижњег, где је једно време током сезоне био спортски директор, да би потом постао први тренер и сада води тесну борбу за плеј-оф. Клуб има стабилне финансије, добре услове за рад и није реално очекивати његов долазак у Србију. 

На крају остаје питање - да ли је Миленко Топић Звездин човек за дуже стазе? Велико је питање, пошто му је ово први озбиљни тренерски ангажман у каријери и тек треба видети какву ће игру Звезда показати под његовим вођством. Односном, којом филозофијом ће се Топић водити. Треба узети у обзир да је врео кромпир узео у руке упркос томе што нема много времена за уигравање, што је добио тим који он није кројио, нити је могуће у овом моменту знати шта ће Звезда добити с њим. 

Опет, негде у малом мозгу треба оставити и то како ће руководство Звезде изгледати после ове сезоне. Први човек Небојша Човић је недавно сам изјавио да размишља о одласку, али да ће о томе нашироко говорити по завршетку Суперлиге. Мада је много противника његовог рада у Црвеној звезди, објективно његов долазак у клуб вратио је веру међу онима који су је одавно изгубили. Измирени су нагомилани дугови, а постављени су и темељи Звезде која је пет година играла Евролигу, узела по три Јадранске лиге и српска првенства, уз још четири пехара Купа Радивоја Кораћа, полуфинале Еврокупа (2013/14) и четвртфинале Евролиге (2015/16).

Пред Црвеном звездом је још једно лето препуно изазова, практично на свим фронтовима. 

Извор: моззартспорт