Претприпреме за убиство Вукелића

Милан Вукелић је изнио низ доказа о криминалу и корупцији у спрези политичара и тајкуна. Убијен је експлозивном направом која је активирана испод његовог аутомобила, а налогодавци и извршиоци никада нису процесуирани.

Република Српска 08.05.2018 | 18:55 У експлозији, подметнутој испод аутомобила којим је управљао, у Бањалуци је 6. новембра 2007. године, око 20:45 сати, смртно страдао Милан Вукелић, запослен у Заводу за изградњу Бањалука (ЗИБЛ). Још два лица, Слава Пепиновић и Томислав Добрњац, који су се у тренутку експлозије налазили с њим у ауту, тешко су повријеђени. Злочин се догодио унепосредној близини зграде у којој је сједиште Министарства унутрашњих послова Републике Српске (МУП РС).

Извршиоци и налогодавци овог злочина ни до данас нису пронађени, а и истрага, по свему судећи, више од десет година тапка у мјесту.

Убиство Милана Вукелића, инжињера и судског вјештака грађевинске струке, догодило се након што је јавно проговорио о спрези политике и тајкуна блиских власти и, како је тврдио, пљачки милиона марака јавних средстава. Све што је говорио, Вукелић је и документовао. Трпио је пријетње и уцјене оних чија имена је довео у везу са корупцијом и криминалом, називајући их "грађевинском мафијом". Примао је и анонимне пријетње, о чему је уредно обавијестио полицију. Умјесто да га полиција заштити, доживио је притиске, па и пријетње од високих полицијских службеника.

Недуго послије овога убиства предсједник владајуће странке у РС, Милорад Додик, изјавио је да нико од чланова и симпатизера СНСД-а није учествовао у убиству. Додик никада није одговорио на питање на који начин је дошао до таквог сазнања.

Тадашњи начелник управе Криминалистичке полиције МУП-а РС, Гојко Васић, у медијима је изнио мишљење "да је Вукелић очигледно дирнуо одређене људе који су недодирљиви и да су се они одлучили на овакав суров чин".

Ко су ти "одређани људи који су недодирљиви", полиција ни тужилаштво нису никада открили.

Вукелић прозивао "недодирљиве"

Милан Вукелић се није устручавао да јавно прозове многе "недодирљиве".

Све што је говорио аргументовао је обиљем документације коју је посједовао и показивао новинарима. Ријетки медији су жељели да објаве његова свједочења о криминалу и корупцији.

По функцији коју је обављао у ЗИБЛ-у, Вукелић је вршио надзор грађевинског дијела радова који се финасирају из буџета града Бањалуке. Био је један од чланова комисије ЗИБЛ-а која је вршила "пријем радова". Без његовог потписа пријем радова па самим тим ни употребна дозвола и све што слиједи да би се неки објекат могао ставити у функцију није био могућ.

Посао који је обављао истовремено му је омогућавао и приступ обилној документацији којом је располагао, износећи информације о криминалу и корупцији.

Одбио је да потпише пријем радова након реконструкције парка "Петар Кочић" у Бањалуци, у љето 2006. и због тога је дошао у отворени сукоб са тадашњим директором ЗИБЛ-а, Чедом Савићем.

Одлучно се супротставио притисцима који су након тога услиједили,одлучивши да о свему јавно проговори. Због тога се многима замјерио.

Вукелић је у ЗИБЛ-у словио за непоткупљивог човјека, кога директор не може контролисати.

Сукоб с директором Савићем је отпочео 20. марта 2006. године, у вријеме када су радови на реконструкцији парка привођени крају. Директор га је тај дан оптужио да је тужилаштву доставио неку компромитујућу докуметацију која служи у истрази против њега и ЗИБЛ-а. Вукелић је негирао да је то учинио.

Након жучне расправе и на директоров изричити захтјев, Вукелић је тада пристао да оде на годишњи одмор.

По повратку са одмора му је било јасно зашто је Савић баш тих дана настојао да га удаљи из фирме.

По повратку на посао потурен му је "Записник о коначном обрачуну" реконструкције парка, а од њега јеултимативно захтијевано да га потпише. Одбио је, уз образложење да зна да су током тог посла почињене бројне неправилности.

Када је и сутрадан од њега затражано исто, јасно је одбрусио: "Нећу да будем лопов ни за себе ни за директора!"



Наступио је период пријетњи и притисака.

Против њега је вођен и неуспјешан дисциплински поступак, а био је принуђен чак и на психијатријско вјештачење.

Праве невоље за Вукелића почеће 4. децембра те, 2006. године. Тај дан је позван у полицију према пријави Чеде Савићада му је пријетио смрћу и то "од априла до октобра" те године. Због ове пријаве је извршен и претрес његовог стана. Инспектори су рекли да траже оружје. Ништа нису нашли.

Сматрао је да је тиме, како је говорио, фарса у режији директора Чеде Савића завршена.

Међутим, притисци у ЗИБЛ-у нису попуштали, а директор сада није могао опростити Вукелићу ни то што је Одјељењу за просторно уређење града Бањалуке упутио захтјев за забрану издавања употребне дозволе за пилану "Јовир" у селу Горња Бистрица код Бањалуке. У захтјеву је, између осталог, навео и да постоје основане сумње да је у поменутом предмету Савић починио више криминалних радњи. Случај пилане "Јовир" доспио је и пред истражне органе.

Пријетње у сједишту МУП-а

Већ 14. децембра исте године, Вукелића је позвао полицијски инспектор Саша Ступар, на чији позив је дошао пред Центар јавне безбједности Бањалука. Сјео је у ауто заједно са Ступаром и још једним инспектором, који су га обавијестили да ће заједно отићи у зграду МУП-а РС, гдје би требало да дā изјаву у вези са ранијом пријавом Чеде Савића.

До тада, а ни послије овог случаја није познато да је полиција некога саслушавала у самом сједишту МУП-а!?

Са инспекторима је дошао у канцеларију Драгог Милошевића, тадашњег замјеника начелника Управе криминалистичке полиције. (Осим Милошевића, у канцеларији је било још једно службено лице, за које је Вукелић најприје помислио да је Гојко Васић, начелник Управе криминалистичке полиције (УКП) МУП-а РС, па је то грешком навео и у својој представци надлежним институцијама. Послије се сам увјерио да је направио грешку и да је то био Миле Шушљик, савјетник министра унутрашњих послова.)

Вукелић је у МУП-у доживио невиђене непријатности и увреде од стране двојице поменутих службеника.

Милошевић га је вријеђао говорећи да "није нормалан", да је "за затвора", да је "за психијатрије"... Оптуживали су га, између осталог, да пише писма и летке против директора, што је он негирао.

Међутим, прави шок је доживио на крају "разговора" када му је Милошевић дословно рекао: "Престани да пишеш, имаш жену и двоје дјеце!"

О ономе што је доживио у сједишту МУП-а РС, Вукелић је дописом обавијестио директора полиције РС, ОХР, СИПА-у, Омбудсмана и Народну скупштину РС.

Из полиције су негирали да је у овом случају прекршен закон. Начелник УКП Гојко Васић, међутим, признао је да је Вукелић саслушан у сједишту МУП-а, те да је само "упозорен"!

"То је, по мени, радња која је највише ишла у прилог њему да схвати да се тако не смије играти, да то може довести до посљедица; да он кад пријети оружјем може наићи на неког ко се плаши оружја па да он с друге стране искористи оружје против њега да настане опет посљедица гдје би он био оштећен", рекао је Васић у изјави медијима.

Недуго након тортуре коју је доживио у МУП-у, настављни су и притисци на послу.

Тадашњи технички директор ЗИБЛ-а Александар Цвијановић (супруг актуелне предсједнице Владе РС), 25. децембра 2006. му је, како је тврдио, пријетио отказом, ако не потпише спорни документ о реконструкцији парка.

Уз констатацију да недостаци нису отклоњени и да га због тога не може потписати, тада је својим надређенима отворено рекао да сматра да се ради о криминалу и да ће случај парк завршити пред тужилаштвом.

 Запаљени кућа и ауто

Полиција која је тако "предано" радила да заштити Чеду Савића од наводних Вукелићевих пријатњи које никада нису доказане,никада није открила под којим околностима је изгорио Вукелићев аутомобил "форд фокус". Пожар се догодио у ноћи између 6. и 7. маја 2007. године. Вукелић је тврдио да је те ноћи нешто иза поноћи чуо звук сличан разбијању стакла у близини свог аутомобила, али се није усудио изаћи напоље. Ујутру је могао видјети уништен аутомобил. Схватио је то каопријетњу и опомену.

Три мјесеца послије, 8. августа те године, изгорјела је кућа у којој живи Вукелићева мајка у бањалучком насељу Новоселија. Стакло на прозору је било разбијено, а и ватрогасци су констатовали да пожар није могао избити од електричних инсталација. Полиција опет ништа није утврдила.

Кривична против Савића

Претходно је 19. јуна 2007. против директора Чеде Савића поднио кривичну пријаву Окружном тужилаштву Бањалука.

Вукелић је изнио низ чињеница којима је Савића оптужио за злоупотребе службеног положаја, рекетирање фирми и појединаца са којима је ово предузеће пословало, као и за притиске које врши на њега лично.

У пријави се наводи и низ незаконитих радњи као што су рекетирање инвеститора пилане "Јовир", компаније "Субашић", текриминалне радње приликом реконструкције парка "Петар Кочић" и Трга Крајине, изградње колектора.

Савић се, између осталог, терети и да је разним субјектима под чудним околностима посуђивао новац Завода за изградњу.

Савић је, како се наводи у пријави, одговоран за лажирање бројних тендера, односно кршење Закона о јавним набавкама. Ова кривична пријава упућена је и СИПА-и и Специјалном тужилаштву БиХ.

До дан-данас на њу није услиједио никакав одговор.

Истрага

Истрага о убиству Милана Вукелића и након више од десет година, по свему судећи, није макнула са мртве тачке. Да се то закључити и из одговора Окружног јавног тужилаштва Бањалука, који смо добили 18. априла ове године.



"Предмет Окружног јавног тужилаштва Бања Лука у вези са почињеним кривичним дјелом тешко убиство на штету Милана Вукелића и још два лица која су тада задобили тешке тјелесне повреде опасне по живот се налази и даље у фази истраге, против за сада непознатог/непознатих лица.

Тужилаштво заједно са полицијским службеницима ПУ Бања Лука проводи и даље истрагу.

У поменутом предмету прикупљени су сви материјални докази, урађена су бројна вјештачења, саслушано је преко стотину свједока међутим, до сада Тужилаштво није дошло до починиоца тј. починилаца кривичног дјела.

У међувремену појавиле су се бројне спекулације у јавности које су додатно, својим поступцима, подгријавали управовисоки полицијски службеници.

Тако је тадашњи директор полиције, Урош Пена 25.децембра 2008. године новинарима рекао да је полиција "ријешила случај убиства Милана Вукелића".

Пена је објаснио да "полиција РС има сазнања о убицама и наручиоцима убиства, али да је тренутни проблем доказивање њихове кривице".

Почетком новембра 2008. године у Бањалуци су ухапшени Борислав Поповић, Ђорђе Ћулум и Александар Мацановић, због постојања основане сумње да су пријетили Милану Вукелићу, те да су запалили његов аутомобиле и кућу његове мајке. Након краћег задржавања у полицији, пуштени су на слободу због недостатка доказа.

Полиција је 28. јануара 2009. године у Бањалуци ухапсила Енеса Џанића, под сумњом да је наручио Вукелићево убиство. Ову вијест медији су пренијели као ударну, под насловом "Ухапшен убица Милана Вукелића". Дан послије, Џанић је ослобођен због недостатка доказа. Енес Дажнић је комшија Вукелићеве мајке, с којим је он од раније приватно био у сукобу. Међутим, он је одмах након убиства дао изјаву медијима да с Вукелићем није био у добрим односима, али да никада нешто такво не би урадио. Према сазнањима, Џанић је одмах након убиства саслушан, а прошао је и тест на полиграфу.

У "Гласу Српске" је 29. јануара у тексту под насловом "Ухапшен Енес Џанић, убица Милана Вукелића", изнесена и тврдња, да је "према сазнањима" овог листа убиство наводно "признао извршилац, који се налази у затвору у једној сусједној држави". Наводно је тај "извршилац" означио Џанића као наручиоца убиства.

Овакве непровјерене информације објављене у појединим медијима, могле су само додатно бацити сјену на случајубиства Милана Вукелића. То је многима сигурно и била жеља. У годинама које су услиједиле информација па и спекулација о овом злочину било је све мање, а очито и интересовања надлежних органа који до данас ништа конкретно нису учинили да се овај злочин расвијетли. Уосталом никада нису расвијетљене ни процесуиране ни криминалне радње за које је покојни Вукелић оптуживао "недодирљиве" моћнике.

Извор: импулспортал.нет