Анализа: Чудесни случај Алимпијевићеве Звезде...
Уместо да, као нови тим с новим тренером, буде све бољи како сезона одмиче, реалност је потпуно супротна. . .
Кошарка 07.05.2018 | 22:45
Другачији од очекиваног и "нормалног".
Тим који је склапан у августу имао је 11 нових играча и новог тренера у односу на екипу која је завршила прошлу сезону. Када у спорту, посебно кошарци, имате потпуно нови тим, мора да прође одређено време како би се нове компонентне уградиле у потпуно нови систем. Обично на почетку буде дисхармоније, али касније крену да се склапају коцкице и све делује укомпонованије.
Душан Алимпијевић је по доласку на клупу тражио време. Тражио стрпљење. Добио га је, али га је и зарадио неким врло добрим партијама. Подсетимо, Звезда је после прве четири утакмице у Евролиги имала скор од две победе и два пораза. У Пиониру је пала Барселона (!), а касније и Макаби Тел Авив у Арени.
Имали су црвено-бели и добар низ када су тукли Реал Мадрид у гостима после више од 40 година чекања (!), па онда и Ефес код куће, па Валенсију у гостима. Било је то у децембру.
И онда се поставља логично питање - како екипа која је добијала Барселону, Реал, редовно побеђивала у АБА лиги дошла у ситуацију да губи, уз дужно поштовање, од Борца из Чачка и Меге која је играла без пола тима, те добија Тамиш у гостима шутем у последњој секунди у утакмици која је практично деловала изгубљено за Звезду пар секунди пре краја?
Како је могуће да Звезда губи од Меге која је играла са осам играча у ротацији, практично седам јер је Богдан Недељковић играо само пет минута?! И у тиму Меге су поред њега били Новак Мусићи Лука Церовина који су раније тог дана играли меч за јуниорски тим Меге? Церовина је јуниорима Звезде дао девет поена, а сениорима 12 поена…
Необјашњиво.
Некако, све до Купа Радивоја Кораћа у Нишу Звездина сезона је деловала сасвим добро. Јасно је било да у Евролиги црвено-бели не могу до ТОП 8, то и није био примарни циљ, али је било прилично очигледно да ће Звезда са прве позиције у плеј-оф АБА лиге.
И баш тај први меч четвртфинала на југу Србије, против Борца, био је најава свега што ће се касније дешавати. Прави лакмус папир који се обојио у црвено и означио киселу средину у црвено-белом окружењу. После тога је уследило финале са Партизаном и Звезда је изгубила прву титулу коју је бранила ове сезоне.
После тога је кренула лоша серија у Евролиги, приче о подривању ауторитета тренера и непослушности играча и то се одражавало и на резултате.
Црвено-бели су бивали све слабији…
Звезда је успела да се колико - толико консолидује пред плеј-оф Јадрана, мада се већ у полуфиналу видело да црвено-бели играју слабије него у појединим утакмицама на почетку сезоне. Звезда је већ тада показала слабости на гостовању, поражена је у Бару, а тај тренд је постајао све јачи. Од екипе која је добијала Валенсију, Реал и Милано у гостима, проблем је правио Морнар из Бара на гостовању.
То се пренело и на финале против Будућности где Звезда није добила ниједан од два меча у Подгорици која је морала. Ту се показало да Звезда није добро темпирала форму, а томе су допринеле и повреде Пера Антића и Немање Дангубића чије одсуство се посебно осетило.
Тада је Звезда дефинитивно пала и званично није положила најважнији испит сезоне.
Играчи су пали, тренер Алимпијевић је понудио оставку која је одбијена од стране руководства клуба. Дао је Алимпијевић сигурно све да дигне екипу пред Суперлигу, али то му није успело. Покушавало се разним изменама, из тима су током сезоне одлазили Никола Радичевић, Милко Бјелица и Дилан Енис, пред Суперлигу су стигли Филип Човић и Алекса Раданов, али те "шок-терапије" нису успеле. Код појединих играча је очигледно пала и заинтересованост за игру, почела је прича о “бирању противника и мотивацији”, а са утакмицама против Борца, Тамиша и јуче против Меге Звезда је на најнижој тачки ове сезоне.
Уместо да црвено-бели - како време пролази - постају све бољи тим, упркос свим логичким претпоставкама постајали су све лошији.
Извор: моззартспорт
Фото: МН Пресс
Коментари / 0
Оставите коментар