Визнер: У БиХ имамо хаос

"Јако смо забринути због ситуације на Балкану. САД имају суштинске интересе у том региону у којем смо у блиској прошлости били јако ангажовани и финансијски и војно. Наше незанимање у задњим годинама, довело је до јако лоших трендова. Односи на Балкану се све више компликују, како међу државама, тако и међу народима. Занемарили смо упозорења када је почео распад Југославије и платили смо јако скупу цијену. Не желимо да се то понови", упозорио је бивши амерички амбасадор Френк Визнер (Франк Wиснер) у Вашингтону.

Босна и Херцеговина 05.05.2018 | 07:33 Он је један од аутора приједлога плана за обновљени снажни ангажман Сједињених Америчких Држава и Европске уније на Балкану и посебно у Босни и Херцеговини. План је представљен у препуној сали Америчког института за мир (УСИП), који се налази одмах преко пута Стејт департмента.

Визнер је оцијенио да је стање у БиХ критично, али и да је тајминг када се Запад треба посветити нашој земљи и региону јако добар. Објаснио је то чињеницом да се све више политичких лидера окреће Балкану, да ће 17. маја у Софији бити одржан самит ЕУ и западног Балкана, а да ће се у јулу на самиту НАТО-а у Бриселу исто говорити о региону.

"Сада нам треба политичка одлука. Наш предсједник Доналд Трамп (Трумп) и водећи људи око њега требају рећи да је Балкан битан и видјет ћете промјене", истакао је Визнер.

Заложио се и за то да се наш регион убрзано почне укључивати у еуроатлантске структуре, али да тај процес мора бити сасвим јасно видљив становништву Балкана

Џонатан Левицки (Јонатхан Левитскy), који је био близак сарадник Ричарда Холбрука (Рицхард Хоолброке) истакао је да су у припреми приједлога плана, имали велики број разговора с бројним утјецајним људима с обје стране Атлантског океана.

"Пуно њих подијелило је нашу забринутост стањем на Балкану. Нико не очекује и надам се да се то неће десити, да се регион врати у времена 90- година прошлога вијека.

Искрено се надам да никада више неће ни требати да се поново масовно ангажирамо на Балкану. Али, да би смо то сигурно спријечили, требамо се укључити сада, снажно и јединствено.

И с много, много мање ресурса, новца и напора него прије 20 година можемо урадити добар посао и коначно поставити регион на пут дуготрајног мира и просперитета", рекао је он.

Том Грејем (Грахам), испред Кисинџер Асоцијације упозорио је да би даље изостајање западне акције довело само до јачања утјецаја Русије, Турске, али и Кине у региону.

Панелисти, међу којима је био и Камерон Мантер (Цамерон Мунтер), једногласни су у ставу да ЕУ и САД имају могућности извести промјене набоље.

Левицки је, говорећи о БиХ током расправе упозорио и да "нико не би желио инвестирати због распрострањене корупције". Сматра да је рјешење проблема у томе да се уреди функционирање власти, које ће онда привући инвеститоре. Заложио се и за опрезну промјену Дејтонског споразума, посебно нагласивши да се његови основи не смију угрозити.

"Из искуства у раду с Холбруком знам да тај споразум никада није замишљен као трајно, крајње рјешење. Холбрук је увијек говорио да је "Дејтон 2 иза ћошка". Но, не вјерујем да ћемо ми тај "ћошак" видјети у догледној будућности". 

Визнер је, пак, става да "у БиХ имамо хаос".

"Али, можемо помоћи. Морамо направити оквир стабилности, а то ће отворити економску перспективу. То је темељ за активности које ће трајати годинама, али без тога нема ништа", истакао је.

Панелисти су се осврнули и на идеју предсједника Србије да с Косовом размијени територије, што су оцијенили као опасну и нереалну идеју.

Амбасадор Визнер је става да се умјесто тога треба бавити истинским питањима која муче обичне људе, а то се може једино кроз директан дијалог Београда и Приштине који се мора интензивирати.

Говорећи о Вучићу, амбасадор Мантер је упозорио да ЕУ своју политику према БиХ темељи и на претпоставци да предсједник Србије утиче на Милорада Додика, те је оцијенио да је такав став Брисела погрешан.

"Не треба нам лични однос међу људима, већ јаке институције унутар БиХ које ће омогућити конструктивнији приступ проблемима. Има и било је неких позитивних утјецаја из Београда на РС, али је то краткорочно. Трајно рјешење проблема је у институцијама власти и управе у БиХ", истакао је он.

Грејем је, осврћући се на улогу Русије на Балкану истакао да су дешавања из октобра 2016. "екстреман и прилично траљав примјер шта Руси раде на Балкану већ годинама".

"Темељни проблем није у разликама у рјешењу балканског проблема између нас и њих, већ у томе да они уопће не желе да се рјешење нађе. Балкан није никакав приоритет Русије, већ монета за поткусуривање с Западом, како би преко њега добили нешто друго".

Амбасадор Мантер, осврћући се на активности Кине у региону, предложио је да Запад понуди друге фондове.

"Кинези улажу јако пуно у инфраструктуру. Ми се с тиме не можемо надметати, а не видим ни разлог зашто би. То је за нас прилика. С бољим цестама и пругама, наши бизниси могу развијати своје активности.

Хајмо ми направити инвестицијски или подузетнички фонд. А можемо Кинезима понудити партнерство и помоћи да процедуре за реализацију великих инфрастурктурних пројеката буду у најбољем капиталитичком стандарду - транспарентни, исплативи, с бољитком за сваког обичног човјека", истакао је.

"Давно је било када сам био амбасадор у БиХ. Повремено и сада одем тамо. Људи који су у вријеме мог мандата били на позицијама и сада су на власти у БиХ. И знате шта - они су баш опуштени и задовољни. У вашем плану јако сте фокусирани на `шта`, али мало говорите о `како`", навео је у свом обраћању Томас Милер (Тхомас Миллер), амбасадор САД у Сарајеву од 1999. до 2001. године.

Он је упозорио и да у свом приједлогу плана аутори рачунају и на високог представника.

"Он је заспао прије 15-ак година. Заборавите на њега", рекао је он.

Одговарајући на Милерове опаске, Левицки је нагласио да је јасно да високи представник одавно не користи бонске овласти, али је битно да су оне ту и да се могу активирати.

Додао је и да је свјестан да су политички лидери опуштени, али да грађани БиХ уопће нису и да су све више љути.

Амбасадор Визнер је навео да је свјестан да "прст није на обарачу", алудирајући на бонске овласти.

"Али, битно је да имамо тај механизам, али и многе друге. У БиХ морамо користити принцип "штапа и мркве". Мени је најважније да се заустави негативан тренд одласка младих људи. Они морају видјети да земља напредује. Ако треба, искористит ћемо и бонске овласти да би се то десило. Да, не користе се већ дуго. Али, шта ће бити у марту наредне године, на примјер, ако се не буде могао усвојити буџет на вријеме. Шта ако се тада искорите бонске овласти. То би могло бити спасоносно рјешење", истакао је он.

Додао је и да је примјер кажњавања Додика најбољи показатељ у ком се смјеру треба ићи, те проширити обим могућих кажњавања не само појединаца, пословних група, већ и више од тога.

У УСИП-у су се могли видјети бројни бивши и садашњи функционери америчке владе.

Међу присутнима је био Џонатан Мур (Јонатхан Мооре), бивши шеф Мисије ОСЦЕ у БиХ, Ед Џозеф (Јосепх) који је с краја прошлог и почетка овог вијека радио у мисијама ОСЦЕ и ОХР-а на Косову и у БиХ, низ амбасадора који су службовали у балканским државама.

(Дневни аваз)