Емотивна исповијест избјеглице Хакана Шукура...

Како је велики голгетер постао пекар? После пуне три године огласио се један од највећих турских фудбалера свих времена. . .

Фудбал 07.05.2018 | 23:13 Калифорнија, мало место по имену Пало Алто и њему пекара с турским специјалитетима. Стасити даса од 1,90 у својим педесетим шетка од стола до стола и послужује госте. То је уједно и кафе... Нико га не препознаје. А ради се можда и о највећој звезди у историји турског фудбала. Пре три године био је приморан да побегне из своје домовине заједно с породицом јер је јавно говорио против режима Реџепа Тајипа Ердогана. Да није побегао - завршио би у затвору. Све је нестало преко ноћи - слава, богатство, безбрижан и удобан живот. 

Хакан Шукур!

Данас се бави угоститељством у далекој Америци и новинари Њујорк Тајмса дошли су код њега у посету како би испричао своју причу...    

"Турска је моја земља и ја волим свој народ. Чак и после свега, када су државни медији успели да промене слику о мени. Можда ћу некада у будућности поново отићи тамо", почео је своју причу Шукур. 

Последњи пут легендарни голгетер репрезентације Турске, Галатасараја, Интера, Парме... у јавности се појавио 2015, када је напустио домовину. Од пријатеља и политичког Ердогановог савезника постао је државни непријатељ. Један од највећих и најжешћих. Којег је требало сатрти по сваку цену. Зато није имао избора. Нерадо се сећа свега што је задесило његове земљаке током пропале побуде против првог човека Турске - 250 погинулих, скоро 100.000 затворених по најгорим затворима. Успео је са женом и троје деце стигне до Америке и започне живот испочетка. Оца су му малтретирали скоро годину дана, затварајући га и претећи му. Сва имовина му је заплењена, као и новац са рачуна.  Откако су пре неколико месеци успели да га пронађу, пријатељи му јављају да би све могао да поврати уколико јавно подржи Ердогана и његову владу... 

"Знам да бих живео лепим животом. Вероватно бих био министар да сам желео да играм по њиховим правилима. Ипак, ја сам овде. Продајем људима храну и пиће", наставља своју исповест Шукур.  

"Верујем да ћу се једног дана вратити. Тама не може да траје вечно. А овде је другачије. Видите и сами како Леброн Џејмс говори против председника... То је важно, важно је за слободу људи. Овде можете да кажете шта год желите. У мојој земљи вам то направи проблеме. Поручују ми да можда могу да се вратим ако будем ћутао. Хиљаде и хиљаде људи живе у таквој ситуацији. Не могу да будем тако себичан да мислим само на себе, да се борим само за своје добро. Не бих поштовао ни себе ни своју личност да сам такав".

Док разговара са гостима из Тајмса Хакан Шукур распрема суђе са столова своје кафе-пекаре. Ко би рекао, онаква звезда... Потписник испод најбржег гола на Мундијалима; стрелац близу 500 голова у каријери. Каже да и даље игра рекреативно, са једним аматерским тимом. Баш је, ето, прошле недеље постигао је 11 од 15 голова своје екипе. И Американци су научили о коме се ради...

"Да, постигао сам неке голове", скромно ће Шукур. 

Политика је, ипак, много већа петљанција од постизања голова. Славни ас се и те како уверио то. Баш као и НБА кошаркаш Енес Кантер. И један и други били су за Фетхулаха Гулена кад се то није смело...

"Кренуле су тензије и све већа непријатељства. Ердоган је видео претњу. Након што сам напустио парламент имао сам великих проблема где код бих кренуо, с којим год послом бих покушао. Мислио сам - проћи ће. Али никада није. И дошао сам овде. Лепо време, леп живот", уз осмех ће Шукур, који је подвукао да због безбедности ипак не би јавно превише говорио о породици и приватним сварима. 

Са оцем и мајком чује се повремено преко друштвених мрежа...

"Прошлог петка мој отац је казао мом сину: недостајеш ми, желим да те загрлим. Мали је почео да плаче. Сви смо плакали. Али знам да има на милионе људи који живе у оваквим условима, који не могу да се врате кући и загрле своје најмилије". 

Шукуру виза истиче 2020. године. забринут је да ли ће моћи да остане у Америци. Себе не види као "пекара" до краја живота. Каже да би волео да отвори спортску академију...

"Имам неколико потенцијалних инвеститора. Али за сада се људи плаше и да се виде са мном. Отворен сам за сарадњу са свима. Мислим да би у спорту још могао да допринесем".

Осим људи који са њим играју фудбал, мало коме у САД-у значи име Хакан Шукур. 

"Једна од комшиница дошла је пре неки дан у моју радњу и видела како се неки гости фотографишу са мном. Казала је: Не разумем због чега то раде, и ниси нешто посебно згодан", испричаће за крај велики голгетер. 

Гужве је већ било нестало и дошло је време за одмор. Сутра ујутру опет устајање у 3.00. Ваља обезбедити пецива на време...

Извор: моззартспорт

Фото: Ацтион Имагес