Дан кад је отишао човјек у зеленом џемперу...

Прошло је 25 година од најемотивнијег опроштаја једног тренера - великог Брајана Клафа. . .

Фудбал 01.05.2018 | 20:15 "Човек са зеленим џемпером... Ово је загрљај за његов последњи меч ко куће. Без обзира на све његове пропусте, без обзира на све његове слабости, он је истински великан ове наше игре коју зовемо фудбал".

Ове речи чувеног коментатора Би-Би-Сија Берија Дејвиса изговорене 1. маја 1993. године, пратиле су лагани излазак из тунела Сити граунда и загрљај Брајана Клафа са младом полицајком. Навијачи су устали са својих седишта. Аплаудирају. Клафи узима свој зелени умбро џемпер и навлачи га преко црвене поло мајице. Испред њега је на десетине фоторепортера. Провлачи неколико пута руке кроз косу, немешта фризуру и стрпљиво чек док га фотографишу. Полиција не може да их спречи да уђу на терен иако покушава... Брајан Клаф у том моменту има 58 година, али изгледа много старије. Његово лице је упадљиво црвено. Алкохолно црвенило... Попуцали капилари. То су године и године дружења са чашицом. 

Шефилд Јунајтед је дошао на Сити граунд крај Трента. То је Клафијева 993. од 994. утакмице колико ће водити Нотингем Форест. Последња ће бити у Ипсвучу наредне недеље. Биће то крај 18-годишњег циклиса који ће га учинити једним од највећих менаџера у историји британског фудбала. Али тај 1. мај пре 25 година био је дан суза, туге и љубави. То је на неки начин и његова прослава. Јер завршава се ноћна мора од сезоне. Форест испада из лиге. А ипак, Клафи добија опроштај о коме многи менаџре могу само да сањају чак после титула. 

Брајан Клаф је човек који је Нотингем Форест ичинио једним од највећих клубова Европе. Била је то заслепљујућа чаролија. Дошао 1975. у да заведе ред у једну друголигашку екипу; после две године ушао у Прву дивизију и завршио трећи на табели; идуће сезоне узео једину титулу у историји клуба; следе два сензационална тријумфа у Купу шампиона, 1979. и 1980. И за много веће клубове ово би био успон за Риплија...

Назад на сиви дан маја 1993... Клафи је човек чија се магија дефинитивно и коначно истрошила. Тај дан морао је једном да осване. То је прва сезона новоформиране Премијер лиге и то трагедију чини још већом. Шефилд само удара печат на почетак пропасти - 2:0. Нико тај резултат више и не памти. Али памте се дани пре тог 1. маја. Ту су дебате у ТВ емисијама; шта је разлог његовог одласка; да ли је истина да жели самовољно да се повуче; да ли је можда добио отказ; шта ће бити даље с Нотингемом? 

Подсећа помало на сву ону недавну ујдурму с Венгером, зар не?

Крај утакмице са Шефилдом. Толику количину емоција енглески фудбал не памти од Вемблија '68. и Јунајтедовог тријумфа у Купу шампиона против Бенфике. Тај је тријумф био посвећен Безбијевим бебама. И много се тада плакало. Вембли '68. и Сити граунд '93. Клафи делује изгубљено. Навијачи су на терену, окружују га, грле и љубе. Сузе. Због чега сузе? Не због испадања, због тога што Клафи одлази. Поплава емоција.    

Бери Дејвис напушта своје коментаторско место и силази на терен. Тражи Најџела Клафа. Најџел је Брајанов син, тада 27-годишњак, стартер против Шефилда. 

- Најџел, да ли је његово здравље добро? Како се осећа? Морам да приметим да не изгледа као да је све у реду. 

- Мислим да су га стигле године, покушао је Клаф јуниор да пребаци на шалу.

- Али тек је напунио 58, Најџел. То и нису неке године, зар не?

- За мене јесу! Већ 40 година је у овом послу. Протеклих 18 месеци били су јако тешки за њега.

- Неки од нас брину за Брајана. Да ли и ти бринеш?

- Не, заиста. Докле год зна како да испуни своје време и поради понешто по врту, у реду је. 



Недељу дана раније и само месец дана пошто је добио највише признање града Нотингема, Брајан Клафнајавио је своје пензионисање. У позадини свега било је питање свих питања - да ли је својим алкохолизмом "дискредитовао" клуб. Форест је нешто раније суспендовао директора Криса Вутона због оптужби да је водио кампању пуну прљавих трикова и новинама нудио приче о Клафовим пијанствима. Вутон је то негирао, али је ова прича наставила да га прати и касније.

“Брајан Клаф био је најбоље могуће тренерско решење за Нотингем дуги низ година, али због здравља сам сматрао да је најбоље и за клуб и за њега да размотре Клафову позицију. Неко време је постојала забринутост међу члановима управног одбора“, објаснио је Вутон.

Клафови адвокати претили су тужбом. Председник клуба Фред Ричер демантовао је те тврдње и Клаф је тада задржао поверење чланова управе. Био је то контроверзни климакс једне врло хаотичне ситуације.

А тај хаос осликао се и у начину на који је Форест радио трансфере у лето 1992. године. Репрезентативац Енглеске Дес Вокер продат је Сампдорији за 1.500.000 фунти, а човек који је виђен као његова замена,Дарен Васал, убрзо је такође напустио клуб после свађе са Клафом. Теди Шерингем, који је у августу дао гол Ливерпулу, продат је недељу дана касније Тотенхему за суму од 2.100.000 фунти. На то су се надовезали и инциденти. Млади Рој Кин био је ухапшен због инцидента на једној журци (мада је касније пуштен без подизања оптужнице), да би затим опет био несташан у једном хотелу током припрема, због чега је кажњен са 5.000 фунти. Притом је непристојно гестикулирао и према навијачима Нотингема на једном мечу, да ствар буде још гора. Пре него што је емитована репортажа са меча Нотингем - Шефилд Јунајтед, водитељ Би-Би-Сија Дес Лајнам скренуо је гледаоцима пажњу на оно што се дешавало изван стадиона...

“То је срамота“, рекао је човек који је правио хамбургере у комбију испред Сити граунда. “Прва лоша сезона у последњих пет или шест година и одједном сви позивају Клафа да да оставку. Мислим да би требало да га задржимо, да му дамо шансу и надамо се да ће бити боље следеће сезоне“.

Отприлике, то била и суштина става осталих навијача - “једна лоша сезона не чини га лошим тренером, односно он је најбоља ствар која се икада десила Нотингему“.

Једна госпођа са клупским шеширом једва је задржавала сузе: “Донела сам му цвеће, али ме нису постили да му дам јер се купа. А онда сам им рекла - у реду, могу да уђем да му истрљам леђа“.

Полиција је саветовала играчима Нотингема, који су иначе доживели пораз головима Глена Хоџиса и Брајана Гејла, да кад се заврши меч брзо напусте терен како би избегли инвазију навијача. Кин је муњевито утрчао у тунел. Клаф је већ био тамо. Његов син Најџел није послушао савет и остао је на терену да аплаудира навијачима. Маса је одбијала да напусти стадион све док се Клафи не врати и поздрави их последњи пут на Сити граунду. На једном од транспарената писало је: Брајан Клаф је фудбалски геније. Обучен у свој зелени џемпер и са младим навијачем који му је окачио заставу клуба око рамена, праћен ’буљуком’ фоторепортера, дошао је до трибине која ће касније добити име по њему. Сви до једног скандирали су његово име. Поздравио их је високо подигнутим палцем. Очи пуне суза... Корак по корак и последњи улазак у тунел Сити граунда. Бери Дејвис је ту. Пита Клафа шта ће сада да ради...

-  Проводићу досадне минуте разговарајући са људима као што си ти. То ћу да радим! Шала, наравно да нећу то да радим. Шетаћу и чуваћу унуке. Можда и дођем на неку утакмицу.

А онда после краће паузе...

- Бери, извини. Хвала што си питао да ме интервјуишеш. Отићи ћу сада код супруге Барбаре и наших унука.

- Задовољоство је познавати вас, господине, одговорио му је Дејвис и додао - Уживајте у пензији.

А онда се овај тандем титана - један у тренерском, а други у коментаторском послу, загрлио. Клаф је некако успевао да задржи сузе, али на крају је попустио. Можда је Најџел био у праву. Изгледа да су га заиста биле стигле године...

Извор: моззартспорт

Фото: Ацтион Имагес