Анализа: Како је изгубљена Партизанова титула?

Против најбољих само 26 од 54! Где су биле слабе тачке црно-белих и шта остаје иза Мирослава Ђукића?

Фудбал 05.05.2018 | 00:00 Огледало целе сезоне. Какав је био од почетка, тако је Партизан изгледао и у дану кад је математички остао без титуле. Пораз у Новом Саду озваничио је растанак са трофејом који су црно-бели безмало годину дана чували, међутим, осим подсећања да су у првенству на измаку бранили шампионско знамење мало су шта садржински понудили као доказ да су стварно способни да га сачувају.

Тих 1:2 против Војводине рефлексија је Парног ваљка и његовог главнокомандујућег Мирослава Ђукића. Таман кад се учини да ће убрзати, неко (га) укочи. Или фудбалери из Хумске 1 (на)праве проблем за који нема решења или тренер није довољно добро решење. Зато се и деслило да се титула пресели у музеј Црвене звезде, а досадашњем прваку остаје да се пита како му је измакао пехар који је прошле године у ово доба донео Марко Николић.

Многи баш у тој рокади на клупи - изненадној, додуше, јер је сам Николић отишао из српског фудбала - виде узорк Партизановог посртања. Претходни шеф струке је у страховитом походу на дуплу круну остварио низ од 37 мечева без пораза, док је актуелни показао не само да не може да побеђује у серијама - о чему смо писали - него му је главни проблем да савлада екипе из горње половине табеле. Из плеј-офа.

Од 54 бода, колико му је било на располагању у мечевима са екипама пласираним од прве до осме позиције, Партизан је освојио само 26.

Конкретно...

Против Црвене звезде је извукао два ремија (0:0, 1:1), има и пораз (1:2), Спартак га је закинуо у Хумској (1:1, а савладан је у Суботици, 3:0), Раднички тукао у Нишу (0:1), с тим да су црно-бели славили код куће (по 3:1), Вождовац се сладио на Топчидерском брду (1:3), а уследио је реванш на крову тржног центра (1:0), Чукарички одолео у октобру (0:0) после чега су уследила два славља фаворита (2:0, 2:1), Војводина га ускратила за пет бодова (0:1 и 2:1 у Новом Саду, а 1:1 у Београду), док је Напредак засад непоражен (1:1, 1:2).   

Подаци показују изостанак такмичарског духа и побијају тезу појединаца да иза двоцифреног заостатка за новим прваком стоје било какве друге силе до Партизанове немоћи. Кадгод би наишао на мало „затегнутију“ екипу, с приметним рукописом терена, имао би проблем. Некад да створи шансу. Некад да је реализује. Понајвише да се од напада ривала одбрани. Главни узрочник црно-белог пада је баш тај минус од 28 бодова у дуелима са тимовима из плеј-оф групе.  
Први проблем, јасно уочљив још почетком сезоне, била је игра одбране. Како је првенство одмицало ништа се на том пољу није поправило, па је Партизан дошао до, за овдашње услове, погубног податка да прими 29 голова на 34 лигашка сусрета. Ђукићева кривица је у томе што је проблем могао да детектује на време (кад је голман био Филип Кљајић, а штопер Лазар Ћирковић) или да га реши (током зимских припрема је посветио велику пажњу том сегемнту), међутим, иако некад врсни дефанзивац знање ученицима није пренео.

Колико су били шупљи позади (за разлику од Николићевог мандата кад је противницима остављана шансе до две по утакмици) црно-бели нису били ефикасни на супротном крају терена. Лане су имали Уроша Ђурђевића иЛеонарда да Силву Созу, обојицу стрелца по 24 првенствена гола, а сад су Леандре Тавамба и Зоран Тошићна коти 11, док је Огњен Ожеговић дао десет. Остали знатно мање. Остаје питање да ли је Партизан заказао и на плану ангажовања бољег шпица. Летос или зимус. Неког ко би давао голове чешће. То одсуство голгетера уочљиво је - да се задржимо само на последњем примеру - у Новом Саду, кад су гости имали три зицера и ниједан нису искористили.

Осим предатора у нападу, Паритзан није имао - или нема - ауторитативног лидера на терену. Фудбалера коме цео тим верује. Прошле сезоне се знало да ће и кад екипи не иде Ђурђевић или Леонардо „измислити“ гол, док је ове у помоћ с клупе неколико пута позиван ветаран Саша Илић, међутим, одавно је констатовано да није добро за тако велики клуб да га човек од 40 лета спасава. Поготово што нико други не може.

Скопчано с тим је питање психе, лане је Партизан освајао бодове или преокретао резултат на пркос, инат, индивидуални квалитет, енергију са трибина... Сад ништа од тога не поседује. Као ни победнички менталитет, иако је у Лигу Европе направио грандиозан успех. Неко ће рећи да су мечеви са Олимпијакосом, Видеотоном, Јанг Бојсом, Динамом, Скендербегом и Плзењом одузели доста енергије црно-белима, међутим, исто тако остаје записано да је велики број голова примио у последњих 20 минута утакмице.

Само у 2018. осам комада. Обратите пажњу на минуте: Плзењ у Београду (81), Младост у Лучанима (70), Плзењ у Чешкој (90+4), Земун у Хумској (70), Раднички у Нишу (75), ОФК Бачка у Бачкој Паланци (84), Чукарички на Бановом брду (90+2) и Војводина на „Карађорђу“ (76). Што намеће питање физичке спреме. Код Марка Николића и кондиционог тренера Горана Басарића Парни ваљак је дословце „млео“ у завршници утакмица, не мали број пута решавао мечеве пред крај, а сад са Мишом Филиповићем, задуженим за кондицију фудбалера пад у последњој трећини сусрета је уочљив. Уз то, Партизанов тим је трпео услед великог броја повреда (Косовић, Сума, Тошић, Јанковић, Остојић, Митроивћ, Стојковић, Ожеговић, Тавамба) па може бити да у том грму лежи један од зечева неуспешне мисије одбране титуле.

Сезона може да се „извади“ евентуалним освајањем купа. Бар ће је тако представити у Хумској 1, међутим, питање је шта после. Да ли је Мирослав Ђукић искористио цело првенство да направи игру у складу са захтевима великог клуба? Да ли Партизан уопште има игру? Има ли играче способне да нападу трофеј у наредној сезоне? Има ли план за реконструкцију постојећег састава? И можда кључно: да ли, осим АрминаЂерлека и Светозара Марковића, има још неког фудбалера на коме може да заради бар приближно колико је прошлог лета узео на трансферима Николе Миленковића (5.100.000 евра), Леонарда (4.000.000), УрошаЂурђевића (2.500.000) и Немање Михајловића (1.700.000).

То је наслеђе Марка Николића. Два трофеја и више од 13.000.0000 евра зараде. Због тога је хваљен међу Гробарима, зато многи прижељкују да замени Мирослава Ђукића, иза кога јесте остала зима у Лиги Европе, али није препознатљивост у виду игре, играча вредних на тржишту, а питање је да ли ће и пехара.

Извор: моззартспорт

ФОТО: Стар спорт