Рекли су да нећу имати миран живот

Рекли су да нећу имати миран живот у Републици Српској ако наставим да "идем" против државе! Нисам још схватио шта је лоше у томе што радим, али већ сам навикао на то да све оне који укажу да живимо у трулом друштву гдје влада мафија, прогласе издајницима и непријатељима државе.

Република Српска 30.04.2018 | 19:37 Александар Глувић, бањалучки студент политичких наука, омладински активиста и сарадник портала "Истинито" приведен је у петак у полицију јер је заједно са припадницима више друштвених организација учествовао у спречавању деложације породице Петковић из стана у којем живе од 1998. године.

Борка Петковић, жена која је четири године провела у ратном логору, у стану у Јеврејској улици 77 живи са својим сином, који је такође преживио ужасе рата и зато има трајне посљедице.

Деложација је уз подршку екипе из Рестарта, Револта, Странке за социјалну сигурност бораца и других, спријечена, због чега су вјероватно полицајци који су асистирали судским извршиоцима и били нервозни.



 Глувић је упорно све снимао телефоном, због чега је оборен на асфалт и везан лисицама, иако није пружао отпор. Због снимања му је изречена казна од 500 КМ. Једно од питања у полицији је било: За кога радиш и ко те плаћа!?

А у новчанику су му пронашли 3,60 КМ...

- Све се одиграло веома брзо и док сам схватио шта се десило, већ сам са лисицама на рукама сједио у полицијском аутомобилу. Непосредан повод је било моје одбијање да престанем снимати службена лица која су у том моменту узимала податке од окупљених грађана, пријетећи да ће сви добити казне.

Да ли је полиција поступала коректно, како су се односили према теби?

- Приликом привођења нисам пружао отпор и сматрам да је потпуно непотребно то што је неколико полицијских службеника "скочило" на мене обарајући ме на бетон, приликом чега сам задобио подеротину на лијевој страни чела. Након привођења, неко вријеме провео сам на задњем сједишту полицијског аутомобила, да би ме након кратке вожње, оборене главе и са рукама на леђима увели у станицу. Отприлике сат времена сам лисицама био везан за врата сефа у канцеларији која се налази на самом улазу у зграду. Послије повратка полицајаца који су били на деложацији, један од њих ми је рекао: "Други пут ћу те завалити шаком! Нико мене неће снимати након што му кажем да престане. Не само ти, било ко други!" У комуникацији коју смо касније имали, према мени више није повисио тон и понашао се коректно. Ријешили смо папирологију и смјештен сам у ћелију у којој сам провео шест часова, да бих након тога био саслушан и пуштен.



За шта су те оптуживали и шта су те питали?

Био сам оптужен за одбијање наређења да се склоним са улазних врата зграде у којој се налази стан чију смо деложацију тај дан спријечили, као и за то што нисам престао да снимам након упозорења да је снимање забрањено. Питања су била везана за саме разлоге привођења, али и на моје разлоге присуства на деложацији. Питали су ме од кога сам за деложацију сазнао, ко ме је позвао, којој организацији припадам и слична питања на која већином нисам ни хтио да одговарам, већ сам прећутно слушао њихова излагања.

Да ли је било питања од стране полиције мимо догађаја који је био повод за привођење?

Не бих то назвао питањима, јер су одговоре давали сами, већ покушајем да се приведено лице сломи. Понашали су се као строга разредница у школи која разговара са проблематичним учеником. Говорили су ми да им је жао због тога што немам оца, јер да га имам можда би ми могао рећи да не радим неке ствари. Откуд им право да уопште спомињу то и извлаче такве закључке? Говорили су ми да сам заведен, да људи који су ме врбовали возе аудије и иду два пута на љетовање. Причу су наводили на то да нисам својом вољом дошао на деложацију, што апсолутно није тачно и ван сваке је памети. Спомињали су неке људе, организације, политику... Био сам шокиран закључцима до којих су сами дошли и смијао се у себи чекајући да ме пусте.



Да ли је било неких скривених порука и евентуално пријетњи?

Добио сам, како они кажу, добронамјеран савјет да уколико наставим ићи против државе нећу имати миран живот у Републици Српској. Нисам још схватио шта је лоше у томе што радим, али већ сам навикао на то да све оне који укажу да живимо у трулом друштву гдје влада мафија прогласе издајницима и непријатељима државе.

Шта је крајњи епилог твог привођења?

Епилог се огледа у томе што у нашем друштву не постоји истинска слобода и демократија, већ само привид тих отрцаних фраза. Хапшење студента који је снимао деложацију, желећи да другим грађанима прикаже бруталност власти према породици борца из Другог свјетског рата који је стан добио од Југославије, говори све о наводној слободи коју имамо.

Какво је твоје мишљење о свему, након што си прошао ово искуство са полицијом?

Можда није уобичајено, али и поред новчане казне од 500 КМ и седам сати проведених у притвору, драго ми је што сам на властитој кожи осјетио шта значи полицијска држава. Драго ми што сам схватио шта могу очекивати у будућности, наставим ли указивати на проблеме који изједају наше друштво. Не сматрам да сам учинио нешто лоше и не кајем се због тога што нисам послушао наређење о престанку снимања. Власт се обрачунава са свим појединцима који не размишљају као они и сигуран сам да ово није једина санкција коју ћу сносити због ствари које радим. Биће ми част да у држави гдје криминалци слободно шетају улицама, због борбе за правду и истину у затвору одлежим ову и сваку будућу казну.

Хоћеш ли наставити са својим активизмом?

Да, наравно. Страх је метод који власт користи да би контролисала народ и не смијемо се бојати. Ослобођени страха, са искреном жељом за промјеном и стварањем бољег друштва, вјерујем да можемо послати у прошлост људе који су уништили нашу земљу и створити друштво у којем ћемо ми и некада наша дјеца моћи нормално да живимо.

(Истинито)