Давид није хтио радити за дилере!

Давид је био криминалцима идеалан за такав посао јер је знао велики број младих људи. Био је популаран. Међутим, није хтио радити за дилере.

Република Српска 29.04.2018 | 17:49 Правда, истина... правда, истина – ори се са трга у Бањалуци свакога дана у предвечерје. Ваздух је тежак и љепљив, загушен транспарентима и хиљадама високо подигнутих, згрчених шака.

Окупљени су одјевени у идентичне мајице кратких рукава: на предњој је страни лик младића, на леђима натпис “Када неправда постане закон, отпор је твоја дужност”.

Са звучника допиру стихови пјесме “Клинац из гета” у хип-хоп ритму. Поцупкују људи свих животних доби, старци и дјеца подједнако, различитих професија, свих националности, овамо пристигли из удаљенијих крајева Републике Српске, али и из цијеле Босне и Херцеговине.

“Од улице не можеш побјећи, сваки ће те проблем стићи, само најјачи преживе, али њих је мало”, пјевају углас, а онда нагло утихну након што је микрофон узео црномањасти мушкарац.



“Јесмо ли људи?” узвикнуо је, на што маса одговара: “Јесмо!” “Ускратили сте приче, сузе, смијех, ускратили сте један живот, господо. Убили сте Давида једном, али други пут нећете. Правда за Давида, правда за све нас, правда за нашу дјецу. Мир, достојанство, без политике, вјере, нације. Ми, господо, остајемо овдје. А ти, Давиде, добро знаш да тата зна све”, ријечи су којима је завршио скуп, мирно како је и почео, али уз пуно притајеног бијеса.

Потпора из цијелог свијета

Био је то 32. дан окупљања за Давида Драгичевића, 21-годишњег студента електротехнике, спортисте, пјесника, умјетника, чије је беживотно тијело пронађено на обали Врбаса крајем марта, откад грађани упорно траже да се случај ријеши, а кривци приведу правди.

Но, како се то још није догодило, окупљање које се упорно догађа сваке вечери у посљедњих је мјесец дана прерасло у покрет против репресивног система који, како се сматра, заташкава истину.

Цијелим градом ничу плакати с Давидовим ликом, возе се бициклистичке трке њему у спомен, а Фацебоок група која промиче тезу како Давидова смрт није несретан случај и која његове “крвнике жели видјети иза решетака”, у само неколико седмица окупила је више од 90.000 активних чланова.

На споменутој се друштвеној мрежи прикупља и новац за трошкове адвоката, као и за награду тешку 50.000 еура за информацију која може довести до починитеља, а ондје се могу прочитати поруке подршке послане са свих континената, међу њима и велик број Хрвата из Сплита, Загреба и Ријеке, који се барем виртуално прикључују борби за истину о Давидовој смрти.



Но, главна снага покрета догађа се у најужем средишту Бањалуке на мјесту које је посљедњих дана незванично добило нови назив Давидов трг, на којем је младић посљедњи пут виђен жив, а гдје се у данима викенда окупи и више од 10.000 људи у знак подршке Давидовом оцу Давору Драгичевићу.

На почетку разговора, који смо водили на тераси кафића у центру града, каже нам како није спавао 40-ак ноћи, још од Давидовог нестанка, али маса која сваке вечери стоји на тргу уз њега даје му надљудску снагу. Из црне торбе с лаптопом, од које се не одваја, вади десетине докумената, а у руци му телефон чија се батерија непрекидно празни па је он опет пуни.

Погледајте само све те поруке, из Малезије, Индонезије. Ево једне из Сплита, гдје сам 1987. служио у Ратној морнарици... Питајте што год желите: ја сам преко ноћи постао адвокат, истражилац, портпарол.... све што треба.

У најкраћим цртама: ова је држава убила мога сина. Кривце за његову смрт треба тражити у највишим структурама МУП-а Републике Српске, у спрези с Тужилаштвом – говори у даху палећи цигарету за цигаретом.

Само у првих десетак минута разговора, разговор с Давидовим оцем прекинуло је четверо, петеро случајних пролазника. Један од њих је младић који Давида познаје из школе, а пришла му је и средовјечна жена па му пружила новчаницу да у њезино име упали свијећу за покојног сина.

Давиду Драгичевићу губи се сваки траг нешто након поноћи 18. марта, када је надзорна камера испред робне куће Боска, на мјесту данашњих окупљања, снимила како се зауставио у разговору с двојицом мушкараца, који су га потом почели слиједити.

За родитеље, Давора и Сузану, услиједило је шест дана агоније све док полиција није објавила да је његов леш пронађен на ушћу ријеке Црквине у Врбас. У потврди о смрти коју потписује патолог Жељко Каран ријеч је о случајној смрти која је настала утапањем одмах након нестанка 18. марта.

На истој конференцији за новинаре у МУП-у, коју је предводио Дарко Илић, начелник управе за организовани и тешки криминал, могло се чути и то како је полиција током проналаска тијела у његовој одјећи пронашла и предмете који потичу из опљачкане куће у бањалучком насељу Лауш. Према пријави власника, из куће је отуђен новац, лаптоп и меморијски стик, а премда лаптоп код њега није нађен (полиција га наводно тражи у ријеци), ова је провалу приписала Давиду.

Независна обдукција

Када се у јавности појавио снимак надзорне камере опљачкане куће на којој се види силуета пљачкаша која не наликује њиховом сину, младићева породица са згражавањем је одбацила све наводе патолога и инспектора. Такође, како је отац на препознавању уочио цијели низ контузија по тијелу које упућују на то да је претучен, одбио је покопати сина све до друге, независне обдукције коју је обавио патолог с београдске Војномедицинске академије, чији налаз је утврдио да је тијело могло бити у води од два до четири дана, нипошто цијелу седмицу.

Но, гдје се онда налазио Давид најмање два дана након нестанка?

"Моје је дијете брутално претучено, држано заточено, дрогирано и затим задављено, а они су га прогласили лоповом и наркоманом. На почетку ми људи нису вјеровали, па сам потом износио детаљне податке и провјерене информације. Нису ми ни у полицији вјеровали да је био жив у вријеме потраге, а сигуран сам да јест, између 18. и 21. марта. Ми смо га тражили док су га други тукли и малтретирали. Када сам видио Давидово тијело, било ми је јасно да брутално претучен и да није дуго био у води… највише неколико сати", казао је Давидов отац па се осврнуо на снимак на којем се, како полиција тврди, види да је Давид кобне ноћи опљачкао кућу.

"Тај снимак је лажан, монтиран. Види се да особа која улази и излази из куће није иста. Мушкарац који излази виши је, грбавији и шепа. Давид је био спортиста, здрав и без иједне озљеде", објашњава Давор.

Но, резултате претходне истраге полиција је доставила Окружном јавном тужилаштву Бањалука сматрајући да у овом случају не постоје елементи кривичног дјела. Тужилаштво се у вези с овим случајем два пута обратило јавности саопштењима у којима наводе да тим тужилаац “утврђује све околности смрти младића” и онда је завладао мук.

Давид Драгичевић покопан је на Новом гробљу недалеко од породичног дома, тек након резултата независне обдукције. Погреб се, међутим, претворио у протестни скуп. Млади људи, дирнути Давидом смрћу, у рукама су држали поруке мјеродавним институцијама – “Зашто шутите”.

На посљедњем испраћају појавио се и предсједник РС Милорад Додик корачајући у средини колоне коју су предводили породица и пријатељи. У једном тренутку у рукама му се нашао и транспарент, али га је брзо савио и уклонио.

Питамо Давидова оца што му је значила Додикова присутност. – Ништа. Политика ме апсолутно не занима. Дошао је и у моју кућу као грађанин, тако је рекао. Понудио ми је финанцијску помоћ, али то сам одбио – каже Давор Драгичевић.

Новинар увјерен у убиство

Потом га питамо о мотивима убиства његовог сина, но он одмахује руком. Посједује информације које засад не може подијелити с јавности, али притом не жели наметати “своју истину”, већ тражи истину, штогод она са собом донијела, па нас упућује да прочитамо коментаре на Фацебоок страници и утицајне блогере.

Један од њих, новинар Слободан Васковић, понудио је верзију која се, како смо утврдили, поклапа с мишљењем већине оних који се сваки дан окупљају на тргу.

Ево како он види позадину трагичне смрти бањалучког студента.

"Неки појединци из полиције су умијешани у убиство Давида Драгичевића, његово планирање, организовање отмице, премлаћивање, мучење, мрцварење и сурово убиство. И није их мали број. Његово убиство наручено је и помно планирано најмање мјесец и по до два, а налогодавци су заповједници једне од три групе за премлаћивање и егзекуције које оперишу у Бањалуци, састављене од локалних насилника, кабадахија, криминалаца, појединаца из полиције и приватног сектора, оног његова дијела који ради милионске послове и има изузетно јаке везе на свим нивоима власти", наводи новинар те додаје како те групе имају много новца на располагању, имају своју војску, која је стално на улици и у бројним угоститељским објектима, а најјачи њихов аргумент јесте уцјена.

Те групе стварни су владари Бањалуке и толико су узели маха да овај град готово незаустављиво клизи у суноврат.

Спрега криминала и корупције

Давид Драгичевић, тврди новинар, посљедња је у низу жртава споменутих група, свјесно ликвидирана, прије тога стравично мучена, премлаћивана и, на крају, удављена и бачена у ријеку.

"Дилери и њихови сарадници, којих има и у полицији, навлаче младиће Давидовових година, прво их навлачећи на дроге, као кориснике, а потом их претварајући у дилере-зависнике. То је индустрија која цвјета у Бањалуци, за ту индустрију знају сви. Давид је био идеалан за такав посао јер је знао већи број младих људи. Био је популаран. Давид Драгичевић, међутим, није хтио радити за дилере, и то једен од мотива због којег се налазио на њиховом удару, као и на удару њихових заштитника у полицији, гдје појединци имају знатан удио у овој прљавој, нељудској работи.

Давид Драгичевић није се бојао дилера, њихових шефова, посебно не њихових војника јер је био физички изузетно спреман, познаватељ бројних борилачких вјештина и као такав он једноставно није устукнуо пред бањалучким подземљем.

Због свега тога требало га је “научити памети” и то је завршило кобно по њега", наводи Слободан Васковић, који тврди како се на видео - снимку испред робне види да је Давид слободан, здрав човјек који хода чило те да није дрогиран.


"Ако се поново пажљиво сагледају кључне минуте снимка, јасно је да су Давида опколили младићи, да су га сачекали и да га маме. Но, нису смјели ударити на Давида појединачно јер би се успио обранити, зато их је морало бити много, много више. И било их је. Давид је одведен иза Металске школе, гдје је чекало између 15-20 батинаша, који су га немилосрдно претукли.


Толико немилосрдно да на његову лицу постоји само један центиметар квадратни који није добио снажан ударац. Давид Драгичевић је “самљевен”. Мексичка каша. Након тога одвучен је аутомобилом на, засад, непознату локацију. Довукли су Давида до аутомобила, одатле подеране траперице и ране на кољенима.

Од 18. до 21. марта био је мучен, потом удављен на непознатој локацији након чега је још два дана држан мртав, а његово је тијело касно ноћу 23. марта или рано ујутро 24. марта бачено у Црквену", тврди новинар који је прије непуне двије године напустио Бањалуку због пријетњи смрћу па и покушаја ликвидације, а све након што га је Драган Лукач, министар унутрашњих послова Републике Српске и иначе високопозиционирани члан Додикове странке, јавно оптужио да руши институције РС.

Прича о трагичној смрти Давида Драгичевића прича је о спрези криминала и корупције у власти која се прелива на улице, гдје се сукобљава са све гласнијом групом грађана који траже правду и истину за Давида, али и за неку нову дјецу.

Окупљања се настављају, али не без отпора јер се бањалучким властима од њега леди крв у жилама. Међу окупљенима се свакодневно мота већи број агената у цивилу, Фацебоок групу подршке неко је неки дан покушао хаковати,, а неки од кафића који су донирали новац за ову борбу ненадано је, у више наврата, посјетила финансијска инспекција.

Но, у тренутку писања овог текста стигла је информација како ће се у Народној скупштини Републике Српске 10. маја одржати посебна сједница посвећена случају Давида Драгичевића.

Прилику да се обрати посланицима тражио је и добио његов отац Давор. Ову је вијест коментарисао тек с неколико ријечи. “Идемо до краја. Послије ћу плакати за сином, а сада се морам борити.“

С Давидовог трга и данас допире пјесма “Клинац из гета”, коју је написао и отпјевао Давид Драгичевић.





Извор: Вецерњи.хр