Обрисао "ић", постао Ел Маестро и биће шампион!

Занимљива прича из Словачке, а у средишту ње и један Србин, односно Енглез. . .  Исповест правог Ел Маестра: Зашто сам се стидео српског порекла и оног “ић” у презимену?! О ратовима, Слободану Милошевићу, селидби у Енглеску, па и поређењима са Пепом Гвардиолом. . .

Фудбал 01.05.2018 | 22:30 Каква прича нам стиже из Словачке!

Ако не буде изненађења у самом финишу сезоне, Спартак из Трнаве ће освојити прву титулу шампиона Словачке још од 1973. године када је завршена петогодишња доминација тадашњом државом Чехословачком, а нама је посебно интересантна пошто је у центру приче и један човек са нашег поднебља.

У питању је Нестор Јевтић, тренер рођен 1983. године, који је с родитељима током деведесетих отишао у Велику Британију и одлучио да промени презиме у Ел Маестро!

Млади тренер, кога су навијачи због опседнутости фудбалом и фризуре упоредили и са чувеним Пепом Гвардиолом, не воли те компарације и мисли да је разлика између њих двојице као између словачке и немачке лиге.

"Друга је то димензија, имамо само обријане главе и ту престају све сличности. Играмо потпуно другачији стил фудбала, он воли контролу меча кроз посед, а ми се фокусирамо на контролу без поседа лопте", испричао је Нестор за "Гардијан".

Уколико вам је оно "Ел Маестро" зазвучало познато, онда је то можда због његовог десет година млађег брата који је био познат по дриблинзима - Никон Јевтић, касније Ел Маестро - који је после боравка у млађим категоријама Вест Хема, Валенсија, Шалкеа и потом мање познатих аустријских клубова одлучио да се пензионише и постао је управо помоћник у Спартак Трнави.

Рођени Београђанин прича за Британце да је заволео Црвену звезду, али се брзо преселио у Енглеску иако није знао ни реч... Брзо је заволео тамошњи фудбал, положио за УЕФА Б лиценцу са већ 16 и знао је да ће се бавити фудбалом, али није био довољно добар да буде фудбалер. 

"Име сам променио два пута", казао је он и објаснио. 

"Променио сам први пут име са 16 или 17 кад сам желео да се решим тог 'ић'. После толико година у Великој Британији и осећао сам се као Британац, а мало сам се осећао посрамљено да говорим да сам из Србије. Србија је имала имиџ агресорске земље у рату и Слободан Милошевић - чије се презиме завршава као и моје - био је прави тиран деведесетих."

Објаснио је да прво узео "класично британско име" попут Џон Смит, али када је напунио 18 година осетио се "као лажњак". 

"Родитељи су ми били странци и говорили смо с акцентом. Зато сам се вратио на име Нестор, а како сам био тинејџер, одлучио сам се за Ел Маестро јер је било кул. Сада сам дуже Ел Маестро него што сам Јевтић, део је мене и научио сам да живим са тим", казао је Нестор.

Радио је у нижелигашима у Енглеској, бавио се видео-анализом мечева, тренинг плановима и јавио се Вест Хем... Ипак, прва понуда је стигла из бечке Аустрије, потом је био у Валенсији, Шалкеу, где је био најмлађи помоћник у Бундес лиги, да би потом радио и у Хановеру и Хамбургу.

Вратио се у Аустрију из Беча где је помагао Торстену Финку, а управо се у мечу против Спартака из Трнаве допао садашњим "газдама". Титула није далеко...

"Смешно ми је да причам о великим тимовима, лигама, трофејима... Сви сањамо највеће ствари. Не знам где ћу бити за десет година, али сам сигуран да ће то бити нешто веће од овога где сам данас. Сан ми је да радим у Енглеској, а ако се то деси - бићу најсрећнији човек на свету".



Три кола пре краја првенства у Словачкој, седам бодова разлике између Спартака из Трнаве и Дунајсте Стреде. Сачувају ли “Бели анђели” ту предност биће то једно од већих изненађења сезоне у целој Европи. Спартак није био првак још од 1973. године када је Словачка још била део Чехословачке. А сада је на прагу нестварног успеха. И све захваљујући стратегу чудног имена. Нестора Ел Маестра више нико неће помињати подсмевајући се његовим чудним изборима док су га гањале младалачке бубице. Сада нема сумње, његово познавање фудбала није за шалу.

Штавише, после победе над Слованом у великом дербију (1:0) и његовог лудог славља на крову техничке клупе, навијачи Спартака почели су да 35-годишњег Србина са британским пасошем пореде са Пепом Гвардиолом. Претерана поређења, свестан је и Ел Маестро, који је у опширном интервјуу за Гардијан причао и фудбалу, али и о одрастању, одласку из Србије, животу у Енглеској…

“Разлика између нас двојице је као разлика између словачке прве лиге и Бундеслиге. Потпуно друга димензија. Обојица смо
обријали главу и мислим да све сличности ту престају. На крају, играмо и сасвим различит фудбал. Његови тимови контролишу утакмицу кроз посед. Ми покушавамо да контролишемо утакмице без лопте”, спушта лопту Ел Маестро, рођен 1983. године у Београду, као Нестор Јевтић.

Откуд онда Ел Маестро? Крив је - Слободан Милошевић! Бивши председник коме би данас неки подигли споменик. А Јевтићи су због њега побегли из земље и раскинули везе са отаџбином. Мада, сада се Нестор помало каје због тога.

“У ствари, два пута сам мењао име. Први пут када сам имао 16 или 17 година и желео сам да се отарасим оног ‘ић’ у презимену. После толико година у Енглеској, осећао сам се као Британац, мада ме је сада мало срамота да кажем да сам се стидео српског порекла. У том времену Србија је описивана као аггрессор у рату, а Слободан Милошевић - чије се име завршавало као моје - био је тиранин 90-их”, присећа се Ел Маестро и наставља у даху.

“Пошто сам се осећао као Британац променио сам име у нешто налик Џон Смит. После пар година, кад ми је било 18, то ми је звучало мало вештачки, глупо. Родитељи су ми били странци, говорили су са акцентом, а ја се зовем Џон Смит. Нисам знао шта да радим, па сам се вратио оригиналном имену, које сам увек волео, Нестор, али сам у тренуцима тинејџерског лудила презиме променио у Ел Маестро, јер ми је звучало баш кул. Сад сам већ дуже Ел Маестро но што сам био Јевтић. Постало је део мене. Научио сам да живим с тим”.

Да се вратимо на фудбал. Нико није очекивао Спартак на челу Словачке. И сам шеф струке признаје да му је једини циљ на почетку да буде бољи него претходник. Дакле, изнад шестог места. Циљао је треће. Пласман у Европу. Сада је први. Очигледно је да зна тај фудбал. А како је све почело. Фудбал је заволео када га је отац одвео на утакмицу Црвене звезде. После селидбе у Енглеску “навукао” се на Премијер лигу.

“Биле су то златне године Премијер лиге или су мени бар тако изгледале, јер ти је све романтичније кад си млађи”.

Већ са 16 година Нестор, тада још Јевтић, добија Б лиценцу. Није баш био сигуран куда ће га живот одвести, али је знао једну ствару. Две у ствари.

“Волео сам фудбал, а нисам био довољно добар да га играм професионално”.

Тренерски корени у аматерским клубовима по Енглеској. Сањао је посао у омладинској школи неког премијерлигаша. Радио је видео анализе утакмица, писао планове за тренинг и слао их по целој Европи. Одговор је стигао из Вест Хема. Директор академије Тони Кар.

“Допао сам му се због нечег. Звао ме је да дођем и одрадим неколико тренинга са најмлађим селекцијам. Осмогодишњаци, деветогодишњаци. Остварење сна”.

Посао ипак није добио, али јесте позив из бечке Аустрије.

“Можда су видели да баш и не знам шта радим, али сам брзо учио, био сам иновативан, размишљао ван шаблона”.

Чудни су путеви господњи. Радио је потом у млађим категоријама Валенсије, када су Слепи мишеви купили његовог суперталентованог брата Никона Ел Маестра, па као 23-годишњак као помоћник  Мирка Сломке у Шалкеу. Најмлађи помоћник у Бундеслиги у то време.

“Нико није имао испод 35 година. Чудно, посебно сад кад у Немачкој можеш да видиш прве тренере у 20-им годиинама”.

Радио је Ел Маестро и у Хановеру и у Хамбургу, па се вратио у Аустрију да асистира Торстену Финку. У квалификацијама за Лигу Европе Бечлије су за ривала имале баш Спартак из Трнаве. Ту су успостављени први контакти. Прошлог лета Ел Маестро је стигао у Словачку. Бинго!

“Сад да на почетку каријере, као тренер Спартака, причам о неким великим клубовима, лигама, трофејима - било би смешно. Али ко год да је страствен према овом послу сања о великим стварима. Не знам где ћу бити за 10 година, али сам прилично сигуран да ћу бити у великом у клубу у већој лиги од ове у којој сам сада”.

Можда Премијер лига коначно?

“То је сан. Не знам ни како сам преко Словачке, Аустрије, Шпаније и Немачке стигао овде, али ако ме моје путовање врати у Енглеску бићу најсрећнији човек на свету”, завршава Ел Маестро.

Извор: мондо.рс/моззартспорт