Од сиромаштва до економске силе

Ирска се кроз своју историју суочавала с бројним економским проблемима, исељавањем и сиромаштвом. Још педесетих година готово половина становника живјела је од пољопривреде, били су једно од најсиромашнијих подручја Европе, а главни извозни производ били су им људи, који су у потрази за бољим животом масовно исељавали у развијеније земље.

Свијет 28.04.2018 | 19:08 Да би успјела, Ирска је морала побиједити саму себе, односно ријешити се заблуда да ће економију заштитити и развити ограничавањем трговине, царинама и спречавањем страних улагања. То су схватили средином 50-их година када су одлучили кренути у либерализацију - укинули су ограничења за странце као власнике компанија те извозно оријентисане компаније ослободили пореза.

Средином 60-их година Ирска потписује споразум о слободној трговини с Великом Британијом, а почетком 70-их улазе у ЕУ, што им доноси огромно тржиште од неколико стотина милиона људи. Тада Ирска постаје атрактивна великим страним компанијама из САД-а, Канаде, Јапана, којима је постала база за излазак на европско тржиште.

Већ до краја 60-их година у Ирској је било 350 страних компанија, које су убрзо постале предводнице извозног сектора. Повољни порески третман, велико европско тржиште и радна снага која говори енглески од Ирске су створили идеалну пословну дестинацију.

Ирска економија је прије наведених реформи расла по просјечној стопи од 2 одсто, која се након либерализације попела на преко 4 одсто.

Но 70-их и почетком 80-их поновно стижу проблеми. Владе су се мало превише заиграле с јавном потрошњом, дошло је до бујања јавног дуга, који се попео на 125 одсто БДП-а. Како би се финансирали дугови, долази до снажног повећања пореза.

Порез на добит попео се на чак 50 одсто, порез на капиталну добит на 60 одсто, а нису ништа боље прошле и плате гдје се највећа стопа попела на 65 одсто. Поновно долази до успоравања економског раста, на испод 2 одсто, незапосленост расте на 17 одсто те се поновно покреће масовно исељавање.

У другој половини 80-их отпустили 10.000 људи у јавном сектору

У врло тешкој ситуацији за Ирску, 1987. године, премијер постаје Чарлс Хаугхеy који је дао себи незахвалан задатак провести оно што на Балкану зову "болни резови", како би се финансијска криза ставила под контролу, смањио јавни дуг и створили за даљњи развој.

У склопу тих реформи дошло је до смањења јавне потрошње у готово свим подручјима, укинуто је неколико државних агенција те је број запослених у јавном сектору смањен за око 10.000. Државна потрошња у Ирској у периоду од 1985. до 1990. смањена је за око 15 одсто бодова - с око 55 посто БДП-а на 40 одсто.

"Болни резови" стабилизовали су јавне финансије и, како се ситуација побољшавала, кренуло се у смањење пореза, па је тако порез на добит од 1985. до 2001. пао с 50 на 16 одсто, док је порез на капиталну добит у истом периоду смањен са 60 на 20 посто.

Ирска се и касније суочавала с кризама, тешко су страдали за вријеме посљедње глобалне финансијске кризе 2008. године, но темељи за модерну, динамичну економију постављени су реформама у другој половини двадесетог вијека које су их трансформисале из сиромашне пољопривредне земље на ивици Европе до једне од најдинамичнијих економија свијета.

Све успјешне земље подстичу развој бизниса

Рецепт за заокрет неке земље није увијек једноставан. Обично се ради о комбинацији разних политика и искориштавању прилика, но постоје неке заједничке карактеристике свих успјешних економија, а то је да имају повољно пословно окружење, ефикасну администрацију и разумну пореску политику која пословање чини исплативим, а порески обвезници од администрације добивају вриједност за новац који плате.

У Ирској данас послују бројне мултинационалне компаније, које су главни мотор њиховог извоза. Услуге чине 60 одсто БДП-а, индустрија око 38 одсто, док некада доминантна пољопривреда доприноси само 1 проценат.

Раст БДП-а посљедњих година креће се око 5 одсто. Јавни дуг пао је на 70 процената БДП-а, а незапосленост се креће око 6 одсто. Имају и један од најнижих пореза на добит који износи 12,5 одсто.

(индеx.хр)