Интервју - Никола Миленковић: Блеки, играш бека и чуваш Манџукића!
Како се српски штопер усталио у првом тиму Фјорентине, због чега га цени Пиоли, да ли боље игра Јуве или Наполи и може ли Фиренца до Лиге Европе?
Фудбал 30.04.2018 | 23:00
Као што су, само у последњој деценији, чинили Здравко Кузмановић, Стеван Јоветић, Матија Настасић, Адем Љајић, Стефан Савић, па Рикардо Монтоливо, Кума Бабачар, Алесио Ћерћи, Федерико Бернардески, Хуан Квадрадо, чак је и Мо Салах у том постројењима оживео каријеру...
Списак је дугачак. На њему за коју годину може да стоји и име Николе Миленковића, пошто је у дебитантској сезони у Фјорентини показао и више него што су неки очекивали. Поготово што је у Серију А отишао после само једне „целе“ сезоне у Партизану, играма и понашањем завредео пажњу италијанске, а наклоност српске публике. До те мере да су га због квалитетних партија у љубичастом дресу учесници анкете МОЗЗАРТ Спорта виде као четврту опцију на позицији штопера и тако саветују селектора МладенаКрстајића да га стави на списак путника за Мундијал.
„Људи, хвала на поверењу“, усхићено ће из Фиренце Никола Миленковић у разговору за наш портал. „Млад сам играч, свеже отиснут у иностранство, тек правим прве кораке у јакој и признатој лиги каква је италијанска, свако признање ми значи. Нарочито ако долази из народа. И то мог народа“.
Логично би би било да бар размишљаш о Русији, гајиш амбиције да се тамо нађеш?
„Далеко је... Иако ми је ово прва сезона у иностранству, још у Партизану сам начио да не гледам у далеку будућност, нити да правим планове. Од утакмице до утакмице, па докле стигнем. Мундијал је сан сваког играча, разуме се и мој, али ми глава још није на Првенству света. Терен је једино мерило, а селекторова реч последња. Знам да су фразе, међутим, то је сува истина. Поготово није мој стил да се преко медија намећем. Ако заслужим играма...“
Опет, није баш да смо крцати квалитетом на штоперским местима. Поготово после повреде Матије Настасића?
„Велики губитак за нашу репрезентацију. Желим му брз опоравак. За остало, о том-потом“.
Ако не буде Мундијала, бар ћеш имати слободно лето, јер овог немаш обавеза у младој селекцији, чији си незамењив члан?
„Следеће окупљање је на јесен, у квалификацијама за Првенство Европе. Под палицом Горана Ђоровиоћа направили смо одличан резултат, нанизали све победе у групи, није то мала ствар, буквално језидмо ка завршном турниру. Добро се познајемо, што је и те како важно, направљена је целина која функционише на и ван терена, сигуран сам да ће резултирати пласманом на ЕП и високим амбицијама на истом“.
Занимљиво, Миленковић је позиве у младу репрезентацију почео да добија тек кад је отишао из Партизана. Као да овдашњи стручњаци не цене довољно нашу лигу и њене таленте. Или се, једноставно, у иностранству боље ради.
„Да се не лажемо, било је тешко на почету нове животне и професионалне авантуре“, враћа популарни Блекифилм на лето прошле године кад је за 5.100.000 евра отишао из Партизана у Фјорентину. „Нисам имао представу да ће да буде захтевно и да је фудбал у Италији на далеко вишем нивоу од оног са којим сам се раније сусретао. Зато сам морао да дам све од себе не би ли се привикао. Нисам ни први ни последњи који мора да буде „провучен“ кроз тај процес. На измаку прве сезоне ми је много лакше, доста сма напредовао, стекао самопоуздање, радио на свим аспектима игре. Највише на тактици“.
Конкретно?
„Свака од лига петице, тако и Серија А, подразумевае бржи ритам, више трчања и складнија померања. Овде се најситнија грешка кажњава. Зато су играчи спремни. Можда више него на било ком другом месту у Европи. Професионално понашање се подразумева, јер тим не сме да трпи. Има ли потребе да говорим о томе колико се брже игра него у Србији? Кад сам све то схватио остало ми је само да се радом на тренинзима изборим за место стартера“.
Може бити да је Миленковићу, између осталог, Фјорентина легла као „кец на десет“, јер је на крају претходне сезоне управа притисла дугме за рестарт и продајама Николе Калинића (Милан), Борхе Валера,Матијаса Весина (Интер), Федерика Бернардескија (Јувентус), Јосипа Иличића (Аталанта) ослободила новоформиран тим притиска, а тренеру Стефану Пиолију дала шансу да ствара.
„Велики је ово клуб, не може се говорити о жртвованој сезони, иако је тачно да су отишли носиоци игре, а да смо углавном ангажовани ми млађи. Захтеви су, међутим, остали огромни, какви и морају да буду у Фјорентини. Једино што је било разумевања за процес уклапања играча доведених са различитих адреса, међу којима сам и ја. Временом смо се дошли у позицију да се боримо за Европу, што је мало ко од стручне јавности очекивао пред почетак сезоне“.
Миленковић је на шансу чекао четири месеца. Први меч одиграо тек пред крај 2017. на гостовању Каљарију, затим пропустио дуеле са Миланом, Интером и Сампдоријом и од краја јануара зацементирао месту у последњој линији тима из Фиренце.
„Кад сам стигао, тренер Стефано Пиоли је прво запазио моју физичку конституцију. Питао ме да ли сам спреман. Нисам имао могућност да бирам. Тренираш, спремаш се и чекаш. Чекао сам, али сам знао да ће се прилика указати. Кад ми је рекао да ћу играти против Јувентуса знао сам да то могу. Пред утакмицу са званичним прваком ми је саопштио да ћу бити десни бек, са задатком да чувам Марија Манџукића. А ја пола године пре тога играо Суперлигу Србије. Но, испаде добро. Показао сам се, завредео његове, похвале људи из клуба, медија... Онда против Аталанте, исто. После неколико утакмица стави ме на штопера. Знате како, човек је цео живот био централни дефанзивац, играо одбрану, види све и ако он неће да ме научи и обучи принципима дефанзиве, још у земљи којој је то заштитни знак, не знам ко ће... Презадовољан сам сарадњом са Пиолијем, отвореним човеком, доступним за сваки савет. Поготово за нас млађе играче“.
Миленковић је променио не само позиције, него и више формација под стручном руком некадашњег тренера Кјева, Лација и Интера.
„Почео сам као бек, па онда штопер, те две формације су са четворицом позади, играли смо и са тројицом позади као недавно против СПАЛ-а. Није проблем. Напротив, Пиоли сваком играчу зна да приђе, објасни потанко шта од њега очекује, из њега говори искуство, могу доста да научим, нарочито о ситницима, јер оне одвајау највеће од просечних“.
Био је актер дуела са Јувентусом, једне од најнаелектрисанијих утакмица италијанског фудбала, због деценијске мржње на релацији Фиренца - Торино. А у недељу ће на мегдан Наполију, у мечу који можда буде један од пресудних за исход шампионата. Поготово ако Јуве не победу Интер у Милану. Признаје да град живи за те утакмице.
„Мени се све у животу десило пребрзо. Почев од прекоманде у први тим Партизана, дупле круне, гола Црвеној звезди у финалу купа, играња против Јувеа, Лација, сад и Наполија... Знам, питаћете ме за онај инцидент са Игуаинном, али то се десило у жару борбе и нормално је за мечеве високог набоја. Такве највише волим, обожавам адреналин, покреће ме, једва чекам недељу и судар са Наполијем“.
Није тајна да две трећине Италијана прижељкује пад Јувентуса, већ колају приче како ће баш Фјорентина да „помогне“ Наполију тако што ће, под притиском навијача, да му препусти бодове.
„Чекајте, молим вас. Не знам шта се прича, а право да вам кажем и не занима ме. Виола је толико велика, цењена и независна да нема потребе да се увлачи у нешто што није истина. Ми не играмо за Наполи, већ против њега и тек да подсетим, имамо шансу да се освајањем три бода примакнемо пласману у Лигу Европе. То је наш једини циљ. Поготово што Наполи долази у нашу кућу, а ми ту играмо баш добро“.
Миленковићево виђење, чисто са спостске стране, ко је ближи Скудету?
„Тренутно, Наполи игра најбољи фудбал у Италији. Бар фудбал који се мени највише допада. Показао је то у Торину пре неколико дана. Само, пазите ово, није Јуве случајно шест година освајао Скудето, зна да добија и кад игра лоше, такимичарски одушевљава, нема шта да се приговори. Уосталом, први је на табели и штагод људи мислили о њему никад га не би требало отписивати“.
Оцена италијанске лиге такође је висока.
„Нисам могао да изаберем бољу средину. Сва остала јача првенства су одавно решена, Сити је покорио Енглеску, Пари Сен Жермен био надмоћан у Француској, Бајерн одбранио круну у Немачкој, Барселона ће постати шампион Шпаније, једино овде „кува“ и на врху и у борби за европске купове и на дну. Ништа није решено. То је драж која буду оно најбоље у спортисти, тера га да пружи све од себе, јер буквално сваки тим, осим Беневента, има за нешто да се бори у преостала четири кола. И ми видимо шансу за Лигу Европе. Био би то велики подвиг младог тима“.
Вероватно на неки начин и најбољи завршетак сезоне у коме је Фјорентина пропатила услед губитка капитена Давида Асторија.
„Погодила нас је трагедија, али нас је у ујединила. Давиде је оставио велики печат у клубу, једнако у фудбалском и људском смислу. Познавао сам га само шест месеци, и то је било довољно да схватим каква је величина. Немам речи да опишем колико је добар човек био. Срећан је свако ко је имао привилегију да га упозна. Иако старији од мене, увек ми је био на услузи, дословце од првог дана. Не само мени. Његова смрт нас је ујединила. Знам да делује чудно, али после тога смо почели да дишемо као један, да бележимо добре резултате у низу. Радимо то за њега, за нашег капитена. Свака од ових победа је за Асторија. Биће их још“.
То је тај дух Фиренце. И њене најпознатије фабрике добрих производа.
ПАРТИЗАНЕ, ОСВОЈИ КУП
Миленковић је савладао италијански језик, каже да ужива у шетњи улицама Фиренце, јер одишу историјом, а стиже да прати и Партизан.
„Црно-бели су остварили велики успех у Европи. Можда је због превелике потрошње трпела Суперлига, али се надам да ће се извадити освајањем Купа“.
НИЈЕ ВРЕМЕ ЗА ОДЛАЗАК
Миленковићу је цена скочила шест пута, сад вреди 30.000.000 евра, траже га Шпанци.
„Није време за одлазак. Желим да оставим траг у Фиренци. Похвале пријају, али одлилчно ми је овде. Нисам тип који „лети“, желим да напредујем“.
Извор: моззартспорт
Коментари / 0
Оставите коментар