Колико шећера смијемо да уносимо дневно?

Када је унос шећера у организам у питању, могу се чути различите ствари. Најчешће су оне да су разне врсте "здраве хране" (мусли, воћни јогурт, различити здрави слаткиши итд. ) препуне шећера, као и да унос једне такве намирнице за један оброк можда може да задовољи целодневну потребу организма за шећером.

Здравље 25.04.2018 | 13:23 Али није само чист, бели или жути, шећер у питању. Осим сахарозе, ту су и глукоза, фруктоза, малтоза, кукурузни сируп, хидролизовани скроб, инвертовани шећерни сируп и меласа. Све су то врсте шећера које се на различите начине употребаљавају у производњи хране који свакодневно конзумирамо. 

Стручњаци за исхрану сматрају да шећери не би требало да чине више од 5 одсто укупне енергије, односно уноса калорија, коју са храном и пићем унесемо у организам током дана. 

А то, отприлике, износи 30 грама, односно око 7,5 кафених кашичица, пише британски Метро. 

Према старосној доби човека, табела дневних вредности уноса шећера би требало да изгледа овако: 

- Одрасли: не више од 30 грама / еквивалент 7 коцкица шећера. 

- Деца између 7 и 10 година: не више од 24 грама / еквивалент 6 коцкица шећера. 

- Деца између 4 и 6 година: не више од 19 грама / еквивалент 5 коцкица шећера. 

- За децу старости испод 4 године не постоје дефинисане вредности, али се препоручује избегавање заслађених пића и хране у коју је додат шећер. 

Ове количине односе се на слободне шећере, дакле оне који се храни додају у процесу производње, као и на шећере присутне у меду, сирупима и воћним соковима. 

Шећери који се могу наћи у млеку, воћу и поврћу не сматрају се слободим шећерима и на њихов унос није неопходно обраћати посебну пажњу. Ови шећери су, међутим, урачунати у укупне количине шећера наведене на декларацијама пороизвода који их садрже.

 Б 92
фото:интернет