Интервју - Дмитровић: Хватај је како хоћеш, само је не испуштај!

О спасавању живота нападачу Хетафеа, о девет утакмица без примљеног гола у Еибару, о голманској будућности Србије, о Милојевићевом позиву у Звезду. . .

Фудбал 27.04.2018 | 00:00 Народ воли емоцију. Свугде и увек. Пре посла. Тако је минуле седмице међу главним вестима што у српској, што у шпанској спортској јавности освануо Марко Дмитровић због потеза који нема директне везе са његовим голманским вештинама.

Присебна реакција после судара да Анхелом Родригезом и спречавање гушења нападача Хетафеа у други план су потиснули одличан учинак међу стативама не само на сусрету са екипом из предграђа Мадрида, већ и на гостовању Еспањолу, три дана раније. Сви су се “залепили“ за спасавање живота 30-годишњег шпица. Разумљиво, мада би наш репрезентативац више волео да је неко приметио параде. Било их је.

“Не сматрам да сам урадио нешто спектакуларно. Сви би реаговали људски, помогли момку. Нит је прва, нажалост ни последња слична ситуација која се дешава на терену у жару борбе. Да је неко други био најближи Родригезу скочио би да му помогне, тако да не доживљавам себе као херој, каквог ме ових дана представљају“, почиње Дмитровић разговор за МОЗЗАРТ Спорт.

Признаје и сам да ситуација није била наивна.

“Нерпијатна, то је бољи опис. Био сам бржи, први стигао до лопте, Родригез налетео на мој лакат и од силине ударца се срушио. У том тренутку нисам знао да ли је изгубио свест, међутим, видео сам да се не миче, да су му очи полузатворене. Нисам стручан, само знам да у таквим ситуацијама може да дође до гушења, због чега сам скинуо рукавице и извадио му језик. Довољно да уштедим време лекарској екипи, брзо га је оспособила, дечко се вратио у игру, да би ми после утакмице рекао како није ни видео мој лакат...“

Гледаоци на Ипуруи су против Хетафеа видели три Дмитровићеве одбране, још толико у судару са Еспањолом у Барселони. Довољно за добре оцене у шпанској јавности.

“Е, то је мој посао. Тиме се бавим. Чак сам и ову последњу утакмицу добро бранио, али један лоше маркиран играч у казненом простору коштао нас је пораза. Оно на Корнељи минуле среде било је импресивније. То сам ја“.

Укупно девет мечева без примљеног гола у дебитантској сезони у Примери. Рекло би се сјајан учинак, с обзиром да знамо какав се офанзиван фудбал игра у Шпанији. Уосталом, само су Јан Облак (Атлетико Мадрид, 21),Марк Андре Тер Штеген (Барселона, 18), Иван Куељар (Леганес, 14),Фернандо Пачеко (Алавес, 11) и Висенте Гвајта (Хетафе, 10) бољи ове сезоне у тако захтевној лиги. Уз Дмитровића по девет пута су мрежу нетакнутом сачували Нето из Валенсије и Серхио Рико из Севиље. Остали мање.

“Богами, волео бих да је било више ’цлеан схеет-ова’. Нема везе, пре бих прихватио победу од 3:2 или 4:3, макар био крив за голове, ако ће то да гаранутује тимски успех. Примећујем да су људи у клубу, навијачи и целокопна јавност задовољни учинком Еибара, морам и ја личним. У једном тренутку били смо конкуренти за пласман у Лигу Европе, а онда почели да губимо бодове против објективно слабијих екипа и сад смо у средини табеле. Овде је исто да ли си седми или 17. Битно је да је опстанак обезбеђен и да без стреса планирамо наредну сезону“.

Ово је Еибару четврта у Примери. Дмитровићева прва на Ипуруи, иако је ангажован као подршка искуснијемЖоелу, али је повреда првог голмана на почетку припрема (предњи укрштени лигаменти) означила шансу коју је новајлија из Алкоркона оберучке зграбио.

“Нема овде великих тајни. Ако заслужиш – играш. У супротном седиш на клупи или трибинама. Принцип рада је такав да се сваког понедељка брише утакмица минулог кола и почињу квалификације за место у тиму у наредном. А ја волим борбу, посвећеност, правила. Поготово у средини каква је Еибар. Овде, као и у читавој Шпанији изузев Барсе и Реала, држе до својих играча, што значи да у старту мораш да покажеш више да би играо. Нема старих заслуга, само рад. Сваког дана. Тако сам се изборио за место, иако ме многи нису видели у првих 11 минулог лета. Код тренера Хосе Луиса Мендилибара не постоји минули рад. Можеш да будеш и 25. играч на списку, али ако од понедељка до петка одскочиш на тренинзима ставиће те у екипу. Поштено, зар не?“

Може бити да је то разлог спокојне сезоне у којој се питање прволигашког статуса није постављало.

“Велика је то ствар за Еибар. Град има само 25.000 становника. До пре четири године овде се није играла Примера. У међувремену је клуб порастао, повећао буџет, између осталог захваљујући ТВ правима, не троше се велики новци на трансфере, финансије су стабилне, атмосфера породична. Ма, уживање“.

Чак и на тренинзима. Отуда и анегдота испричана у недавном интервјуу Марки, да је тренер Менделибаррекао Марко како “хвата лопте као кутлачом“.

“Такав је тип, шали се непрестано, сјајан даса. Од првог дана ми је говорио: ’Имаш другачији стил од свх голмана које сам видео, хваташ лопте као кутлачом’. А онда ми појасни: ’Што се мене тиче, хватај их како хоћеш, мени не смета, све док их не испушташ’. И ево, већ десет месеци то функионише ваљано. Изградили смо сјајан однос. Зато ми је и отворено предочио да у наредна два кола нећу бранити, жели да проба двојицу преосталих голмана, па ће ме вратити у завршници првенства“.

Таман да се Марко Дмитровић загреје пред окупљање државног тима и уђе у ритам уочи пута на Мундијал

“Надам се да ћу се наћи међу 23 путника за Русију. Једва чекамо да турнир почне, да бранимо боје своје земље. Верујте ми, можемо много. Ми Срби познати смо по томе да играмо најбоље проти великих тимова. Мало ко је веровао да ћемо проћи квалификације, а успели смо. Мало ко је веровао и у Младена Крстајића, па је нови селектор направио нови модел игре, за који сам сигуран да ће доживети врхунац баш на Првенству света. Имамо играче способне да обрадују нацију, спој смо индивидуалаца доказаних на највишем нивоу и младих снага које надиру, жељних доказивања“.

С обзиром да је једини српски голман у “Лигама петице“ који брани, логично је очекивати Марка Дмитовићана списку, с тим да он сам не заборавља да помене колеге.

“Владимир Стојковић је дуже од деценију наш најбољи чувар мреже и ту нема спора. Предраг Рајковић пре само три лета проглашен за најбољег младог голмана света, видим да је Милан Лукач са Ахисаром догурао до финала Купа Турске, да Живко Живковић има сјајну сезону у Ксантију, а морам да поменем Бориса Радуновића из Аталанте, па Вању Милинковића Савића, пред којим је велика каријера, Ђорђа Николића под уговором са Базелом. Казаћу вам још нешто: мали Милош Остојић из Спартака је, за мене, откровење сезоне. Бар у нашем фудбалу. Поменута имена гарантују да Србија не мора да брине за голмана. Бар за наредних петанестак година“.

У тој групи би се, вероватно, нашао и Милан Борјан, да нема канадски пасош и да не брани за тамошњу репрезентацију. Занимљиво, баш је Марко Дмитровић, пре садашњег голмана, био прва жеља Црвене звезде претходног јуна у тренуцима кад је Владан Милојевић формирао тим за каснији напад на Лигу Европе и титулу.

“Не знам одакле вам информација, али је тачна. Милојевић ми је био тренер у млађим категоријама Звезде, звао ме је, његова жеља је била да дођем, али у том тренутку већ се кувао трансфер у Еибар, а помињало се још неколико шпанских клубова. Не могу да кажем да сам погрешио, јер је Еибар моја најбоља професионална одлука у каријери. На Маракани, док сам био млађи, нисам добио шансу. Ни за тим не жалим, јер сам заобилазним путем, тежим, међутим, оним који ми је помогао да очврснем, дошао у најјачу лигу света“.

А као што ужива у Баскији, тако ужива и у погледу на табелу Суперлиге Србије.

“За мене прво место и вероватна Звездина титула нису изненађење. Ако ћемо искрено, до краја, ни презимљавање у Европи ме није зачудило, јер сам током сарадње са Милојевићем стекао јасну слику какав је човек, педагог и стручњак. Ово је његових руку и идеја дело. Запамтите, на овоме се неће зауставити, направиће још који корак напред, убеђен сам. Да ли ће се његов и мој пут или Звездин у мој пут опет укрстити, то је већ нека друга прча“, поручио је Марко Дмитровић, коме су остале још три године уговора са Еибаром, али се већ шушка да ће бити понуда у предстојећем прелазном року.

Извор: моззартспорт