Прича: Повратак заборављеног великана...

Магдебург се протеклог викенда по први пут пласирао у Цвајту. . . !

Фудбал 25.04.2018 | 23:10 Не памте се лепша пролећа у миленијумском граду Магдебургу... Пре неколико година престоница Саксоније Анхалт прославила је 1200. рођендан. Пола града изашло је на улице. Точило се бесплатно пиво и гледао најлепши ватромет на небу. А протеклог викенда славило се још јаче и боље - Дер клуб, како га навијачи од миља зову, коначно је дочекао да уђе у Цвајту! 

Фудбалско мезимче овог града - ФК Магдебург, један је од најмлађих немачких клубова (основан тек 1965), али исто тако и истински великан источнонемачког фудбала, троструки шампион ДДР-а, седмоструки освајач купа земље које више нема и једини власник европског трофеја од свих клубова са истока. Магдебург је много патио откако се Немачка ујединила. Пропадао је годинама, тонуо из лиге у лигу, да би се тек 2015. вратио међу профи клубове и стекао могућност да се бори да по први пут уђе у Бундеслигу 2. То му је пошло за руком победом против Фортуне из Келна (2:0) у суботу...

Па ко је и шта је Магдебург на немачком фудбалском небу?

Када је у мају 1974, у Ротердаму, на Де Кајпу, Магдебург тукао велики Милан у финалу Купа победника купова (2:0), екипа коју је са клупе предводио Хајнц Кригел имала је играче просечне старости мање од 23 године. И сви ти дечаци потекли су из градског језгра, или из околних вароши. Свеукупно, тај круг одакле јеКригел црпио играче није бројао више од 1.000.000 становника. Тако нешто успео је да уради само Џок Стајн са Селтиком 1967, када је освојио Куп шампиона. Која је разлика између Стајна и Кригела? Не много велика, с тим што се о том Селтику из '67. сваки дан понешто напише или изговори, а Кригела и његов Магдебург сви су заборавили. Осим оних нешто старијих, верних навијача.

Магдебургов успон кренуо је почетком седамдесетих. Имана која данашњим клинцима неће много значити: на голу Улрих Шулце; у задњој линији капитен Манфред Запф, па Волфгагнг Абрахам, Детлег Енге, Хелмут Гаубе; у вези Јирген Померенке и Волфганг Штајнбах; по крилима Мартин Хофман и Детлег Раугуст; и у навали најчувенији од свих "источних" Немаца - Јирген Шпарвасер.      

(Шпарвасер је, за оне који не знају, постигао два најважнија гола у историји источнонемачког фудбала. Дао је гол Спортингу из Лисабона за улазак Магдебурга у финале Купа купова, а потом је срушио браћу са запада на Мундијалу '74. То је био једини пораз СР Немачке на путу до друге титуле првака света...)

Магдебург је прву титулу шампиона освојио 1972, па онда две узстопно, 1974. и 1975. Том великом мечу са Миланом у финалу КПК претходили су још неки велики скалпови... Битка за трофеј била је никад тужнија. Свега 5.000 људи на оноликој стадиончини. Италијанима име Магдебурга није било превише атрактивно да би потезали у већем броју до Холандије, док власти ДДР-а нису дозвољавале излазак "обичних људи" из земље. Али зато је дочек у граду било величанствен...

Магдебург је одиграо пуно великих европских мечева. И по правилу никада није имао среће на жребу. У првој шампионској сезони налетео је на Јувентус у другом колу Купа шампиона (порази 0:1 и 0:1). У другој му се у првој рунди испречио никад јачи Бајерн, онај троструки изастопни освајач КЕШ-а, да би у трећој налетели на Малме Бобија Хафтона. Малме који ће кроз коју годину играти финале елитног такмичења.    

Магдебург је седмдесетих још два пута играо четвртфинале Купа УЕФА, односно једном Купа победника купова. Последњи европски излет тај клуб је имао у јесен 1990, против француског Бордоа. 



Дер клуб је силазном путањом кренуо још 1976, када је најуспешнији тренер у историји клуба Хајнц Кригелсклоњен. Говорило се тада да је до смене дошло из фудбалских разлога, али испоставоће се да је Кригел био политички неподобан, илити неприлагодљив. С друге стране, капитен Манфред Запф приклонио се властима и касније постао селектор ДДР-а. Магдебург је и осамдесетих био у врху Оберлиге, играо еврокупове, али један пораз од Барселоне код куће (1:5, три гола Дијега Марадоне) показао је како клуб више не може да држи корак са европском елитом. 

Када је Берлински зид коначно пао био је то последњи ексер у Магдебургов ковчег. Отишао је и последњи велики играч - Уве Реслер. Ајнтрахт из Брауншвајга "краде" им тренера Јоакима Штрајха и тако креће слободни пад Дер клуба. На прву велику утакмицу од уједињења навијачи ће морати да чекају више од 10 година. Била је сезона 2000/01. када је у Магдебург дошао Бајерн Минхен и - пао. Највећи немачки клуб избачен из купа од стране четвртолигаша! Стигло се те сезоне до четвртфинала престижног такмичења. Зрнце наде да је остало још неких манира великог клуба и оне душе.  

Ево скоро 20 година Магдебург је животарио и пливао између аматерског и полупрофесионалног ранга. Све до прошлог викенда, када је коначно обезбедио Цвајту. Исте вечери у свим информативним емисијама - Магдебург. Али нажалост не због спортског успеха, већ због нереда које су приредили навијачи славећи. И опет је покренута прича о томе како немачки фудбалски властодршци заправо не желе источњаке у Бунделсиги управо како би узбегли такве и сличне сцене у највећим градовима, на стадионима. Цвајта - може, даље не. 

Видећемо како ће даље ићи Магдебургова прича. И Дрезден и Ханза и Карлс Цајс Јена далеко су од елите... 

Магдебург слови за клуб чији навијачи нису превише брутални. Они више полажу на духовитност и заиста би били освежење за Бундеслигу. Можда се сећате пре неколико година, када клубу баш и није ишло - слаба ефикасност, неких 16 голова на 25 утакмица - тада су на трибинама били навијачи са стрелицама којима су својим мезимцима показивали где се налази гол. Или оно када је њих 1.500 због пријатељског меча са Болтоном прешло скоро 1.500 километара?!  Такође, почетком новог миленијума навијачи Магдебурга успели су да спасу свој клуб финансијског краха. У два дана сакупили су 1.000.000 немачких марака и спречили банкрот. 

Цвајта им сада дође као награда...



Извор: моззартспорт