Макронов говор заоштрава кризу

Говор предсједника Француске Емануела Макрона у Европском парламенту има експлозивну снагу која може да заоштри кризу на западном Балкану, што слаби и позиције Европске уније у региону, сматра директор Центра за либералне стратегије у Софији, Иван Крастев за Дојче веле.

Свијет 21.04.2018 | 19:47 Позивајући се на цитат Шарла де Гола да "прави вођа увијек има неког адута у рукаву", Крастев истиче да је Макрон нагласио да не жели да се Балкан окрене Русији или Турској, али је додао да такође не жели Европу која лоше функционише са 28 чланова.

"Има нечег у томе. Већина Европљана би му дала за право кад каже да нема смисла да се говори о проширењу ако још нема одлуке о томе шта би Унија уопште требало да буде. Тренутно дефинитивно нема одушевљења за проширење - без обзира да ли се говори о Балкану, Турској или Украјини. Упитани за жеље о будућој величини ЕУ, многи европски бирачи би ради били за њено смањење - а не за проширење", оцијењује Крастев.

Крастев, међутим, сматра да је "конкретно дејство" Макронове поруке политичка катастрофа.

"Примједба Жан-Клод Јункера да је једина алтернатива за интеграцију Балкана у ЕУ рат у региону, парадни је примјер за баналност као спас у посљедњи час. Јер, Макронова порука носи у себи искру која би могла да додатно погорша стање у региону. Бугарска, која тренутно педсједава Европском унијом, има све разлоге да оптужи Макрона да ће пажљиво припреман самит о Западном Балкану који се одржава у мају дјеловати - као виц. Европска комисија има разлога да Макронову примедбу схвати као забадање ножа у леђа. Проевропски реформисти у балканском региону имају све разлоге да оптуже Макрона да им поткопава позиције", наводи Крастев у свом тексту.

Брисел је, како наводи аутор, дуго преферирао стратегију "конструктивне вишезначности", док политичари у Европској унији радо кажу да је једино питање о чланству држава западног Балкана у ЕУ "када?", нико ни у Бриселу ни у Београду не вјерује да ће 2025. године нека од земаља западног Балкана бити чланица ЕУ.

"Но, док се игра ЕУ досад звала „врата су отворена", Макрон је ријешио да их затвори - бар на тренутак. Не можемо га због тога оптуживати. Али оно што му можемо замјерити јесте да „замрзавање" проширења без алтернативне стратегије може доприњети продубљивању кризе на Балкану и слабљењу позиције ЕУ у региону. Било је јасно и да, када Макрон, ображајући се бирачима, говори о „Европљанима", мисли прије свега на бираче из Западне Европе", закључује Крастев.

Крастев поставља питање да ли ће Макрон покушати да у Европи уради оно што је прије годину дана урадио у Француској, односно да "уништи постојеће политичке странке и створи нову проевропску платформу чије је језгро одбацивање статуса кво?".

"Да ли ће ризиковати да до те мјере изазове странке конзервативног центра - које су на власти у великом делу Европе - да ће доћи до зле крви између њега и канцеларке Ангеле Меркел? И како ће се поставити према све већој затегнутости између Истока и Запада у Европи? Како ће у европски пројекат унијети нову демократску енергију - посебно у друштвима које његове говоре читају само као преводе?", пише Крастев у свом тексту за "Дојче веле" (ДW).

Како каже, у Француској већ вијековима постоји јака веза политике и поезије, а оцијењује да је Макрон вијеран тој мјешавини.

"Доказао је да има и талента за драматизацију када је говорио о европском новом ''грађанском рату'' и опасностима национализма и рекао да не жели да припада ''генерацији мјесечара''. Постао је неугодан за своје политичке противнике на десној страни политичког спектра у Европи јер се позиционирао као заштитник европских вриједности - не само спрам ауторитарних владалаца ван Европе (Русија, Кина, Турска), већ и против ''ллибералних'' код куће (Мађарска, Пољска)'''''', наводи Крастев у свом тексту за ДW.

Наглашава да је стекао поене и политичким прагматизмом када се удаљио од класичног федералистичког дискурса који заговара већина француских прогресиваца и није аргументовао само у корист „Сједињених Европских Држава" већ и за заједнички европски дигитални порез који би ојачао Брисел.

Макрон се опредјелио за улогу опрезног визионара, а своје политичке опције за које се залаже је наговијестио, уместо да их јасно изговор. Говор му је био реторички снажан, али посебно су упадљиве ствари о којима Макрон није говорио, сматра Крастев.

"Француски предсједник је био сумњиво тих када се ради о реформи еврозоне која је била главна тема његовог говора на Сорбони прошле године. Његово ћутање је јасан сигнал за тешкоће у њемачко-француским преговорима о европској монетарној унији. Он такође није говорио ни о ставу Европе о слободној трговини и био је политички непрецизан када је говорио о миграцији или теми односа Европе и САД", пише Крастев за ДW.

Извор: Тањуг