Кина у "походу" на Европу

Док Кина покушава да придобије Европску унију као подршку у трговинском рату против САД, европски званичници укључили су аларме због амбиција Пекинга у њиховим земљама.

Свијет 21.04.2018 | 07:55 На иницијативу америчког председника Доналда Трампа, Вашингтон је почео да Кини затвара тржишта. Пекингу је зато неопходно да ЕУ остане неутрална и отворена за сарадњу са Кином међутим, европски политичари забринути су због све већег раста кинеског утицаја.

Високи кинески званичник за трговину Фу Џијинг, ове недеље се састао са неколико европских амбасадора због трговинских размирица Пекинга и Вашингтона. Само неколико дана касније, немачки лист "Ханделсблат" објавио је да су амбасадори 27 од 28 чланица ЕУ потписали извештај у којем критикују пројекат председника Си Ђинпинга "Пут свиле", велики инфраструктурни пројекат који би повезао Далеки исток са Европом.

Зашто Кини треба Европа?
 
ЕУ је највећи трговински партнер Кине, са којом размењује добра и услуге у вредности од милијарду долара сваког дана. Унија је и највећи инвеститор у најмногољуднијој земљи света. На крају 2015. године европске инвестиције износиле су 207 милијарди долара, у односу 84 милијарди које су тада пристигле из САД.
 
Иза кулиса бројева, велики део европских директних ивестиција долази од фабрика које производе висококвалитетне уређаје у Кини, а који се продају са европским етикетама, пише "Аксиос". Како наводи портал, трговински и инвестициони односи ЕУ и Кине су довољно јаки да би Пекинг могао да преживи губитак америчких тржишта ако Европа остане отворена за послове.

Европска забринутост

Иницијатива "Пут свиле" обухвата и луке у европским водама и пруге које би пресекле кроз европске државе. Иако поједине државе поздрављају изградњу инфрастрктуре, коју и плаћа и гради сама Кина, други се прибојавају ширег кинеског утицаја у нестабилним земљама централне и источне Европе.
 
Европски амбасадори наводе да пројекат нарушава агенду ЕУ о слободној трговини и да гура биланс снаге у корист компанија које субвенционише кинеска влада. Једини амбасадор који није потписао извештај долази из Мађарске, земље која увелико зависи од инвестиција Пекинга. Премијер Виктор Орбан је запретио да ће се Мађарска, ако ЕУ не обезбеди финансијску подршку за инфраструктуру, окренути Кини.

Западне европске земље су забринуте да би слабије земље на истоку могле да се приближе Пекингу, а француски председник Емануел Макрон је приликом посете Кини у јануару, упалио аларм.

- За Кину, нови "Пут свиле" је и алатка да промовише међународне стандарде, правила и норме који се разликују од оних које користи Француска и друге европске земље... По дефиницији, ови путеви могу само да се деле. Ако су путеви, не могу да иду у само једном правцу - поручио је Макрон.

 
На нишану Трампа

У јулу предстоји самит ЕУ и Кине где ће ови проблеми највероватније бити изнети на сто. Европске компаније могле би много да изгубе у америчко-кинеском трговинском рату, а европски лидери су били обазриви да не заузимају стране у сукобу.

Али, ЕУ би могла да постане следећа Трампова мета, како је објавио лист "Волстрит џурнал". На његовом радару је у прошлости била посебно Немачка, са којом су САД у 2016. години имали трговински дефицит од 68 милијарди долара. Једино је Кина направила већу разлику у трговини са САД.

(Блиц)