Ваистину Фалкао: Како је сазревао Лука Јовић...?
Од дана када је постао најмлађи стрелац у историји Звезде прошло је скоро четири лета. Снажни нападач се у једном тренутку изгубио, али после сјајне сезоне у Ајнтрахту нема дилеме - српски фудбал је добио оно што је тражио. За наш портал о томе, потанко причају људи који су утицали на каријеру Луке Јовића, Звездан Терзић, Милан Косановић, Ненад Милијаш. . .
Фудбал 22.04.2018 | 00:00
Навикнути да радимо по систему "сад, све и одмах", рећи ћемо у првом тренутку да је то предугачка временска дистанца. Није тако. Успон звезде Ајнтрахта из Франкфурта требало би да буде огледало развитка снага које долазе. Просто, морао је тренутно можда и најбољи српски нападач да прође процес људског и играчког сазревања. Неко ће рећи да су му германске методе Ника Ковача помогле да се отараси бројних пубертетски обољења и од њега направиле центарфора из орбита. Међутим, пре него што је заблистао у Франкфурту и постигао осам бундеслигашких голова (да, да и овај у купу против Шалкеа), момак рођен 1997. године у Батару је морао да осети и растерећење.
Није било нормално, а још мање хумано да као тинејџер добије задатак да голим рукама држи кров клуба који се финансијски урушава. Не постоји лош тренутак за убацивање у вулкан великих очекивања, али када је добио шансу у првом тиму Црвене звезде рубиконова коцка Луке Јовића није била сложена.
Он је био полупроизвод, навикнут да доминира у млађим категоријама, Звезда је била полуклуб који није живела, него је животарила. Лета 2014. године Јовић је означен као пројекат клуба и као спасоносна персона. Знајући да му над главом виси мач банкрота генерални директор клуба Звездан Терзић је морао да прави "чемпрес диван" новом Фалкау. Опходио се према њему као да му је син јединац (што је у неку руку добро), али под тим теретом слаткоречивих медијских и функционерских прича навијачи су очекивали да Јовић у Звездином дресу решета као што сада решета у Ајнтрахту.
Преамбициозно.
Он је тада био једва пунолетан, али морао је неприродно да сазрева. И скакао је по живцима тренерима, фукнционерима и старијим играчима. Бивши тренер Славиша Стојановић му је пружио прилику да тренира са првотимцима и то са екипом мангупских карактеристика чији лидери су били Никола Мијаиловић, Ненад Милијаш иМилош Нинковић.
"Гледао сам га сад кад је играо за омладинце. Ако ми верујте - он није претрчао више од 20 метара на утакмици. Волео бих овде чешће да га видим. Не кажем да ће добити шансу у првом тиму због тренинга, али потребно му је да буде у друштву старијих играча. Он је у омладинцима ’џомба’, овде ће му Милијаш преврнути касету, а Џони ће му лактом развалити вилицу. Треба што пре да осети тврдо", рекао нам је једном приликом Славиша Стојановић.
ГРАЂАН КАО МЕДВЕД, ЈАК КАО БИК
То је био Лука Јовић. Вуковац из гимназије (читај омладинске школе) који жели да заврши факултет са највишом оценом само на природан дар. Просто, то не бива.
"Задовољство ми је што сам сарађивао са таквим играчем и момком. Он је много добар човек, а то је јако битан предуслов да постанете комплетан играч. Када је добио шансу у првом тиму рекао сам да је он тип играча као Фалкао, а не да ће да достигне његове висине. Међутим, на добром је путу да постане озбиљан нападач. Има осећај за гол, осећа простор, подједнако играма обема ногама. И јако битна ствар: грађен је као медвед. Погледајте му леђа, не можете да га оборите. Драго ми је што овако играо. Било му је потребно време да схвати да не може све на таленат и одлична је ствар што је отишао у Немачку, да се научи реду, дисциплини, начину тренинга. Не чуде ме ови његови голови, биће их још", поручио је у разговору за наш портал Звездан Тезић.
Једна од кључних сезона у развоју Луке Јовића била 2015/16. Звезда није имала шампионски тим, Ненад Лалатовић је добио задатак да га стави у излог као и остале дечаке из "класе 1996"... Заборавља се често, али темпераментни шеф струке је био тај који је лансирао Јовића, пружао му безрезервну подршку, као и осталој Звездиној деци. Неке је и сачувао како не би сагорели. Међутим, садашњи нападач Ајнтрахта није успео да направи хармонију између играчке и људске зрелости. Можда није ни могао, јер му је луксуз после тешких дана у родном Батару (читали сте да је спавао у очевом аутомобилу) био свакодневно на дохват руке. Био је таленат и до краја јесењег дела остао је само - таленат. Десио се онај промашај у дербију, голгетерска суша. Довољно да појединци почну да дижу руке од Јовића, али на његову срећу не и старији играчи. Много је догодовштина из тог периода када је Звездан Терзић - да се мало нашалимо - почео убрзано да седи. Прва асоцијација на Луку Јовића нису били голови него прекомерна употреба слаткиша, чипсева и пекарских производа.
КАКО СУ ГА ДРИЛОВАЛИ ЏОНИ И КАПИТЕН МИЛИЈАШ
Ево једне ангдоте из тог периода. Био је на “саслушању“ код Звездана Терзића када је Јовић чврсто обећао да неће више да једе чоколаду. Изашао је из канцеларије, отишао на трафику поред станице аутобуса 59 (преко пута западне трибине Маракане) и наравно купио - слаткише. Тадашњи капитен Никола Мијаиловићга је пратио као Илија Чворовић из култног остварења Балкански Шпијун.
"Сад се лепо окрени и покажи ту чоколаду коју су купио. Да те лепо сликам и пошаљем директору. Са тобом не вреди другачије", обратио му се Мијаиловић.
Истина, искусни леви бек је видео озбиљан потенцијал и невероватне физичке предиспозиције.
"Када је почео да тренира са нама жестоко сам га тукао на тренинзима. Међутим, ја га ударим, а мене боли. Дешавало се да поплавим. Јак је као бик", причао је Мијаиловић.
Било је ту и радикланијих дисциплинско-васпитних мера у режији поменутог Мијаиловића и капитена Милијаша док је био у клубу.
"Чујем се са њим, много ми је драго. Када је сишао у први тим видело се да ће да постане озбиљан играч. Била би штета да је другачије, мада ја мислим да може још много, много да напредује. Међутим, морао је да намести главу. Не бих о томе кроз шта је све прошао и шта је све осетио. Био је млад и нормално је што је морао некад да слуша. До пре годину дана сви су га потцењивали, спомињали тај вишак килограма. Лутао је, али сада је на правом путу. Ово против Шалкеа је нестаран гол", истиче за наш портал Ненад Милијаш.
Много стресних ситуација, али Напредак је био очит. Током пролећне сезоне постигао је седам голова, донео победу против Вождовца. Почео је да буде свестан себе, али је у његов порођај било укључено и превише бабица. Прво је на мистероизан начин пропустио Мундијалито, потом су његови проценти (40 посто) продати инвестиционом фонду Пинија Захавија. Играч који је до тада био највећи пројекат клуба утопљен је због дуга према Гжегожу Броновицком. И ту је Звездан Терзић био у "луз-луз" ситуацији. Звезди је претила селидба у нижи ранг због правоснажне пресуде ФИФА (докумантацију је показивао екипи МОЗЗАРТ Спорта приликом једног интервјуа), а Јовић је морао да буде жртвован.
ТЕРЗА, ДОЂИ ДА ВИДИШ КАКО ЈОВКЕТУ ПУЦА ГУЗИЦА
Један корак напред у каријери, па два - назад. После те продаје лагано је пуштен низ воду, нови тренер се ослањао на Уга Вијеиру и Предрага Сикимића знајући да титула мора да се врати у Љутице Богдана. Није више долазио са осмехом на тренинге, знао је да негде завршио своју мисију на Маракани и да мора да чека зимски прелазни рок. Уместо тренинзима, препустио се хедонизму.
"Терза, дођи на тренинг да видиш како Јовкету пуца гузица у овом шорцу", обратио се директору један бивши тренер који га је по неким причама ухватио на Врачару у касним сатима како једе пицу као Нинџа Корњача.
Ту је био његов дефинитиван крај. И тако скрханог самопоуздања кренуо је пут Бенфике. Као и сви млади играчи мислио је да све што лети може да се једе (цитат Дејана Станковића). Није био свестан величине Бенфике, њеног значаја за португалских народ, и чињенице да је тај клуб Реал Мадрид у малом. Тамо је интензивирао праву, неискварену дечачку љубав са једном београдском плавушицом. Конкуренција у виду Хименеза, Жонаса и Митроглуа му је само у почетку одузела шансу да се нада како ће видети терен.
ОН ЈЕ КАО ТЕНИСКА МАШИНА, СВЕ ПОГАЂА
"Радио сам са њим завршницу у омладинској репрезентацији. Он вам је као она машина за тенис. Само избацује оне лоптице и погађа мету. Он није само природан таленат, он је рођени лидер. Запамтите то! Знам да желите да причате и о проблемима са којима се сусретао, али ако хоћете поштено он је увек имао вишак килограма. Међутим, битнија је постотак масти у крви“, каже Милан Косановић, тренер испод чијег чекића и наковња су прошли бројни таленати.
Он је у даху наставио.
"Проблем је што овде нема стрпљења и што мислимо да дете од 16 година може да има нормалну исхрану. Онда почињу коментари од злобних људи, а ти исти се на запитају шта њихова деца раде са 16 година. Да ли спавају до три или четири поподне? Окружење је јако битно. Играч мора да се образује у свим елементима до 20 године. Исхрана, језици, општа култура. А овде причају како то није битно. Битно је, јако је битно. Овде нема ни стрпљења. Зато кажем да ћете правог Јовељића видети тек 2020. године. Нема потребе да се жури... Стрпљење може да нам доведе до тога да у Јовићу имамо играча око кога ће да се врти репрезентација. Мада и даље може да напредује, јер је реч о машини. Да је данас у Звезди убеђен сам да би дао више од 30 голова у сезони. О квалитетима нећу више, али он поред свега и осећа клуб. Добио је слободан дан и дошао да нас бодри у Шапцу", открива Косановић.
СЛАДАК ЖИВОТ И ПОВРЕДА ПАЛЦА
Поменута Рубиконова коцка Луки Јовићу се намештала лета 2016. године када су сви они били поврђени. Међутим, повредио се Јовић и то на бизаран начин. Док се купао у базену свог лисабонског луксузног дома расекао је палац. Сувише луксуза и сувише дечаштва за тако велики клуб који не даје много прилика за поправни. Само привидно Јовић је форму одржавао у другом тиму Орлова. Била је то за њега казна и деградација, мада му је сад вероватно дошло из задњице у главу. Покушавали су људи који му желе најбоље да му отворе очи.
"Говорио сам му да Линделеф, примера ради, одиграо више од сто утакмица за Бенфику Б. Да је то процес који сви морају да прођу", рекао нам је један од људи који води рачуна о његовој каријери.
Педантан какав јесте тренер Ајнтрахта Нико Ковач је сигурно скупио комплетну документацију о лицу и наличију Луке Јовића. Знао је за пороке, знао је зацрту лењости, али знао је оно што је пре седам година препознао отац Марка Грујића - да је Лука Јовић уникат. Вероватно је негде и он чуо речи некадашњег члана Динама и Црвене звезде Луиса Ибањеза.
"Невероватан осећај за гол има. Он је чудо, само мора да буде свестан тога. Док смо заједно тренирали, а ја се спремам за центаршут, он по положају мог стопала, види где ће лопта да заврши. То се не учи, то је просто таленат. Причао ми је таст Дарко Алегић да је чуо за њега још док је био кадет. Убио је овде Хрватску, и то одличну генерацију. Дао је два гола", присетио се Луис Ибањез.
КОЛИКО ЋЕ ДОБИТИ САДА ЦРВЕНА ЗВЕЗДА?
Од великог напретка Луке Јовића ће многи имати користи. Рекло би се да на добром путу да чекира карту за Русију, а његову наредну продају чекају у Црвеној звезди. Као матичном клубу припада јој пет посто. Ајнтрахт је већ спреман да издвоји 12.500.000 евра.
Међутим, немојте се изненадити ни ако већ овог лета заврши у много, много већем клубу... Има их да се распитују.
Извор: моззартспорт
Коментари / 0
Оставите коментар