Прича: Гвардиола и Тухел, два ратна хавера!
Два пријатеља, са истим схватањем суштине фудбала, на челу два завађена клуба, који представљају две непријатељске земље? Такав спектакл још нисмо гледали. . .
Фудбал 22.04.2018 | 23:30
Није да би чак и превејаном директору кастинга било једноставно да подели овако црно-беле улоге када су му на талону само два имена – Пеп Гвардиола и Томас Тухел.Тешко да би иједан од њих двојице а приори пристао на ролу негативца. Иако ће, обистине ли се најаве о наредној Тухеловој професионалној страници, бити много спремних да му одмах стану на кичму и назову га проданом душом...
Добро, није ни да су Каталонац и Немац неки богзнакако блиски другари, мада кажу да су тог децембра 2014, на једној романтичној вечери у Минхену, кликнули боље него, кад смо већ код филмова, Илса и Рик у црно-белој Казабланци...Легенда каже да је, на инсистирање Гвардиоле, тадашњи технички директор Бајерна Михаел Речке организовао сусрет у једном ресторану. Тухел је тада био пожељна удавача, пошто је узео шабат после мандата у Мајнцу и меркао бројне понуде. Више од свега је меркао начин на који игра Пепов Бајерн, мада ће вазда тврдити да је све изгледало савршено у Барселони.
ШТА СЕ ДЕСИЛО НА ВЕЧЕРИ У МИНХЕНУ?
Томас је још на почетку каријере постао навијач Барселоне и навијач Пепа Гвардиоле, до границе идолатрије. А посвећеник, ма лудак попут Гвардиоле, гледао је све, па и Мајнц који је из сезоне у сезону напредовао, све док се није докопао и Европе, играјући фудбал због којег су чак и анти-бундеслигаши пребацивали на Еуроспорт...
Двојица тренера су се те вечери сконтала на кеца. Ако лажу немачки медији, који су недељама балавили над тим сусретом, лажемо сочно и ми вас: Гвардиола и Тухел су ноћ завршили померајући карафиндл, цртајући тактике, празне и брисане просторе, и мерећи колика тачно дебљина столњака, пардон травњака, треба да буде.
Пригушено, па отворено дивљење те ноћи се претворило у пријатељство, које ће накратко прећи “само” у поштовање, када Тухел на неки начин направи прву издају свог духовно-фудбалског оца и прихвати понуду да замени Јиргена Клопа у Дортмунду. Имало је то смисла, наравно, ужелео се човек фудбала, Борусија је имала сјајну основу, и требало је само Јиргенову опседнутост пресингом и убитачним контрама заменити љубављу према поседу лопте и лепоти од које не мора да се умире.
И ко зна како би се завршило све оне сезоне, да у бизарном инциденту није нападнут аутобус Дортмунда, а из тог шока ни “Жути зид” није могао да их тргне, па су изгубили од полетног Монака у оном четвртфиналу Лиге шампиона...
Због тога ће га, а још више због поверења које има у младе играче и способности да активно учествује у њиховом развоју, због тога ће га, али то је сада већ прича која је све мање вероватна, многи видети као идеалног наследника Арсена Венгера и јединог који би могао Арсенал без револуције одвести до наредне фазе постојања...
Тухел је, како говоре последње вести, био ван конкуренције за северни део Лондона, пошто се тамо и даље не зна ко ће плаћати попијено, а Герман и прзница у њему не дозвољавају било какве дисонантне ставове.Бајерн му је измакао јер му се може да му Бајерн измакне, а изгледа да није гајио ни обострану привлачност са Абрамовичевим тумарањем по аветињском Стамфорд Бриџу; и приволели су га, веле, источњачком царству, и помиње се, све гласније, као наследник Унаија Емерија у оном чудном нафтно-политичко-фудбалском експерименту у Паризу.
ПСЖ И СИТИ - БОРБА ЗА ПРЕВЛАСТ ПЕТРОДОЛАРА
Лаици би слегли раменима и помислили да је добро, макар за њихово пријатељство, што се Тухел и Гвардиола, два озбиљна фудбалска мислиоца, сем ако се не деси неки велеобрт, неће директно сударити у Премијер лиги догодине.Заљубљеници у тактику би могли и добрано да се растуже, али истина је да ће Каталонац и Немац бити много више на нишану један другом у директном дуелу Пари Сен Жермена и Манчестер Ситија, чак и да се та два шампионска клуба догодине не сретну у најскупљем такмичењу, некмоли у његовој завршници...
Јер Сити и ПСЖ нису само фудбалски пројекти који треба да покажу снагу петродолара, па ни то куда иде фудбал. Они су директно супротстављени ривали у чудној, постиндустријској борби за превласт у Персијском заливу и на Старом континенту, борби чија је жртва, или чији је главни добитник (зависно од вашег гледања на количину новца), ова игра, која је то све мање.Посреди је натезање нафтом и природним гасом подмазаног конопца између Катара и Уједињених Арапских Емирата, трка за понос и престиж између катарске владе која у Пари Сен Жермену види савршено пловило за показивање мишића и ширење глобалног утицаја, и Абу Дабија, првенствено фамилије Мансур, који предводи дипломатску офанзиву против челника мање државе.
Када су се пре две године, у четвртфиналу Лиге шампиона, састали ПСЖ и Сити – не зна се ко је био мање дорастао тој великој сцени, упркос присуству и Ибрахимовића и Каванија, и Де Брујнеа и Агуера – била је то утакмица са много слабијим улогом него што ће то бити потенцијални наредни сусрет ова два клуба.
У тај ће ров – ту се не преза ни од каквих аргумената: ту су и ваздушне и друге блокаде, и оптужбе за финансирање тероризма, и повлачење дипломата, и претње моћнијим савезницима, и добијање организације Светског првенства по сваку, ама баш сваку цену, и довођење Нејмара и Мбапеа, и доминација у Премијер лиги, и ињекције чистог кеша који служи за смејање у лице нечему што се на папиру назвало “финансијски фер-плеј” – ускочити, ни криви ни дужни, момци који су пре само четири године онолико безбрижно постављали бибер и со на место Матса Хумелса и Хавија Мартинеза...
Два пријатеља, са истим схватањем суштине фудбала, на челу два завађена клуба, који представљају две непријатељске земље? Такав спектакл још нисмо гледали...
КРИЋЕ СЕ ДОК БУДУ ИСПИЈАЛИ ТРАДИЦИОНАЛНО ВИНО
Хоће ли Пеп и Томас морати да се крију када буду испијали традиционално вино? Хоће ли, попут боксера који се на мерењу питбуловски залећу један у другог, а приватно спарингују и причају вицеве, у потаји размењивати тактичке идеје и смејати се чудној ситуацији у коју су их сместили њихови арапски патрони? Може ли фудбал и с јесени 2018. да не хаје за геополитичке партије шаха, него да све остане онамо где је најлепше – на терену?
Да, када се заврши лудило летњег прелазног рока, у којем ће, како се сада чини, и Гвардиола и Тухел имати одрешене кесе и руке, почеће права ствар и заборавићемо, макар деведесетак минута, на све ефемерне ствари.
Биће и тај август изазов за Немца, утолико пре што је циљ сваког ученика да надмаши свог сенсеија: ако оде у Париз, Тухел би по први пут могао заиста да скоцка тим по својој мери, не рачунајући несређену ситуацију са Нејмаром, као највећим адутом катарског емира за придобијање срца и новчаника светске јавности.
Тухел опет поред терена, са тактиком нацртаном помоћу карафиндла и са жељом да покаже да је превазишао идола и пријатеља Гвардиолу, то је – колико год да нам је преко главе пара и свега што није фудбал - нешто чему се треба радовати.
Извор: моззартспорт
Фото Ацтион Имагес
Коментари / 0
Оставите коментар