Еколошка срамота: Отпад у Српцу

Са дивље депоније, која се налази поред одбрамбеног насипа само педесетак метара од ријеке Врбас код Српца, у вријеме поплава вода је разнијела тоне незаштићеног кабастог и другог отпада по ораницама, што представља потенцијалну опасност од еколошке катастрофе. Да ли се загађено земљиште може користити за производњу хране - питају се власници таквог земљишта!

Република Српска 18.04.2018 | 11:08 Ненад Барашин из Српца каже да има три хектара земљишта на коме се налази разни отпад који је дошао са дивље депоније. „Нема шта нема, од пластичне амбалаже, дијелова намјештаја и кућанских апарата, до одјевних предмета и лешева животиња. Тражићу од општине да ми очисти њиву, јер је она крива што је дозволила коришћење дивље депоније која није обезбјеђена“, каже Барашин.

Иако је локална комунална, а потом и републичка инспекција, забранила одлагање смећа и комуналног отпада, мјештани Српца који живе у непосредној близини ове депоније тврде да србачки „Комуналац“ и даље повремено одлаже градско смеће, али и бројни несавјесни грађани и фирме без икаквих санкција. У току љета, на депонији често избија пожар, па се цијелим градом шири неподношљив смрад.



Директор КП „Комуналац“ Србац Богољуб Билановић каже да ово предузеће редовно одвози смеће на депонију у Рамиће, јер је и општина Србац суоснивач ове регионалне депоније.

„Само у марту одвезли смо на регионалну депонију у Рамиће 135 тона смећа. У ријетким приликама, када се радило о чистом бетонском отпаду, користимо поменуту депонију, јер не можемо издржати трошкове превоза таквог материјала у Рамиће који су удаљени 50 километара. Предузећу ДЕПОТ-у плаћамо 33 конвертибилне марке по тону отпада, тако да за прошлу годину дугујемо близу 15 хиљада марака“, каже директор србачког „Комуналца“ Богољуб Билановић. Он додаје да су дуговања смањена у односу на претходне године, али да ови издаци представљају велики проблем за скромне могућности овог колектива.



Према извјештају Комуналне полиције у Српцу, у прошлој години су поднесене 73 пријаве везане само за прикупљање и одлагање смећа на дивље депоније. „Ми се трудимо колико је могуће да спријечимо стварање дивљих депонија. Нажалост, пријаве и казне не дају жељени ефекат, јер увијек има несавјесних људи који бацају отпад свуда само да није код њихових кућа“, кажу у Комуналној полицији општине Србац.

А да се Српчани, заиста, мало интересују за љепши изглед животне и радне средине, најбоље показује лице овог града. Уређење зелених површина, цвијетњака ,одржавање парковског и украсног дрвећа пало је на плећа радника „Комуналца“. Док се у другим срединама у „априлу – мјесецу чистоће“ воде организоване акције заједно са комуналцима на ћишћењу и уређењу јавних површина, у Српцу је, бар засад, ова активност изостала, не само од грађана, већ и од бројних омладинских организација и удружења, па и ученика.



За најстарије житеље Српца остаје сјећање да је овај град седамдесетих година проглашен за најчистију и најздравију животну средину у бившој Босни и Херцеговини.

Извор: БН (Саво Кесер)