Ово се зове - Звездин деценијски пројекат!

Може ли Милојевић да постане Миљан Миљанић новог доба?! Чак и да потпише нови уговор – а све говори да хоће – Владан Милојевић ће тестирати озбиљност клуба ако постане први тренер који је везао две целе сезоне још од Зорана Филиповића!

Фудбал 19.04.2018 | 23:45 За површне је то само статистика. Од оснивања, па до највећег клупског успеха у Барију, Црвена звезда је променила 22 тренера. Од дана када је ушати пехар ушао у одаје Маракане, још 34 стручњака су седела на клупи црвено-белих. И само је Зоран Филиповић успео да издржи две целе сезоне.

Ништа ново и ништа епохално: али прича о успеху вуче за собом деценијско прежвакавање о континуитету. Баш тај зачин дугорочних планова коначно се нуди Црвеној звезди као на тацни. Нико то званично неће да потврди, али бројне најаве говоре да ће Владан Милојевић, чим буде попио први гутљај шампионског шампањца, потписати нови, дугорочни уговор с Црвеном звездом. Опет ће површни рећи да је то само по себи велики успех и да је руководство Црвене звезде, предвођено Звезданом Терзићем, направило велики корак ка стабилизацији клуба. Истина је, ипак, на другој страни, тамо негде иза брда.

Звезда ће показати озбиљност тек када потпише нови уговор с Владаном Милојевићем и покаже да је спремна да од њега, фигуративно речено, направи Миљана Миљанића новог доба. Не када је у питању коначни успех, али...

Уме у својим обраћањима генерални директор Црвене звезде Звездан Терзић да каже:

"У Србији не постоји срећан крај..."

ПРКОСИО ЗАКОНИМА ВЕЛИКИХ БРОЈЕВА И ДОБИО СВЕ МЕЧЕВЕ КОЈЕ ЈЕ МОРАО

Вероватно се слична реченица, или констатација, врзма у глави Владана Милојевића и у тренуцима свеопште звездашке еуфорије изазване повратком титуле (још недостаје математичка овера) у Љутице Богдана. Међутим, поједини бивши тренери опекли су се у том заносу слатких страсти и пропустили прилику да Маракану напусте као велики победници. Сигурни смо да та искуства муче Владана Милојевића, али... Питање је који би то клуб у овом тренутку представљао већи изазов за педантног стручњака од оног у којем је играчки проходао, а тренерски се европски афирмисао. Није то у овом тренутку ни распојасани Олимпијакос, а не верујемо ни да је то нека богата средина с Блиског или Далеког истока. Просто, тамо не би могао Владан Милојевић да инсистира на својој италијанског доктрини и тактичкој перфекцији.

КО ЋЕ ГА САЧУВАТИ ПОСЛЕ ПРВОГ ВЕЛИКОГ ПОРАЗА?

Као да је Звезди суђен Владан Милојевић, и као да је Владану Милојевићу суђена Звезда. Истина, под знатно јачим финансијским условима (помиње се да ће Звезда обезбедити тренеру годишња примања од 500.000 евра). Само се све своди на сентенцу изречену у горњем делу текста: Има ли Звезда снаге да од Владана Милојевића направи Миљана Миљанића новог доба?

Звездин тренер је ове сезоне пркосио закону великих бројева и постулатима вероватноће. Све мечеве које је намеравао да добије и морао да добије – он је добио. Почев од Спарте и Краснодара (нико му не би замерио ни да је испао), па до Келна и вечитог дербија у којем се ломила титула. Остао је минус из Шапца, мада ни у том мечу црвено-бели нису поражени, али су изгубили прилику да се боре за дуплу круну.

КОД МИЛОЈЕВИЋА НЕ ВАЖИ ПРАВИЛО - ПОП ЂАКУ, ЂАК ЦРКВЕЊАКУ

Тај континуитет великих победа у великим мечевима биће и највећи минус Владана Милојевића уколико се одлучи за, условно речено, нови мандат у Љутице Богдана. Просто, некада ће доћи пораз сличан кошаркашком у Подгорици, када ће се чинити да на Маракани неће сванути сутра. То је спорт, то је циклус, то је црни период кроз који морају да прођу Реал Мадрид и Барселона, па и Пеп Гвардиола. И ту ће бити потребна велика доза озбиљности, спремности да се погледа у ретеровизор и схвати шта је све Владан Милојевић урадио за ових годину дана. Мада Лига Европе (да не кажемо Лига шампиона) с новим форматом квалификација делује баш некако достижно.

Уосталом, код Миљана Миљанића су навијачи палиле стативе на почетку мандата, па је најбољи тренер у историји Црвене звезде оформио једну од највећих генерација која је направила велику разлику у односу на Партизан. Просто, направила је од Звезде уникатан клуб. Бари, па и оно финале с Менхенгладбахом је била само надоградња.

Током конференција за медије Владан Милојевић је избегавао – а избегаваће и даље – да прича о новом уговору. Не верујемо да је маневрисао, нити је имао намеру да сам себи диже цену. Стиче се утисак да је Владан Милојевић зналачки желео да се избори за аутономију у спортском сектору коју је, некако насилно, 2001. године желео да има и Славољуб Муслин. А та аутономија не значи само депласиране изјаве о томе како као тренер он одлучује о тиму и избору појачања. Него, такво стање у пракси.

КАКО ЈЕ МАРАКАНА ПОСТАЛА РЕХАБИЛИТАЦИОНИ ЦЕНТАР ЗА ИЗГУБЉЕНЕ ДУШЕ И ТАЛЕНТЕ

Жижа Милојевићевог интересовања су играчи које познаје у душу или, још боље, они које је тренирао. Добро је што у том погледу на фудбал има подршку спортског директора Митра Мркеле. Њих двојица ће дубоко копати по архиви изгубљених душа српског фудбала и учинити све да их врате на Маракану. Тако су, уосталом, и капитална појачања постали Вујадин Савић, Родић, Филип Стојковић, Александар Пешић, Срђан Бабић, па и Крстичић и Немања Радоњић, који је у Чукаричком тек наговестио да се враћа (а и даље се враћа)...Такво усмерење биће на снази и у будућности (помињу се Мелег, Павловић, Чаврић) ако Милојевић остане и постане Звездин деценијски пројекат. Избегнуће се на тај начин непотребна мегаломанија која је пре две године одузела шансу Црвеној звезди да направи корак напред. Доводили су се Фибел, Руиз, Муче јер је тамо негде неко некоме рекао да су добри играчи. Код Владан Милојевића сигурно неће важити то правило поп ђаку, шак црквењаку. На крају је само Гелор Канга био озбиљно појачање.

„Да имамо на лагеру репрезентативца Аргентине и да сви тврде да је одличан играч, Милојевић би добро размислио. Код њега су под лупом играчи које не познаје или их није тренирао“, открио нам је једном приликом један од чланова ужег руководства Црвене звезде.

Јер резултат је тренутан и сладак, али постоји још нешто. За време мандата Владана Милојевића, Маракана је постала рехабилитациони центар за изгубљене душе. Велики број фудбалера у најбољим годинама игра најбоји фудбал живота. Што је кроз историју била Звездина свакодневица.

То су Савић, Стојковић, Крстичић, Пешић... Радоњић је спознао да није фудбал само трк поред двојице чувара, него да је саткан и од озбиљне дефанзиве (питајте Вулићевића), Јовичић је постао фактор и у офанзивној игри.

Шта би све Владан Милојевић могао да уради с њима наредне сезоне ако остане и ако направи додатну селекцију. То је већ тема за дан после потписивања уговора.

Звездину озбиљност мериће пројекат Владан Милојевић, који неће бити само обојен ружичастим и белим нијансама. Биће ту и црних тонова.

Извор: моззартспорт