Хрвати против хитне процедуре

Дом народа Парламентарне скупштине БиХ није данас прихватио захтјев делегата Клуба хрватског народа да по хитном поступку буде разматран Приједлог закона о измјенама Закона о кривичном поступку БиХ.

Босна и Херцеговина 17.04.2018 | 12:40 Против овог приједлога гласали су делегати из реда српског и бошњачког народа, а за су били хрватски делегати.

Дом народа донио је одлуку да овај приједлог закона буде разматран по скраћеном поступку.

У оквиру расправе о овој тачки дневног реда већина делегата била је против хитне процедуре усвајања овог закона.

Делегат из реда српског народа Средоје Новић (СНСД), износећи разлоге зашто је против хитне процедуре, рекао је да би усвајање овог закона у редовној или скраћеној процедури омогућило квалитетно рјешење.

Он је нагласио да у овом закону има неколико питања која би, према мишљењу стручњака и Владе Републике Српске, требало преобликовати.

"У прилици смо да озбиљан и системски закон усвајамо по хитном поступку и да се о њему прегласавамо, а да за пар дана о сличном или готово истом закону поново гласамо. Бојим се да оба закона неће бити усвојена, чиме се шаље лоша порука јавности и међународној заједници", указао је Новић.

И делегат из реда хрватског народа Мартин Рагуж (ХДЗ 1990) сматра да је у овом тренутку можда најрационалније рјешење да овај закон иде у редовну процедуру и да се тражи рјешење које би било усвојено у оба дома.

Марио Караматић из ХСС-а заложио се да закон буде усвојен по хитном поступку да не би дошло до правног вакуума, због чега не би могле да буду спровођене истраге.

Он је предложио да данас закон буде усвојен, а да се касније побољшава амандманима.

Делегат из реда бошњачког народа Халид Гењац (СДА) сматра да овај законски приједлог не доприноси борби против корупције и криминала.

Усвојен је закључак којим се од Вијећа министара, ЦИК-а и ИДЕЕААЕ тражи да дају мишљење у року од седам дана, а да Дом народа БиХ најдаље до 26. априла разматра овај приједлог.

Дом народа Парламентарне скупштине БиХ наставио је данас у Сарајеву сједницу на којој би делегати требало да по хитном поступку разматрају Приједлог закона о измјенама Закона о кривичном поступку БиХ који су предложили делегати из реда хрватског народа

Овај приједлог, чији су предлагачи Љиља Зовко, Бариша Чолак, Зденка Џамбас, Марио Караматић и Мартин Рагуж, идентичан је приједлогу измјена Закона о кривичном поступку који је предложило Министарство правде БиХ, а који прошлог мјесеца није добио подршку Савјета министара.

Јосип Грубеша, министар правде БиХ раније је појаснио да је ријеч о одлуци Уставног суда БиХ која је донесена прије осам мјесеци на апелацију тадашњег предсједавајућег Представничког дома парламента БиХ Борјане Кришто, и у којој су поједине одредбе Закона о кривичном поступку БиХ и Закона о Обавјештајно-безбједносној агенцији проглашене неуставним, уз оцјену да се крше људска права.

Он упозорава да би у случају нереаговања, Уставни суд БиХ могао да стави ван снаге одредбе Закона о кривичном поступку БиХ, што би изазвало тешку правну ситуацију за све грађане БиХ.

Приједлог измјена овог закона сличан је приједлогу који у Представничком дому предлаже посланик СДА Амир Фазлић, али је суштинска разлика у обухвату примјене закона, а практично то би значило да се измјенама закона дефинишу само кривична дјела које третира Кривични закон БиХ, али не и кривични закони ентитета.

Приједлогом закона, који је Представнички дом усвојио на иницијативу групе посланика СДП-а, СББ-а и ДФ-а, предвиђа се и увођење видео-надзора у просторијама гдје се гласа.

У образложењу предложеног закона наводи се да ручно бројање гласова, уз споран кредибилитет и стручност, отвара широк спектар манипулација чиме се доводе у питање исказана воља бирача, правичност изборних резултата, а тиме и самих избора.

(Независне)