Кратки пресјек биографије Мила

На предсједничким изборима у Црној Гори је побиједио вјечни вођа ове мале балканске земље, кандидат Демократске партије социјалиста Мило Ђукановић; човјек који је Црну Гору увео у демократију, слободу и независност, угурао је у НАТО пакт и чврсто корача ка Европској унији, на предсједничким изборима је освојио 53,8 посто гласова, саопштио је Центар за демократску транзицију, преносе агенције.

Регион 16.04.2018 | 15:56 Није јасно има ли Црна Гора или нема Централну изборну комисију и шта то “урби ет орби” има објављивати ЦДТ којег плаћају влада Сједињених Америчких Држава, Краљевина Холандија и “Заклада браће Роцкефеллер”? ЦДТ је уједно послао и своје активисте како би надгледали да избори буду “демократски и поштени” и како се случајно не би догодило да дође до нежељеног исхода, што је било немогуће. 

Кандидат већег дијела опозиције Младен Бојанић освојио је 33,5 посто гласова, а кандидаткиња Социјалдемократске партије Драгиња Вуксановић 8,3 посто.

Било је осталих кандидата и тако је Марко Милачић добио је подршку 2,7 посто гласача, Хазбија Калач 0,8, а Василије Миличковић и Добрило Дедеић по 0,4 посто, јавила је агенција Анадолу. Опет према подацима невладиних организација, гласало је око 64 посто бирача.

Јуче је у коментару избора у Црној Гори, с обзиром да су у Европи у овом или оном облику од краја Хладног рата без прекида на власти само Александар Лукашенко и Мило Ђукановић, један од хрватских аналитичара рекао “како Ђукановић у одређеном смислу јесте аутократ, али чини праве кораке за своју земљу, што би значило улазак у НАТО и Европску унију, стога његову вјечну владавину треба гледати у том свјетлу и не треба је осуђивати”.



Ко је уопште Мило Ђукановић?

У свакој уређенијој земљи би на темељу међународне правне сурадње одавно био на робији и служио дугогодишњу казну затвора због удруживања и вођења криминалне организације мафијашког типа, што би у италијанском кривичном праву биле оне криминалне организације које имају пирамидалну структуру и с врха се, као у војсци, преко уског круга одабраних људи, који потом надзиру градове и округе, гдје су намјештени шефови кланова на крају командује све до појединаца на терену, од којих сватко има своју задаћу.

Није то ништа ново, иако су медији мало искривили криминалну историју Мила Ђукановића и годинама понављају како је оптужница за криминалну сарадњу с мафијашким организацијама Сацра Цорона Унита и Цаморра одбачена због дипломатског имунитета, што је дјелимично истина, али не онако како су приказивали медији и политичари који су Ђукановића држали на слободи. Фасцикла с доказима о операцији “Монтецристо” и како се у Швицарској пратио траг милијарде долара зараде од илегалне препродаје цигарета кроз такозвану операцију “Монтенегро Цоннецтион” и даље скупља прашину у државном тужилаштву у Барију.

Ђукановић је на свом дугом путу, током којег ужива апсолутну власт, постао марионета која у сваком тренутку може завршити иза решетака. У животу и на власти га још само држи оданост Западу, чињеница да је Црну Гору под сваку цијену угурао у НАТО пакт, да ће земљу увести у ЕУ и испунити апсолутно сваку заповијед својих господара. У супротном ће, као у стрипу Алан Форд, бити довољно да “Број Један” одлучи посегнути за својом биљежницом и доказима против њега и његових сарадника, што би био крај његове слободе и политичке каријере. Стога је логично да се Ђукановић, све и да је хтио, не може понашати другачије.

Међутим, ипак је нужно отворити питање како човјек за којег постоје непобитни докази да је учествовао у међународној криминалној афери и који иза себе има крвави траг ликвидација у којима су животе изгубили Горан Жугић, Дарко Распоповић, Баја Секулић, Оразио Порро, Душко Јовановић, Иво Пуканић и ко зна ко све не, може бити предсједник једне европске земље? Једноставно, он је тамо постављен с одређеном задаћом, коју успјешно проводи, док на том путу има подршку невладиних удружења и прозападних медија.



Први посао Мила Ђукановића је био онај предсједника Владе Црне Горе. Предсједник је или премијер већим дијелом од скоро три деценије каријере. Док себе приказује као прогресивног и прозападног лидера, који је недавно помогао својој земљи у прикључењу НАТО савезу и њеном путу ка придружењу Еуропској унији, изградио је једну од најпосвећенијих клептократија и рајева за организовани криминал у свијету.

Нови предсједник Црне Горе никада није био ослобођен оптужби за криминалне операције које је водио са Сацром Цороном Унитом и напуљском Цаморром, као што су писали разни новинари у регији, углавном режимских и плаћеничких портала и медија.

Апсолутна лаж је да су оптужбе повучене одлуком италијанског тужилаштва, без икаквог позивања на имунитет од стране Ђукановића, који је, наводно, “добровољно пристао да буде испитан у том случају, иако на то није имао законску обавезу”.

У 408 страница доказног материјала, снимљених телефонских разговора, изјава покајника и налаза судских истражитеља о дјеловању једне од најсофистициранијих мрежа организованог криминала која је повезивала југ Италије и Црну Гору Мила Ђукановића.

Службени спис од преко 400 страница, којима Дирезионе Инвестигатива Антимафиа(ДИА) описује сва криминална дјела ове хоботнице, на страници 286 каже:

“У положају осумњиченог Мила Ђукановића, процијењеном на страници 234 до 250, те захтјеву за примјеном мјера притварања судац тврди: 'Сада, дакле, видјевши цјелину питања с обзиром на положај Мила Ђукановића, нећемо вршити процјену треба ли или не поступити у складу с чланком 273 Закона о кривичном поступку и примијенити опће мјере предострожности. Чак и да постоје основе за даљњи поступак, како тражи државни тужитељ, захтјев против осумњиченог свеједно не би могао бити прихваћен, обзиром на имунитет којег према међународном праву ужива Мило Ђукановић, шеф стране државе у својству предсједника Црне Горе, која је саставни дио међународно признате Савезне Републике Југославије.'”

У одређеном смислу је истина да се Ђукановић није позвао на дипломатски имунитет у овом врло сложеном поступку, али му је он додијељен од стране суда.

Канцеларија суца истражног поступка (ГУП) у Италији је сам процијенио како неће ни оцјењивати има ли или нема основа за притварање Ђукановића, како предвиђа чланак 273 Закона о кривичном поступку Републике Италије, “обзиром да осумњичени ужива дипломатски имунитет”. Одличан разлог за амнестију и величање лика и дјела некада друга, касније великог пријатеља Владимира Бокана, убијеног 2000. у Атини, Слободана и Марка Милошевића, па чак ни Жељка Ражнатовића Аркана, а сада угледног “господина” предсједника Мила Ђукановића.

Потом на 290 страници истог списа талијански ГУП наводи:

“Мило Ђукановић је имун од казненог прогона, јер као предсједник Републике од јануара 1998. године до 2002. године ужива имунитет у складу с међународним правом као и сви други челници држава. Такођер, будући да је обичај да се имунитет према међународном праву, како је потврђено Законом Међународног суда правде (ИЦЈ), протеже и на челнике влада и министре вањских послова, након што је Ђукановић био премијер Црне Горе од 02. 15. 1991. до 01. 15. 1998, што је датум престанка када ступа на дужности предсједника Републике до данас, он је имун од казнене јурисдикције у цијелом проматраном раздобљу у овом поступку.”

Занимљиво је да читајући прилично опсежан правни спис, што је вјеројатно мало тко учинио, испада да Ђукановићу нису сметали ни комунисти, ни Милошевић и његов клан, ни српски националисти, нити људи из српског криминалног миљеа, све док га нису ухватили талијански истражитељи. Тек након те афере он одједном постаје “заговорник западне демократије и атлантистичких идеја”.

Није ни чудо, чланак 416. бис, Казненог закона Републике Италије, за ставак 1. предвиђа казну затвора од 7 до 12 година, а ставак 2. од 9 до 14 година, док су се црногорском премијеру на терет стављали и ставак 3., 4. и 5. споменутог закона, али и посебно отеготне околности из чл. 61. ставка 2. и 10. и чл. 112. ставка 1., 2.  и 3.

Да појаснимо, 416. бис ставка 1. и 2. предвиђа темељну казну само за удруживање у злочиначку организацију мафијашког типа, а се онда редом, узимајући у обзир отеготне околности, увећава казна за свако поједино казнено дјело, прање новца, шверц цигарета, трговину људима и што све већ стоји у спису. У оваквим поступцима првоосумњичени, ако су били правомоћно осуђени, ријетко су добивали казне затвора мање од 20 година, неки чак по неколико доживотних робија, ако им је доказана и умијешаност у убиства.

Стога је сасвим разумљиво што је премијер Ђукановић доживио “обраћење” и угледао сунце на Западу. Заправо, њега можемо разумјети, јер је он само човјек од крви и меса којем се не иде у затвор, док НАТО и Wасхингтон за њега још увијек имају “лијек” у прашњавом спису који не застаријева.

Извор: Агенције