Напади: Чија је статистика лаж?!

Чија је статистика лажна о епилогу суботњег ракетног напада на Сирију, питање је које се наметнуло многима послије два потпуно различита генералска извјештаја о истом догађају које су направили у Москви и Вашингтону. Још једном се потврдило да кад почне рат, прво настрада истина, као и да се једино послије лова више лаже него у рату.

Свијет 16.04.2018 | 15:33 У Министарству одбране Руске Федерације у суботу је саопштено да су Американци, Британци и Французи испалили 103 ракете на циљеве у Сирији, али да је сиријски ПВО успио да обори чак 71 ракету, и то са старим совјетским системима.

Мало касније, на специјалном брифингу у Министарству одбране САД, генерал Кенет Мекензи, у име Комитета начелника штабова оружаних снага, категорички је тврдио како су све испаљене ракете погодиле циљеве, као и да ниједан од авиона који су били у акцији није отешћен и да су се сви вратили у базе.

Сиријци нису ни тврдили да су погодили било који авион, али су с видео-снимцима потврђивали да су оборили "томахавке".

Ако су тачне информације саопштене у Москви, Американци и савезници су доживјели бруку, па зато и тврде да су погодили све циљеве.

Како су Сиријци са совјетским системима С-125, С-200, као и "Бук", "Квадрат" и "Оса" успјели да оборе толики број ракета, питање је које постављају и руски новинари. Генерал-пуковник Сергеј Рудској, који руководи Главном оперативном управом Генералштаба РФ, не скрива да је у посљедњих годину и по Русија помогла Сирији да обнови свој ПВО и да наставља да помаже Дамаску да противваздушну одбрану осавремени.

Један од најбољих познавалаца ракетне технике и ПВО система, руски пензионисани генерал-мајор Павел Золотарјов, који је сада на функцији замјеника директора Института за изучавање САД и Канаде, вјерује да су Руси помогли Сирији да доведе у бојеву готовост ПВО системе које је Дамаск набавио седамдесетих година од СССР.

"Очигледно је да су ПВО јединице Сирије добро обучене, а да се западна коалиција није најбоље припремила за ракетне ударе", оцјењује генерал Золотарјов.

Многи су у Русији, али и у земљама које се солидаришу са Асадом, зажалили што Кремљ прије неколико година није продао системе С-300 Сирији, већ је од тога одустао, послије молби које су стигле из западних земаља. Сада у Москви кажу да су спремни да се врате преговорима о продаји С-300 Дамаску.

Руски експерти сматрају да је за заштиту Дамаска довољно да тамо буду три-четири дивизиона система С-300, а за покривање цијеле Сирије је потребно од 10 до 12 дивизиона.

Ако буде политичке воље у Кремљу, системи С-300 могу да стигну у Сирију веома брзо. Додуше, то не би били С-300 са фабричке линије, јер је обустављена њихова производња, али их Русија има довољно у војним складиштима. А најновији системи С-400 су за Сирију прескупи. Наравно, проблем је и то што за примену С-300 сиријски официри тек треба да буду обучени. Њих би инструктори могли да припреме за пет-шест мјесеци.

"У односу на системе које сада има Сирија, С-300 је сасвим нови технички ниво. С-300 може истовремено да прати и гађа шест циљева, док амерички 'патриоти' могу да нишане само четири. Стари системи које има Сирија могу да гађају један циљ", објашњавају руски експерти.

Могуће је и да ирански официри који су већ обучени за гађање системима С-300 пренесу знања Сиријцима.



Американци не негирају да су искористили "механизам за избјегавање конфликта", односно да су војним и дипломатским путем саопштили Русима када ће бити реализован напад и који објекти ће бити гађани, што је потврдио и амерички генерал Кенет Мекензи. Чему су онда служиле пријетње предсједника Трампа у оном чувеном оглашавању на Тwиттеру, да ће Русима послати лијепе и нове ракете, тешко је одгонетнути. Остаје да се нагађа да ли је неко од трезвенијих генерала упозорио шоумена Трампа да би гађање руских позиција могло да се претворили у велики рат.

Најновија Трампова акција ће сигурно отријезнити и оне руске политичаре попут контроверзног Владимира Жириновског, који се радовао побједи Доналда Трампа на предсједничким изборима у САД.

У Москви никога није изненадила вијест да Савјет безбједности УН није усвојио приједлог руске резолуције о најновијој агресији на Сирију. У нападу су учествовале три сталне чланице Савјета безбједности које имају право вета, па је било нереално да оне признају своје гријехе. Руски приједлог су подржали Кинези и Боливија, а четири земље су биле уздржане.



Али са сигурношћу се може очекивати да Москва ускоро узврати својим ветом, кад на дневном реду буде приједлог документа о Сирији који су припремили агресори.

Сјећање на Вијетнам

У совјетско вријеме Кремљ не само што је слао у Вијетнам ракете и авионе, већ су тамо у рату против Американаца учествовали и совјетски пилоти. Кад су Американци почели у марту 1965. да стално бомбардују Сјеверни Вијетнам, Москва је послала своје официре пилоте и специјалисте за ПВО. До краја рата у Вијетнаму, СССР је дао својим савезницима 95 система С-75 "Двина" и, за њих, више од 7.500 ракета. Осим тога, СССР је дао Вијетнаму 316 авиона, као и 687 тенкова.

Горбачов: Личило је на тренинг

“Све што се догодило у суботу у Сирији личило је на тренинг. Такав напад са таквим резултатима никоме није потребан. Зато је могуће да је то био тренинг, прије него што стварно крену да пуцају, а то до доброг неће довести”, изјавио је Михаил Горбачов, посљедњи совјетски предсједник којег је свијет запамтио као "оца перестројке".

Турске рачунице

Интересантно је да већина руских медија прећуткује да је турски предсједник Реџеп Ердоан подржао гранатирање Сирије. Пензионисани пуковник Семјон Багдасаров, директор московског Центра за изучавање Блиског истока, изјавио је да се лукави Ердоан понаша у зависности од ситуације. Прикривајући се Русијом, он заузима дио сиријске територије, а када САД бомбардује Асада, увијек то поздравља, јер машта о томе да постави свог човјека у Дамаску и додатно "отргне" Алепо.

Извор: Новости.рс