Прича: Напад да се смрзнеш, одбрана која те тјера да плачеш!
Мо, Брус и пенали под обавезно! Можда није атрактиван као Бајерн - Реал, али двомеч Ливепрула и Роме је све осим лак задатак са Црвене са Енфилда.
Фудбал 14.04.2018 | 00:00
Прва асосијација је финале Купа шампиона 1984. кад су Црвени насред Олимпика покварили журку, освојили четврту титулу првака Европе и, испоставиће се, набили Италијанима комплекс од ког се нису опоравили. Отуда не чуди што у Риму једва чекају 2. мај, да у реваншу ураде оно што нису пре 34 године - кад Един Џеко још није био ни у плановима Белме и Митхада - и направе још једно чудо, после избацивања Барселоне.
„Имамо савршену прилику да се осветимо Ливерпулу за пораз на пенале из 1984. Можда и одемо све до краја, до трофеја. Сад у нас верује цео Рим. Резултат из реванша са Барселоном нам је омогућио да и цела екипа верује, иако ће дуели са Енглезима бити друга прича“, као на иглама је Монћи, спортски директиор Вучице.
Од култног финала, срели су се још четири пута и увек је Ливерпул боље пролазио. Добио је двомеч у првој рунди нокаут фазе УЕФА купа 2001. године - касније освојио такмичење са Жераром Улијеом - а наредне сезоне био бољи и у другој фази Лиге шампиона. Јасно је зашто Италијани горе од жеље за осветом.
Шта се дешавало тог 30. маја 1984?
Рома је једину битку добила ван терена. Код представника УЕФА је издејствовала да се не мења раније одређено домаћинство финалне утакмице, па је имала снажну подршку са трибина. Званично 69.693 гледалаца те ноћи чекало је титулу европског првака. Домаћин је имао и сјајан тим, годину дана раније овечан Скудетом, са Бразилцима Фалкаом и Тоњињом, Бруном Контијем мало испред њих, шпицевимаПруцом и Грацијанијем... На крају те сезоне освојили су и Куп италије. Недостајала је позлата. Највреднији трофеј.
Ливерпул, пак, у годинама жетве трофеја. Са трећом узастопном титулом првака Енглеске је стигао у Рим. Имао је у џепу и пехар Лига купа освојен против Евертона. Храбрила га је чињеница да је у Вечном граду седам година раније премијерно постао првак Европе. Можда зато није марио за хук са трибина, па је прву праву прилику претворио у вођство.
Голман Франко Танкреди је испустио лопту у покушају да је ухвати, одмах затим није имао среће, јер га је погодила у леђа после шута Мајкла Напија, а то је довољно несреће да би Фил Нил опростио - 1:0 већ у 13. минуту. Рома није одустајала. Ношена публиком стварала је шансе и пред одлазак на одмор Роберто Пруцоје показао да уме да буде господар ваздушног простора - 1:1 у 42. минуту. Мало мирнији наставак, по која шанса (Фалкао са дистанце, а Никол после додавања Сунеса), ушло се у продужетке без ризика, а утакмица се очекивано докотрљала до пенала.
Тамо је заблистао Брус Гробелар. Стив Никол је отворио промашајем изнад пречке, на исти начин узвратиоБруно Конти у другој серији, остали били сигурни, све док на крају четврте голман из Зимбабвеа није извео чувени плес - њихао се као спадало на гол линији - збунио Франческа Грацијанија, и овај „дунуо“ лопту изнад пречке, а Алан Кенеди донео Ливерпулу четврти титулу првака Европе. Брус Гробелар ће због гега ући у историју, инспирисати Јиржија Дудека да нешто слично изведе у Истанбулу 2005. и постати легенда клуба који је још два пута био бољи од Роме у еврокуповима.
Опет су пенали одлучивали.
Тек мало мање узбудљиво беше у фебруару 2001. Овога пута у четвртом колу УЕФА купа. Жерар Улије је створио од Ливерпула тим који ће у једној календарској години приграбити пет трофеја (Лига куп, ФА куп, УЕФА куп, Комјунити шилд и Суперкуп Европе), а на путу до магичне ноћи у Дортмунду (5:4 против Алавеса) избациће Рому. И то какву Рому. У озбиљном налету. Са Фабиом Капелом на клупи, Зебином, Томасијем, Накатом, Делвекијом и Монтелом на терену, до те мере убедљивим да ће на крају те сезоне постати прваци Италије.
У Европу би можда нешто урадили да нису поклонили два гола Мајклу Овену на Олимпику, а овај повео Ливерпул ка пролазу, иако је седам дана касније цео Енфилд дрхтао (Овен промашио пенал у 60. минуту), а Рома на правди Бога покрадена.
Џелат је био шпански судија Хозе Марија Гарсија Аранда (нама познат, пошто нас је двапут испоштовао, против Холандије на Мундијалу у Француској досудио пенал који Мијатовић није претворио у гол, а у баражу за ЕП 2000. поништио Хрватима гол на Максимуру). Прелепим голом епизодисте Ђанија Гигуа гости су повели у 69. минуту и следећи гол би значио продужетке. Маркус Бабел је скривио једанаестерац, бркајлијаАранда показао на белу тачку, па се предомислио, уследили су протести Италијана и брдо жутих картона (Томаси, Гигу и Самјуел у размаку од неколико секунди), касније и црвени Томасију. Рома је покрадена.
Исти актери срели су се и следеће године. Улог је био већи. Рома јача, са Тотијем и Батистутом, Ливерпул саХескијем, Џерардом, Хаманом, Хипијом. Групна фаза Лиге шампиона. Њен други део. На Олимпику није било голова, на Енфилду је домаћин рано повео преко Јарија Литманена из једанаестерца (као да су усуд кад играју ови тимови), Италијанима је био потребан гол за изједначење, али уместо тога неспокој 19. марта 2002. прекида Емил Хески, закуцава главом лопту у мрежу и потврђује да је Ливерпул ноћна мора за Рому.
То је историја.
Садашњост зависи како од Јиргена Клопа и његовог офанзивног тако и од Еузебија ди Франческанаклоњеног опрезном, али делотворном фудбалу. Актуелни Ливерпул је најефикаснији тим Лиге шампиона (33 гола на десет утакмица), Енфилда је утврђење које ниједном није попустило ове сезоне у елитном купу (само два примљена гола), а тај спој ултранападачког и довољно квалитетног фудбала најбоље се видео против Манчестер Ситија. Можда због тога сви од Црвених очекују да рутински заврше посао.
„Нисам рекао „хвала Богу, избегосмо Бајерн“ или „хвала Богу, избегосмо Реал“, „јупи, добисмо Рому“. Знам да су људи узбуђени, али ово је само жреб. Најважније је да смо и даље у такмичењу. Било ко да нам је запао, рекао бих да имамо шансу. Такав је фудбал. А ако неко мисли да смо имали најлакши жреб онда таквим људима не могу да помогнем, јер они нису погледали реванш са Барселоном“, уздржан јеЈирген Клоп.
Ливерпул има напад „прсте да полижеш“. Тај трозубац Салах-Мане-Фирмино у стању је да матира било кога. Египћанин је већ дао 39 голова у сезони, Бразилац је на 24, Сенегалац има 16. Уопште се не осећа зимски одлазак Фелипеа Кутиња, међутим, ако неко може да заустави ту силу онда је то - Ди Франческо. Бивши тренер Сасуола направио је прави бедем од Ромине одбране, ове сезоне није примио ниједан гол у Лиги шампиона на Олимпику. А гостовали су му Челси, Атлетико, Шахтјор и моћна Барса... Сви су закукали. Заплакали. У овом тренутку Италијани одишу самопоуздањем и можда баш из помало подређеног положаја у коме су били током целе сезоне опет нешто направе.
За крај „фактор Салах“. Италијански новинари су њега и Едина Џека прошле сезоне поистоветили са некадашњим тандемом Јуте, звали су их „Стоктон-Мелоун“ због изванредне сарадње у нападу. Сад су на супротним странама казненог простора. Ливерпул је купио некадашњег првотимца Фјорентине и Челсија за „само“ 42.000.000 евра основног обештећења и још 8.000.000 кроз бонусе. Сматра се највећим појачањем сезоне у европском фудбалу, међутим, тек треба да докаже да је за овакве утакмице. Под притиском великих очекивања, кад се „ломи“ сезона, на стадионима где га обожавају и где, руку на срце, може само да добије.
Салаха ће Олимпико дочекати овацијама. Само, једна је ствар аплауз публике. Нешто друго кад се и таква голгетерска сила судари са Костасом Маноласом. Замислите само какво би чудо било да Рома оде даље са штопером у кога је мало ко веровао. Као што, уосталом, нико није веровао да ће Ливерпул баш са Салахом стићи довде.
Извор: моззартспорт
Коментари / 0
Оставите коментар