Прича... Реал и Бајерн - плакат зле крви: Миљан, Лудак, Вујке и 1:9!

Пет лешинара, гажење по глави, Јанковић, Анелка, Рамос. . .  Кад они играју, никада није мирно и без контроверзи.

Фудбал 13.04.2018 | 23:56 Заједно имају 17 титула првака Европе: Реал Мадрид 12, Бајерн из Минхена пет. Највећи су шпански и немачки клуб. И плакат за Лигу шампиона као једно од највећих ривалстава у историји такмичења.  

Кроз богате клупске историје, сатајали су се 22 пута у еврокуповима. Увек у такмичењима за шампиона Европе и скоро увек у пролећним окршајима четвртфинала и полуфинала. Ово ће им бити чак седмо међусобно полуфинале, два су имали у Купу европских шампиона, а четири у Лиги шампиона. По томе су рекордери што их чини једним од највећих и најгламурознијих ривалстава у свету фудбала. Многи од тих дуела се памте по неким легендарним потезима, головима, промашајима... Драма је била загарантована када они играју.

Последњи пут су се састали прошле сезоне у четвртфиналу и још су свежа сећања на те дуеле. Што због голова Кристијана Роналда, што због контроверзног суђења. У првој утакмици у Минхену је Бајерн млео Реал, водио 1:0 и добио споран пенал за 2:0 који је Видал промашио. Освета је стигла у другом полувремену, уласком Марка Асенсија и са два гола Кристијана Роналда, а Нојер је спречио тежи поразАнћелотијевог Бајерна.

Али Бајерн се није предао, дошао је у Мадрид да победи и победио! И испао! У катастрофалној ноћи мађарског арбитра Виктора Касаија. Левандовски је заледио Сантјаго Бернабеу голом из спорног пенала,Роналдо је убрзо изједначио, а онда Рамос поравнао укупан скор аутоголом за 1:2 који је такође био споран јер је Левандовски био у офсајду и утицао на игру. Ако је Бајерн до тада имао помоћ мађарског арбиутра, после тога је сурово масакриран од стране истог.

Артуро Видал је незаслужено искључен, а Роналду се у више наврата опраштао други жути картон. И онда је Португалац у продужецима сломио бројчано инфериорнији Бајерн. Са два гола из офсајда! На крају је Асенсиоставио тачку на коначних 4:1 и укупних 6:3 у којима је Роналдо дао пет голова.

А ривалство два гиганта сеже до пролећа 1976. и полуфинала КЕШ-а када су се први пут састали у Европи. И од тада влада зла крв између два гиганта. На Бернабеу је било 1:1, а Сеп Мајер је у тој утакмици сломио нос домаћем нападачу Роберту Мартинезу. Меч је завршен тако што је навијач ускочио на терен и нокаутирао аустријског судију Линемајера. И зарадио надимак „Лудак са Бернабеуа“. Бајерн је у Минхену победио 2:0 Миљанићев тим и прошао даље, а публика је звиждала Немцима Нецеру и Брајтнеру који су носили дрес Меренгеса. Била је то Бајернова династија са Бекенбауером, Милером, Мајером која је те године трећи пут заредом освојила титулу првака Европе и запретила да ће престићи Бајерн на трону највећег европског клуба.



Касније су се састали у пријатељском мечу 1981. када је Бајерн растурио Реал са 9:1.

„Боље изгубити једну утакмицу девет разлике, него девет утакмица са по један разлике“, антологијска је изјава тадашњег Реаловог тренера Вујадина Бошкова.

Најкрвавије је било полуфинале 1987. Чувена Реалова генерација са „Пет лешинара“ која је доминирала Шпанијом и била обожавана у Мадриду, али у Европи није могла до трона је налетела на Бајерн. Баварци су уништили Реал у Минхену са 4:1, на полувремену је било 3:0, решетали су Матеус, Волфарт и Аугенталер. Шпанци нису могли да поднесу понижавање, а после трећег гола је Хуанито згазио Матеуса ногом на главу док је овај лежао! И зарадио петогодишњу суспензију из европских такмичења...  



У Мадриду је било 1:0, а домаћи навијачи су голмана Пфафа гађали пројектилима и ракетама, тако да је меч једва завршен.

Већ следеће сезоне су им се путеви укрстили у четвртфиналу. Наравно, без Хуанита. Бајерн је опет за 47 минута у Минхену згазио Краљевиће са 3:0, али су Бутрагењо и Уго Санчез у последњих шест минута дали два гола и оживели Реал за реванш. Ни тамо није било Хуанита, али јесте нашег Милана Јанковића. Он је неколико месеци раније сезоне дошао из Црвене звезде, одиграо сваку утакмицу у сезони и у реваншу појео Матеуса и Бајернов везни ред, дао гол за 2:0 и као играч утакмице елиминисао Баварце. Али, Реал је касније елиминисан од будућег шампиона ПСВ Ајндховена...



На нови окршај се чекало до краја века када је Бајерн са Шолом, Ефенбергом, Каном, Елбером и осталима у два меча друге групне фазе (такав је формат био тада) понизио Реал са 4:2 у Мадриду и 4:1 у Минхену. У Мадриду је јединих 11 минута за Реал у Лиги шампиона одиграо и Перица Огњеновић. Бајерн је прошао даље као фаворит за освајање, а Реал се провукао екипа којој нико не верује. И опет су се налетели једни на друге у четвртфиналу. Очекивала се канонада Хицфелдовог тима против тима који је преводио „ватрогасац“ Дел Боске доведен као привремено решење. Али... Стално критиковани и оспоравани Никола Анелка са два гола доноси Реалу победу у Мадриду од 2:0, а онда и прелепим трзајем главом гол у гостима за пролаз у Минхену после Бајернових 2:0. На крају су оспоравани Реал и Анелка освојили титулу против Валенсије, а Дел Боске започео велику тренерску каријеру.



Бајерн се осветио следеће сезоне у полуфиналу. Млађани Икер Касиљас је частио Елбера голом у Мадриду за минималац Бавараца. У реваншу је Елбер опет начео Реал голом из офсајда, изједначио је најскупљи играч свих времена Луис Фиго, али је Јеремис пресудио са 2:1. Бајерн је касније освојио титулу. Опет је Валенсија била жртва.

Наредни двомеч је био у четвртфиналу финала 2002. Реал је тада већ имао Зидана поред Фига. У Минхену је Бајерн у последњих десет минута након две асистенције Елбера преокренуо головима Ефенберга и Пизарана 2:1, а играчи су се потукли у тунелу после меча. Реалова освета је стигла на Бернабеуу головимаЕлгуере и Гутија (2:0) у мечу препуном туче и агресије. Опет се завршило освајањем титуле и Зидановоммагијом против Леверкузена.  



Две године касније су им се путеви укрстили у шеснаестини финала. Бомба Роберта Карлоса је неутралисала голМакаја у Минхену (1:1), а магија Зидана у реваншу донела Реалу минималац и пролаз даље.

Три године касније (2007) - опет шеснаестина финала. Раул и Ван Нистелрој су терорисали одбрану Бајерна, било је 3:1, али је Ван Бомел пред крај погодио битан гол у гостима и разбеснео Бернабеу када им је „показао лакат“. Колико битан, показало се у реваншу када је Бајерн славио 2:1 уз историјски гол Макаја у деветом секунду. На крају је било 2:1.  



Неколико година су се избегавали, а онда опет почиње серија 2012. године. У полуфиналу. По 2:1 у Минхену и Мадриду, па су први пут морали пенали да решавају. Памтиће се та серија по промашајима Кристијана Роналда и Каке, али највише Серхија Рамоса који је лопту „послао на месец“ и завршио као хит на друштвеним мрежама. Мурињу је пропала најбоља шанса да освоји Лигу шампиона са Реалом, а Бајерн је касније доживео шок од Дрогбе у финалу у Минхену...



Реалова освета стиже са Анћелотијем. Италијан бриљантном тактиком уништава Гвардиолу у полуфиналу 2014. у Минхену и растура савршен Хајнкесов Бајерн који је остављен у наслеђе Каталонцу. Серхио Рамос је дао два гола у Минхену, а касније и онај култни у финалу против Атлетика.



И на крају, оно горе описано четвртфинале од прошле сезоне. Обележно Роналдом и суђењем.

Сада се спремамо за ново...

Извор: моззартспорт