Зашто је трећа утакмица најважнија и гдје је ту Рочести?

Ниједна досадашња финална серија Јадранске лиге није донела толико драме и неизвесности као ова у којој снаге одмеравају Црвена звезда и Будућност (ТВ Аренаспорт, 20. 00).

Кошарка 13.04.2018 | 17:15 Ако је судити по свему што смо видели у храму кошарке у улици Чарлија Чаплина током две утакмице, регионално такмичење коначно је добило финале по мери. Да будемо јасни, не мислимо ту на историју Јадранске лиге од њеног настанка, где је виђено небројано квалитетних утакмица за титулу - сетимо се само Загреба 2010. - већ искључиво откако је Лига доживела велику трансформацију после 2014. и шокантне победе Цибоне усред Београдске Арене, после чега је и уведено правило такмичења у серијама. Не треба подсећати како су прошла финала против Цедевите (два пута) и Меге током претходне три сезоне и колико је Црвена звезда била надмоћна.

Бранилац титуле се током уводних дана ове седмице суочио с проблемом какав ранијих година није постојао. Ходао је по ивици провалије и после равно 22 минута друге утакмице и тројке Немање Гордића за вођство Будућности резултатом 39:31 био надомак стрмоглавог пада у исту. Али, све се брзо окренуло. Тајм-аут Душана Алимпијевића, који је можда само на тренутак изгледао као потез очајника, претворио се у његов тактички ударац за противника и једноминутни разговор који је касније добио утакмицу.

Није било јаких емоција. Била је то само прича која је разбудила успаваног шампиона, активирала вијуге и навела га да крене у победнички јуриш.

„Било је доста успона и падова, али када смо тражили тајм-аут потрудили смо се да дамо једни другима што више мотивације, да играмо као тим. Прошли смо много тога ове сезоне и остали смо сигурни у себе. Навијачи су нам много помогли, вратили смо се и победили“, признао је Тејлор Рочести и појаснио:

„То је разлог зашто је кошарка толико забавна игра. У првој утакмици утакмици ми смо имали вођство у трећој четвртини. У другој нам се вратило. Можда је кључ у томе да губиш у трећој четвртини и онда добијеш утакмицу“.

Истина, Црвена звезда није испунила зацртани циљ, пошто је Београд умало пао под тоталну „црногорску власт“.

„Хтели смо да добијемо обе утакмице код куће, али нисмо одрадили посао како је требало. Опет, нисмо хтели да одемо у Подгорицу без победе у џепу. Друга утакмица је за нас била много битна, посебно јер су они играли много опуштено и добро. Нису имали шта да изгубе, узели су један брејк“, указао је амерички плејмејкер на врло битан детаљ.

Да црвено-бели нису онако реаговали после наведеног тајм-аута и стварно одлучили да играју као прави евролигаш, тешко да би реално било да се у Морачи сањају велики снови. Овако, трећа утакмица у серији, односно прва у Црној Гори, постала је кључна за цело финале.

„Изанализирали смо све што смо урадили у прве две утакмице, имамо доста простора за напредак и даље како бисмо били најбољи. Наш главни циљ је да играмо најбоље што можемо, они нас још нису видели у таквом издању и то морамо да изнесемо у трећој утакмици“, каже човек који Звездину игру држи на својим леђима практично целе сезоне.

Мада статистика каже да је више урадио у првој (13п, 10ас), него у другој утакмици (11п, 5ас), Американац са црногорским пасошем био је у већој зони комфора у сусрету који се завршио тријумфом црвено-белих.

Зашто? Осетио је веће растерећење захваљујући томе што су се његови саиграчи квалитетније разиграли. Да, јесте Црвена звезда имала четворицу двоцифрених кошаркаша у понедељак, али је у уторак на терен изнела више конкретнијих ствари. Почев од жеље, енергије, озбиљности, до ротација у нападу и можда пресудне одлуке да не улази у шутерску трку са противником. Тренер Алимпијевић је од својих играча тражио више лопти у рекету, којим је загосподарио Ален Омић и по први пут у сезони из петорке избацио Матијаса Лесора. Који, опет, није био није био тако лош у другом мечу. Једноставно, погађали су оне важније шутеве и то се на крају рачунало. Са њима су касније проиграли Огњен Добрић и Џејмс Фелдин, па и Стефан Јанковић као џокер.

Ту је, између осталог, Рочести осетио да терет с његових леђа пада. Није све зависило од његових хитаца са дистанце или препознатљивог наскока са полудистанце после дриблинга у страну. Не. Одговорност су преузели други, па је и Рочести имао прилику да игра кошарку како треба, не како мора. У понедељак то није био случај. Јер, његова можда и себична распуцавања у жељи да помогне и приметна нервоза као последица истих довели су добрим делом до тога да се Црвена звезда осећа инфериорније у нападу, иако је статистички више убацила него у уторак.

Александар Џикић је, склапајући дефанзивну тактику, решио да удари Црвену звезду тамо одакле све полази - од Рочестија. Млади Петар Поповић је у минутима проведеним на паркету био задужен да се као фластер „залепи“ за Рочестија и не дозволи му да дише. Исти посао донекле је имао и Никола Ивановић, само на оба краја терена, пошто је и у нападу користио физичку снагу да неколико пута одигра леђном техником и поентира.

Готово је било немогуће видети Рочестија самог, због чега је лопта мање била у његовим рукама. У првом мечу је покушао тај мањак да надокнади брзим и можда исхитреним покушајима, али када је схватио да то не иде, одлучио је да промени тактику за другу утакмицу. Било да су на паркету билиДавидовац, Добрић, Фелдин или Енис, лопта је нешто већи део времена била код њих на почецима напада, како би први плејмејкер нашао своје место. Наравно, и даље је махом свака акција пролазила кроз његове прсте, али сада много паметније.

Неписано је правило ове сезоне да Црвена звезда побеђује ако Тејлор Рочести игра на врхунском нивоу. Сетимо се победа над Барселоном (22), Макабијем (22), Реал Мадридом (18), Жалгирисом (16), Уникахом (21), Валенсијом (17)... Схватате шаблон. А и када није играо како је замислио, готово увек би га одмениоФелдин, као против Ефеса или Реала... Тако је било и у уторак. Јер, да није било Фелдиновог касног, али опет битног уздизања у финишу треће и почетком завршне четвртине, испраћено с Добрићеве две тројке, тешко да би Црвена звезда сада била у нешто повољнијој позицији него што је то био случај након прве утакмице.

Као велики стрелац какав и јесте, освајач награде за најбољег стрелца Евролиге и играч с реномеом, Тејлор Рочести је Црвеној звезди у Подгорици потребан баш у пуном сјају. Али, за то ће му опет бити потребна добра комуникација са саиграчима и више простора за игру. Да ли тако што би, на пример, Дилан Енис у појединим сегментима могао да заигра са Рочестијем у петорци - баш као што је то био случај накратко у уторак - гледано да су обојица поливалентни играчи (шутери и организатори игре), или тако што би лопта понови нешто више времена проводила у рукама Давидовца, Фелдина, Добрића... Важно је само да се осећа сигурно и стабилно.

Како је Будућност прочитала тактику с гурањем лопте под кош, Звезди ће у вулкану званом Морача бити потребан и елемент смирености у погађању далекометних хитаца. Свега десет погодака на тридесет и шест покушаја није бројка вредна похвале. Али, после два дана одмора и неколико слабијих пуцачких издања, можда је дошло време да баш у најважнијој утакмици ове серије проради Звездина шутерска клиника.

„Много нам значе ови дани одмора. Када сместите потенцијалних пет утакмица у седам дана - то је стварно лудо. Навијачи заслужују најбоље од нас, а и ми то желимо. Најважније је да оба тима играју исту игру, у истим условима. Дакле, није нама ништа другачије него њима“, каже Рочести и наставља:

„Знам како је у Морачи. Тамо сам играо с репрезентацијом Црне Горе и знам да ће бити добра атмосфера. Али, ми у сваку утакмицу улазимо са жељом да победимо, то желимо да урадимо и сада. Небитно је да ли је Евролига или АБА - ми хоћемо победу“.

Трећи меч не решава ништа, али ће финале највише усмерити ка једном од два пута - Београду или шампионском постољу на којем ће се онда вероватније наћи Будућност.

Извор: моззартспорт