БиХ имала штету од 841 милион $

БиХ је због утицаја климатских промјена и глобалног загријавања од 1990. до данас доживјела 23 природне катастрофе, усљед којих је живот изгубило 46 људи, и претрпјела директну материјалну штету од 841 милион долара, наведено је у студији Свјетске банке.

Босна и Херцеговина 13.04.2018 | 10:49 Како је наведено, регион западног Балкана је у истом периоду прошао кроз 100 природних катастрофа, а изгубљена су 263 људска живота. Укупна директна штета, како је наведено од стране Свјетске банке, је 3,6 милијарди долара.

Ако се зна да су индиректне штете од природних катастрофа барем седам пута веће од директних због губитка у продуктивности, изгубљене добити и других посљедица, укупна штета у БиХ износи барем 5,5 милијарди долара, док је тај износ у региону најмање 24 милијарде долара.

У студији је истакнуто да је регион западног Балкана генерално веома подложан климатским промјенама, а да је 3,9 милиона људи индиректно страдало, најчешће кроз губитак или оштећење њихових домова или губитак посла. У БиХ је од природних катастрофа било угрожено 1,4 милиона људи.

"Само у мају 2014. године поплаве усљед киша без преседана у БиХ угрозиле су милион људи, или 25 одсто популације, а посљедице које су настале изазвале су штету у висини од 15 одсто бруто домаћег производа", наведено је.

Србија, друга земља погођена поплавама, како је наведено, имала је штету у висини од 4,7 одсто бруто домаћег производа.

Као главна поука ових природних катастрофа на западном Балкану, како је истакнуто, је потреба да се размисли о дугорочним мјерама заштите пољопривреде која је важан извор прихода.

"Подаци о пољопривреди то јасно показују: због катастрофа узрокованих климатским промјенама од 2000. године до данас допринос пољопривреде бруто домаћем производу био је негативан у 10 година од укупно 17", наведено је у извјештају.

У апсолутним износима, од 1990. највише штете од климатских промјена је претрпјела Србија, гдје је директна штета износила 2,3 милијарде долара. Након Србије слиједе БиХ, па Македонија са 410 милиона долара директне штете, Албанија са 25 милиона долара, па Црна Гора, у којој је директна штета занемарива.

Оно што је, међутим, забрињавајуће, су трендови. Свјетска банка упозорава да ће наш регион у наредних педесетак година трпјети значајну штету од климатских промјена, а видљиво је да ће најпогођенија подручја бити Херцеговина, Црна Гора и приморски дио Албаније. Осим ових региона, у "црвеној зони" широм Европе биће централна Италија и Истра, југоисточна Француска и сјевер Италије, централна Бугарска и дио Молдавије, као и приморски дио јужне Турске.

Осим поплава, као други највећи потенцијални узрочник штете од климатских промјена су шумски пожари, који би могли захватити цијели регион.

Горан Трбић, климатолог и декан Природно-математичког факултета у Бањалуци, каже да и њихова предвиђања показују сличне податке које је објавила Свјетска банка.

Он истиче да ће до краја године бити готов Четврти национални план о утицају климатских промјена на БиХ, те да ће у оквиру те студије бити и једна подсекција која ће направити анализу свих штета од климатских промјена у БиХ у задњих 15 година.

Према његовом мишљењу, важно је радити на ширењу свијести код грађана о штетности климатских промјена и како свако може допринијети смањењу штетних ефеката.

"Свијест још није на високом нивоу, али је сваке године све израженија и људи се све више информишу. Медији се интензивно баве том темом само кад имамо неку катастрофу, као, рецимо, недавно приликом олујног вјетра који је погодио Бањалуку. Ових дана ћемо обиљежити Дан планете Земље, па ће то бити прилика да поново говоримо о штетности климатских промјена", навео је он.

(Независне новине)