Сљедеће године у ово вријеме бићемо Премијерлигаши!

Милвол јесте и симбол ужасне хулиганске културе из прошлости, али је и клуб који се са тиме носи на прави начин. Боре се деценијама са тим тешким наслеђем, али и одолевају пред налетима све чешће корпоративизације фудбала. Милвол је тотално другачији од свих и ово је прича о тиму који куца на врата енглеске елите.

Фудбал 14.04.2018 | 14:00 "Твој тата је увек тврдио за Дел Боја да ће доћи до врха, додуше рекао је и да ће Милвол освојити ФА куп..."

Чувени цитат деке Тротера из култне енглеске серије "Мућке" заувек је везао малени клуб из Пекама са чувеним глумцима и прославио га широм планете. Милвол је симбол овог радничког краја и клуб о којем се последњих дана све гласније прича у Енглеској. Не, неће Лавови освојити ФА куп ни ове године, али би лако могли да постану нови премијерлигаши пошто се налази на шестом месту и позицији која гарантује пласман у плеј-оф.

Ако којим случајем нисте до сада пажљиво пратили Чемпионшип, по многима најбољу другу лигу на свету (мада је за мене то немачка Цвајта, али то сам само ја), Милвол је прошлог лета ушао у овај ранг кроз плеј-оф, након што су били шести на табели. И сада поново прети да исто то учини, али би овај пут тај успех итекако одјекнуо јер би се на крају Лавови нашли у Премијер лиги, тамо где их отворено не желе и то ће вам рећи сваки енглески бирократа.

О томе зашто их не желе ћемо касније, вероватно многи од вас знају ко су хулигани Милвола, али њихова "слава" нешто и нема никакве везе са фантастичним резултатима екипе коју тренира некадашњи нападач Лавова Нил Херис. И није изненађење што је успон Милвола промакао многима на овим просторима, посебно откако у трци за Премијер лигу у пролећном делу сезоне имамо Александра Митровића (Фулам) иМарка Грујића (Кардиф).

Горњи део табеле Чемпионшипа препун је некадашњих премијерлигаша, који су пуни пара, било да су скоро испали из најбогатијег такмичења на свету или да годинама уназад крцкају зарађено богатство. У том друштву Милвол је дословно сиротиња из Пекама и једини тим који у протекле две деценије није играо премијерлигашки фудбал. Такође, прошлог августа били су трећи кандидат за испадање из Чемпионшипа...

Пре неколико дана и Скај Спортс је објавио графикон о трци за пласман у Премијер лигу у којем се налазе сви менаџери из Чемпионшипа чији су тимови кандидати за промоцију, али на њему нема Нила Хериса. Претпостављало се током сезоне да Милвол неће дуго мучити "велике момке" из лиге, али се то још увек није догодило. И та репутација савршено одговара Лавовима, често потцењеним од стране (не)објективне енглеске публике. Они клизе ка успеху.

Милвол је такође изабрао прави тренутак за успон форме. Тренутно су у серији од 16 утакмица без пораза што је најдужа серија у историји клуба у друголигашком рангу. Херисова екипа освојила је 29 бодова од могућих 33 откако је почетком фебурара ремизирала са Кардифом код куће (1:1), а у пет од последњих шест утакмица нису примили гол. Колико добро игају нека посведочи и овај податак - од 19. места у новембру стигли су до шестог у априлу.

Све то изведено је скоро без потрошеног пенија. Извикани Трансфермаркт често треба узети с резервом, али по његовим подацима само су Болтон и Бартон потрошили мање пара од Милвола на појачања током ове сезоне. Џорџ Савил и Џед Валас стигли су из Вулверхемтпона за мање од 1.000.000 фунти, док су Рајан Таниклиф (Фулам), Џеј Мередит (Бредфорд), Конор Меклафин (Флитвуд) и Том Елиот (Вимблдон) дошли као слободни играчи. Најзвучније појачање био је повратак у клуб ветерана Тима Кејхила из Мелбурна, али је он одиграо свега 50 минута укупно до сада.

Е, сада, упоредите то са клубовима изнад и испод Милвола. Петопласирани Дерби је примера ради потрошио 11.000.000 фунти на појачања ове сезоне, док је седмопласирани Мидлзбро искеширао готово 30.000.000. А ако тражите још један статистички доказ величине успеха који је Милвол већ остварио са садашњим играчким кадром онда пазите ово - клубови из Чемпионшипа су за 78 фудбалера ове сезоне платили веће обештећење него што је Милвол уложио у историји клуба у најскупље појачање, а то је био Пол Годард који је 1989. стигао из Дербија за 800.000 фунти.

Лавови из Пекама такође имају један од најнижих платних буџета од свих клубова у Чемпионшипу (по проценама налазе се на 19. или 20. месту), имају трећу најмању подршку навијача у лиги и далеко најмање приходе од свих. Милвол је мали клуб који константно послује са губицима, по свим могућим параметрима он је трећелигаш који бележи изузетне резултате.

Имајући у виду све то, и знајући да су прошле сезоне у Лиги 1 имали 27 бодова мање од шампиона Шефилд Јунајтеда (тренутно деветопласираног у Чемпионшипу) и 13 бодова мање од Болтона (сада на 21. месту) ваљда вам је сада јасно колико је велики успех момака Нила Хериса.

Оно што је најважније је да је Милволов стил фудбала потпуно дургачији од свих ривала који се боре за виши ранг. Њихов тренер свестан је да има на располагању технички лимитирану екипу, групу табаџија, физички јаких фудбалера којима само такав приступ фудбала одговара. Научио је Херис, иначе бивши нападач и капитен Лавова, да једноставно  мора да се ослони на оно што има, па је тако Милвол тек 21. у Чемпионшипу по поседу и тек 23. по комплетираним пасовима.

Они су острвска школа, играју на петљу и срце и то није никаква тајна.

Њихов тренер Нил Херис заслужује највише похвала за резултате Милвола. Не бојте се, чувени Хелихоптер, којем је ово прва сезона међу друголигашима у тренерској каријери, најверопватније неће нигде више добити прилику да овако процвета. Сумњам и да би могао било где да буде успешан осим у Милволу. Јер, ово је његов клуб. Нил Херис је Милвол и Милвол је Нил Херис. Дошао је у њега као 21-годишњак, затим се враћао у 30. и 36. години. Тренирао је омладинце Лавова и два пута када је требало прихватао се функције привременог тренера.

Већ пуне три године је шеф стручног штаба, а ако до сада није отишао негде, зашто би сада?

Једини проблем за Милвол у финишу ове сјајне сезоне биће распоред. По многима, Лавове очекују најтежи изазови у преостала четири кола, а већ следећег викенда очекује их и окршај са захукталим Фуламом и то на њиховом Дену. У финишу играју и са директним конкурентима Мидлзбром и Астон Вилом, и без обзира што их многи отписују, момци из Пекама имају шансу.

На крају крајева и њихова химна каже: "Нека дођу на Ден, све што треба да урадимо је да их опет победимо."

"Нико нас не воли и баш нас брига", гесло је навијача Милвола. А да ли треба и ми да их волимо, барем у финишу сезоне?

Треба! Милвол јесте истовремено и симбол ужасне хулиганске културе из прошлости, али и клуб који се са тиме носи на прави начин. Овај клуб бори се деценијама са тим наслеђем, али и одолева пред налетима све чешће корпоративизације фудбала. Покушава да постане породични клуб, зато су и ставили бившег нападача на клупу, па где их одведе. Милвол је тотално другачији од свих, тим који није изграђен на великим буџетима. Троши се разумно и минимално.

Милвол је користио 24 играча целе сезоне, три мање него сви остали клубови. Ниједан клуб у Чемпионшипу нема више играча из своје академије од Лавова са Дена.

И можда на крају и не постану поремијерлигаши. Можда изгубе сва четири меча до краја ове сјајне трке и испадну са позиције која гарантује плеј-оф, али су заслужили да им одамо признање као клубу који је највише показао. Макар срце и петљу што је одувек била одлика сиротиње.

Извор: моззартспорт

Фото: Ацтион Имагес