Интервју - Дмитровић хвата лопте као кутлачом!

Долазак у Еибар је била најбоља одлука у животу! Српски голман нашироко за Марку…

Фудбал 18.04.2018 | 00:00 Из Алкоркона је дошао некако тихо, иако је Еибар платио обештећење од целих 1.000.000 евра. Није то мало за голмана, не кад су мањи клубови у питању, али нико баш није очекивао ни да ће Марко Дмитровић од првог минута присвојити место стартног голмана баскијског тима. И да ће, који месец касније, завредити и позив у репрезентацију Србије. Еибар је притом много лакше но што се очекивало обезбедио опстанак у Примери, па чак може и до Лиге Европе. Зато и не чуди што је и мадридска Марка поклонила велики простор 26-годишњем голману.

И баш са годинама је и почело. Са тих 26 Дмитровић је већ стигао да игра у Србији, Мађарској, Енглеској и сада Шпанији…

“Никад нисам имао проблем са прилагођавањем. Свака земља ми је дала нешто своје. Увек сам веровао у своје могућности ис а 25 година сам дочекао да дебитујем у најбољој лиги на свету. Сада само мислим да наставим овако”, каже Дмитровић на почетку опширног интервјуа за мадридски лист.

Наравно, Шпанија му је посебно прирасла срцу.

“Овде сам се најбрже и уклопио, пронашао своје место под сунцем. Већ три године сам у шпанском фудбалу, браним скоро сваку утакмицу, раније у Алкоркону, сад ау Еибару. Уживам”.

Помаже то што говори четири језика због чега аутор интервјуа шаљиво коментарише да ће Дмитровић ускоро на јапанском разговарати са саиграчем Такашијем Инуијем.

“А-ха-ха. Пре ћу ипак да научим баскијски. Познавање језика помаже. Знам их четири, на три могу да комунцирам без проблема. Много је лакше тако”.

Део о почецима у Суботици, па и кризи са имигрантима (?!), те доласку у Звезду са 15 година и одлазак без утакмице у првом тиму… Све то ћемо да прескочимо, јер о томе је Дмитровић већ пуно пута говорио. Али нисмо знали да није увео био на гол линији?

“Увек сам желео да будем голман, мада сам, кад сам имао 11 година, сезону играо као леви бек. Брзо сам се вратио на гол”.

Значи ли то да би могао да ускочи ако се Хозе Анхел и Давид Ђунка не дај Боже повреде?

“А-ха-ха. Волео бих да се то не деси, али теоретски бх могао. Имам добру леву ногу”, смеје сеДмитровић.

Идоле, како сам каже, није имао, али…

“Многи су ме поредили са Оливером Каном, иако искрено не мислим да имамо много тога заједничког. Не личимо, другачији смо голмани. Имам свој неки стил, трудим се наравно да покупим оно најбоље од свих. Много гледам фудбал, голмане из различитих лига”.

Неке од најбољих можда ће гледати и на Мундијалу у Русији. Откако је Младен Крстајић преузео селекторску функцију Дмитровић је редован у репрезентацији. Остварење сна, признаје. Само мањим делом и зато што ће вероватно бити први Еибаров играч на Мундијалу. Али тренера Хозеа Луиса Мендилибара то не изненађује превише. Једном приликом је - у слободном преводу - рекао да Марко лопте хвата као кутлачом.

“Није баш тако, али битно је да их хватам”, добро расположен је српски голман.

Скида осмех са лица на питање који су му нападачи у Примери задавали највише проблема.

“И пре но што сам дебитовао имао сам неку слику, али Лионел Меси и Кристијано Роналдо су и бољи него што сам мислио. На телевизору видиш да радиш шта им падне на памет, али кад их видиш испред себе помислиш да су заиста са неке друге  планете”.

А могло је да свега тога не буде. Од првог помињања Еибара као заинтересованог клуба, па до реализације трансфера јула 2017. прошло је само 48 сати.

“Било је и раније неких контаката, али ничег конкретног. Клуб је већ имао двојицу голмана. Али кад се Јоел повредио звали су ме и нисам оклевао на секунд. Прекинуо сам одмор и дошао да потпиђем уговор и мислим да је то најбоља одлука коју сам донео у каријери”.

Већ у првој утакмици Мендилибар га је гурнуо у први тим испред Асјера Ријесга. Питање првог голмана више се и не помиње на Ипуруи. Није било лако на почетку. Добро је бранио, али није имао подршку саиграча. Еибар је превише лако примао голове - 25 на првих 11 утакмица.

“Мораш да будеш спреман на такве ситуације. У фудбалу постоји само данашњој, нема прошлости. Било је компликовано. Превише смо грешили, нисмо били компактни позади, а овде се свака грешка плаћа. Било нас је неколико нових и требало је времена да се прилагодимо. Али све време смо знали да ће наићи и добар период. Две или три победе су нам дале самопоуздање и онда смо имали три спектакуларна месеца”.

Сада ни Европа није недостижна, иако су шансе мале. Ако би екипа остала на окупу још бар једну сезону међутим… Ипак, ретко се то дешава у малим срединама.

“То је саставни део фудбала. Увек ће бити играча који ће одлазити, други ће долазити. Када клуб попут Еибара има овако добру сезону нормално је да дође већи клуб и узме ти играча. Такве се ствари дешавају. Верујем да ће већина ипак остати, као и стручни штаб, те да ћемо наставити да растемо”.

А ако дође права понуда за самог Дмитровића?

“Имам још три године уговора са Еибаром и размишљам само о сутрашњем дану. Ако се појави нека добра прилика и за клуб и за мене сешћемо и разговарати. Али ја сам срећан овде. Нисам могао да изаберем боље место”, одговара Марко Дмитровић.

Извор: моззартспорт