Прича: Прљави Хари и гол који би могао да промијени све!

"Фантомски гол", у који се Хари Кејн куне животом своје ћерке, могао би озбиљно да потресе Тотенхем, иако Покетино тврди да за сада нема никаквих проблема унутар тима. Да ли Кејн на "вестбруковски" начин јури рекорде, кад трофеја нема?

Фудбал 15.04.2018 | 23:40 Колико пута сте чули да фудбалер послије одличне партије у којој је погоцима донио побједу свом тиму каже да "није важно ко је постигао гол" него да је битно "да тим побјеђује"?

Има ту наравно често и лажне скромности, нема сумње да фудбалерима савјетују да просто "спусте лопту" и не дају бомбастичне изјаве које би могле да буду погрешно протумачене, али истини за вољу ту се крије и најисправнија логика фудбала као тимске игре.

За том реченицом потегао је и Маурисио Покетино послије меча против Стоука (2:1) када јеконстатовао да заиста не зна да ли је гол одлуке постигао Хари Кејн или Кристијан Ериксен, просто не придавши томе велики значај. Био је срећан због тога што је његова екипа успјела да дође до тријумфа, мада су новинари инсистирали да подијели своје мишљење на тему за коју можда у том тренутку нису ни осјећали да ће толико да "букне" у медијима.

"Хари ми је рекао да је закачио лопту раменом, али није битно - ово су важна три бода за нас и корак смо ближе Лиги шампиона", уз осмех је констатовао Аргентинац.

Ако њему није било битно - има коме јесте.

Изјава Харија Кејна послије меча се друштвеним мрежама проширила као опојан мирис и толико је била нестварна да је у први мах дјеловало као да је у питању шала.

"Кунем се животом своје ћерке да сам дотакао лопту, али сада не може да се уради ништа у вези са тим...", прилично самоувјерено је поручио Хари ваљда и не помисливши на то како ће његова једногодишња ћеркица Ајви реаговати када за неколико година чује шта је њен отац све био спреман да каже за један гол против Стоука.

Додао је ипак на крају Кејн и оно једно "није важно ко је дао гол", али потом ипак убиједио клуб да се жали Премијер лиги због тога што је гол приписан његовом саиграчу Ериксену.

"Хари је прославио као да је његов гол, тако да је вјероватно дирао лопту. Добра је и асистенција...", поручио је скромнији Данац.

Иронија у читавој причи око поготка јесте да је Хари Кејн био у офсајду у тренутку упућивања лопте Кристијана Ериксена из слободног ударца, па је питање да ли је помоћни судија одлучио да не подигне заставицу баш зато што је мислио да Енглез није дирао лопту?

Више није важно!

ФА је уважио жалбу,"скинуо" погодак Данцу и приписао га Харију Кејну, што је изазвало подсмијехе многих бивших и активних фудбалера. Алан Ширер, кога Кејн управо јури као најбољег стријелца Премијер лиге (260 голова), нашалио се да би њему требало да признају девет голова које су уписали другима током дугогодишње каријере, док је Мохамед Салах, кога Кејн јури као најбољег стријелца сезоне и од кога је за сада дао четири гола мање, само написао: "Вау, заиста?".

Има и оних који су стали у заштиту Харија Кејна, несумњиво фантастичног фудбалера, декларишући његов поступак као "побједнички" и "менталитет елитног нападача".

Али, да ли је овај потез заиста ТО?

Оно што Харија Кејна чини нападачем "елитног ранга" и "побједничког менталитета" није један гол више или мање на његовом конту, него самопоуздање и извјесна доза себичности пред голом којом успјева да убија противничке одбране.

Права "глад за головима" је то што чешће шутира из позиција из којих би други асистирали, а не то што ће писати комисији за жалбе Премијер лиге да није његов саиграч уписао погодак.

Овог пута је због једног гола више или мање на свом конту угрозио читаву атмосферу унутар свлачионице и индиректно, готово "вестбруковски", поручио да је његов биланс у статистици важнији од резултата који пише на семафору.

Болесна опсесија за головима, која га је и учинила оваквом "нападачком звијери" каква је сада, се можда и мало отела контроли....

Покетино је већ данас смиреним тоном морао да стишава буру у јавности.

"Није то велика ствар... Хари је великодушан и особа која увијек ставља колектив испред себе. Искрен је и неће лагати о ситуацији. Нико о томе није причао ове недеље на тренинзима", убјеђивао је данас новинаре Аргентинац и избјегао да одговори на питање да ли се са тим сложио Кристијан Ериксен и да ли је управо Хари Кејн тражио да се уложи жалба.

Чак и да не дође до проблема, довољан је и тај што се о томе прича и што се његов потез с времена на вријеме описује као дјетињаст, из очаја, како би стигао Салаха (29 голова), нападача Ливерпула који је на прагу тога да му "отме" награду за стријелца године.

Има ли та доза похлепности, више не ни себичности, везе са начином до којих је дошао до висина?

Некадашњи репрезентативац Енглеске Џермејн Џенас гледао је Кејна како стасава као нападач у млађим категоријама Тотенхема и сам је више пута истакао да није видио ништа посебно у њему. Био је брутално искрен и поручио да је то једно од највећих изненађења његове каријере.

"Имали смо Рајана Мејсона, Дина Перета, Андроса Таунсенда... За њих се чинило да ће бити прави играчи. Хари је у Лејтон Оријенту улазио с клупе, у Лестеру је улазио с клупе, онда је отишао у Милвол. Играо је за све те мале клубове и није био довољно добар чак ни за стартера", поручио је Џенас.

Због мањка тог "фудбалског талента" морао је да се доказује више од других, да ради више од других и често је био суочен са прозивањима на тренинзима. Бразилац Сандро је причао да се невјероватно трудио и да су га просто сажаљевали због тога.

"Јадан дечко, толико се трудио и мислио да ће играти", причао је Сандро и убрзо схватио да је Кејн успио све да их демантује.

Чак ни послије прве фантастичне сезоне у којој је постигао 25 голова у дресу Спурса било је коментара да се ради о "чуду на једну сезону".

Међутим, сада већ причамо о ТОП3 свјетском нападачу који у Премијер лиги има преко стотину голова на свом конту, поготке у великим мечевима, голове у дресу репрезентације и момку који је календарску 2017. завршио испред Роналда и Месија.

И шта сад?

Можда је ипак вријеме да престане да на овакве начине доказује другима да је сјајан стријелац - то знамо - вријеме је да тај "киллер" менталитет пренесе на свој тим и покаже да Тотенхем може и да осваја трофеје умјесто индивидуалних признања за њега.

Извор: мондо.рс