СНСД мјесецима блокира Комисију

Комисија за одлучивање о сукобу интереса БиХ за годину дана донијела је само 13 одлука, а тај број се ускоро неће значајније промијенити, јер је рад Комисије већ дуже вријеме блокиран. Све је стало на случају Драган Човић и ХНС, а заслуге за блокаду припадају СНСД-у.

Босна и Херцеговина 12.04.2018 | 08:06 Посљедња, 17. сједница на чијем се дневном реду требао наћи и Нацрт одлуке о предмету Драган Човић, а због чињенице да је Хрватски народни сабор (ХНС), политичко невладино удружење којим члан Предсједништва БиХ и предсједник ХДЗ-а БиХ руководи, примило близу 17.000 КМ буџетског новца, два пута је сазивана. Но, ни на једној сједници није било кворума.

"Први пут када је сазвана 17. сједница није било кворума јер три члана Комисије из реда хрватског народа нису била присутна и оправдали су одсуство са сједнице. Други пут сједница није одржана јер није био испуњен кворум због недоласка два члана Комисије из реда српског народа", казао је предсједник Комисије Јасмин Емрић (А-СДА).

Комисија се састоји од девет чланова - три заступника из Представничког дома, три делегата из Дома народа Парламентарне скупштине (ПС) БиХ те директор и два замјеника директора Агенције за превенцију корупције и координацију борбе против корупције (АПИК).

У случају изостанка чланова из реда хрватског народа, оправдањем би се могло сматрати и то што су Борјана Кришто и Бариша Чолак истовремено и чланови ХДЗ-а БиХ и чланови Предсједништва, односно Главног вијећа ХНС-а, а с обзиром на то да је Човић на челу и странке и Сабора, нереално је очекивати да одлучују на штету свог шефа.

Да ствар буде гора, комисији недостаје и члан који је замјеник директора Агенције за превенцију корупције и координацију борбе против корупције, јер је Драган Анђелић поднио неопозиву оставку коју је Заступнички дом усвојио, тако да је његово чланство у комисији престало. Истовремено, Средоје Новић већ дуже времена не долази на сједнице комисије, јер је то политички став СНСД-а. То значи, истиче Емрић, да тренутно недостају најмање два члана из реда српског народа, због чега комисија нема кворум за рад и одлучивање како је прописано Законом о сукобу интереса у институцијама власти БиХ. За све то вријеме сви чланови Комисије редовно примају накнаду за чланство.

Смјена члана Комисије технички и практично је могућа, али проблем је, истиче посланик у Представничком дому Парламента БиХ Саша Магазиновић (СДП), мали број посланика, због чега је тешко испунити кворум и у другим комисијама. Ако томе још додамо нерад и недостатак савјести, онда имамо добитну комбинацију.

"Ако Клуб СНСД-а као један од највећих клубова посланика игнорише рад у комисијама, то аутоматски значи да се ради на ивици кворума, а ако поред тога још неко изостане, онда нема кворума. Члан који не обавља посао може се замијенити другим чланом из реда заступника у Заступничком дому, у складу са законом. Но, када нешто хоћете наћи ћете сто начина да то урадите, а када нећете, наћи ћете 1001 начин да не урадите", казао је Магазиновић.

С обзиром на то да Комисију чини страначки кадар, упитно је, баш као и у случају Човић-ХНС, колико је њен рад независан. Политички аналитичар Срећко Латал истиче да је блокада Комисије за одлучивање о сукобу интереса БиХ само рефлексија стања у којем се налази цијели административни систем у којем се ради у интересу политичких странака, а не грађана и државе.

"У парламенту су представници странака и тешко је замислити да у било којем систему постоји парламентарна странка која је ван политичког система. Код нас је проблем што је политика преузела све и што сви заступници раде у интересу политичких странака, а не у интересу грађана или државе. То је специфично за комплетан административни систем гдје свако одговара оном ко га је поставио на тај посао, а не институцији у којој ради или држави у којој живи. То је пуно шири проблем, а проблеми у тој комисији су само рефлексија таквог стања", сматра Латал.

Комисија надлежна само за државни ниво, енитете, кантоне и општине нико не контролише

Према дефиницији из Закона о сукобу интереса у институцијама власти Босне и Херцеговине, сукоб интереса је свако дјеловање у којем званичник има приватни интерес који утиче или може утјецати на законитост, отвореност, објективност и непристрасност у обављању јавне функције. Осим тога, Закон прописује неспојивости обављања функција с функцијом званичника у јавним предузећима, приватним предузећима под посебно дефинисаним условима, као и у агенцијама за приватизацију и у тим случајевима званичници морају поднијети оставку у року од три дана након преузимања јавне функције.

Рад Комисије за одлучивање о сукобу интереса односи се на близу 520 јавних званичника на државном нивоу власти. Међутим, Комисија не прати потенцијални сукоб интереса на нижим нивоима.

"Комисија није надлежна и не прати сукоб интереса на ентитетском и нижим нивоима власти гдје је доста већи број јавних званичника који би могли бити у ситуацији сукоба интереса. У ФБиХ од измјена и допуна Закона о сукобу интереса из 2013. године није формирано тијело које би проводило закон о сукобу интереса на нивоу ФБиХ“, казао је предсједник Комисије Јасмин Емрић.

Истиче да је Комисија донијела 14 одлука о покретању поступка и 37 одлука о непокретању поступка те 10 одлука којима су изречене санкције због повреде одредби закона. Тврди да Канцеларија комисије за одлучивање о сукобу интереса свакодневно врши провјере.

"Изабраном званичнику, носиоцу извршне функције или савјетнику комисија може изрећи обуставу исплате дијела нето мјесечне плате у износу до 50 посто водећи бригу о тежини и посљедицама повреде закона, у трајању не дужем од 12 мјесеци. Може се изрећи и санкција обуставе исплате дијела нето мјесечне плате у износу до 30 посто, у трајању не дужем од 12 мјесеци. Такође, Законом о сукобу интереса у институцијама БиХ предвиђене су и санкције, приједлог за разрјешење с дужности и позив за подношење оставке", истиче Емрић.

Незнатне казне у односу на висока примања

До сада је највећа, процентуално и временски, изречена санкција била 30 посто од плате у трајању од шест мјесеци у случају члана независног одбора који је истовремено обављао функцију у јавном предузећу. Финансијска вриједност санкције у сваком појединачном случају зависи од висине мјесечне плате или накнаде коју јавни званичник остварује за функцију коју обавља.

Сматра да обустава 10 посто нето мјесечне плате током 6 мјесеци може бити адекватна санкција када званичник има већа примања или незнатан износ уколико се ради о мањем износу накнаде коју званичник прима на мјесечном нивоу.

Да би Комисија могла наставити рад нужно је именовати новог замјеника директора АПИК-а. Након тога је, апелује Емрић, потребно усвојити нови текст закона о сукобу интереса у институцијама БиХ, који је већ у парламентарној процедури. И Саша Магазиновић сматра да је нови закон једино рјешење јер многа питања рјешава на другачији начин.

Извор: Клиx