Пресјек финала: Звезда предвидива, недостаје срца...!

Црвено-бели су изједначили на 1:1 у серији која се сада сели у Подгорицу. . .

Кошарка 11.04.2018 | 23:36 После два меча - 1:1 у финалној серији АБА лиге. Да је неко играчима и стручном штабу Црвене звезде понудио овај резултат пре почетка серије, сигурно га не би прихватили. Али када се све сабере, није то толико ни лоше по црвено-беле који су игром објективно подбацили. Није то била Звезда из најбољих дана у овој сезони. И зато је лако могло врло лако да буде и потпуно изненађујућих 0:2.

Овако, Звезда је још и те како у игри. Звезда је жива.

Колико год то звучи чудно, као да је Будућност изненадила Звезду у прва два меча. И то је урадила кроз неколико ствари.

Прво - Гордић и Ивановић су форсирали јако брз темпо, пробијали су до табле и давали лаке поене. Гордићје трчао Лазићу „у леђа“ и у првој и у другој утакмици и лако положио. Капитен Звезде није могао да га стигне. Зачуђујуће. Друго, Зоран Николић је одлично бранио рекет, све док није ушао у проблем са личним грешкама. Треће, Ивановић је константно нападао Рочестија леђима и ишао на шут уз искорак уназад, а Гибсон је то чинио против Фелдина. Четврто - Доелман је веома, веома битан играч за Будућност. Џикић му је дао слободу у шуту с дистанце и полудистанце. Звезда није имала решења за њега у појединим ситуацијама.  Пето - Будућност је деловала у неким тренуцима, посебно  у смирености и понашању, као екипа која је евролигаш, а не да је то Звезда. Све  претходно наведено учинило је да Плави иду у Подгорицу задовољнији. Одрадили су посао који су желели, сада имају два меча код куће која ако добију - иду у Евролигу. За њих - успешно обављена мисија „Београд“.

Сада на страну све што је Будућност добро урадила. Како је изгледала Црвена звезда?

Смушено би била права реч. Немојмо да се заваравамо, могла је Будућност и са 2:0 назад у Црну Гору. Деловало је у трећој деоници да ће тако и бити.

Звезда је била у приличном проблему и у другом мечу. Да се Фелдин није на време пробудио, Омића да не коментаришемо у најпозитивнијем смислу, ђаво би однео шалу. Игра Звезде деловала је - неповезано. Некако исецкано. Предвидиво. Као да је притисак целог догађаја ушао у ум играча и везао им руке и ноге.

Ален Омић је био фантастичан, а кажемо то не само због игре и 15 поена уз 10 скокова, већ пре свега због енергије. Био је кључ победе у другој утакмици. Дигао је Пионир из дубоког сна. После сваког потеза је показивао емоцију. А тих емоција  је много недостајало. Једини који га је у томе пратио био је Огњен Добрић. И донекле Стефан Јанковић. Сви остали као да су били у РЕМ фази сна. Као да су се уплашили. Импресионирали тиме што носи финале. Такав се утисак стекао...

Поред доста слабих (прегршт индивидуалних грешака), имала је Звезда и добре моменте који јој доносе оптимизам. Једна од најбољих је буђење те унутрашње игре која се чекала читаве сезоне. Коначно је прорадио „рекет“. Чекао се буквално целе сезоне. Од припрема. И сада је прорадио.

Колико смо само пута ове сезоне истакли да Звезда не може да се повеже када јој шут за три поена стане. А сада можемо да констатујемо да је Звезда добила меч финала са шутем за три поена од 4/17! О томе је могла само да сања у току сезоне.

И ако на нечему може да гради оптимизам, онда је то овај аспекат. Звезда је у другом мечу постигла 32 поена из рекета, док је Будућност  из популарног „паинт-а“ дала 22. Дакле, разлика је 10 поена. Управо колика је била коначна разлика на дуелу.

За ово је најзаслужнији Омић. Када је дошао најавили смо га као праву петицу и он то сада показује, иако му је био потребан период прилагођавања. Коначно је Звезда добила унутрашњу игру преко позиције пет (Лесор то не може да ради, Бјелица је покушавао полууспешно, као и Давидовац понекад када је нападао противничког плеја). Сада Звезда има то природно спуштање лопте „доле“. Добила је потпуно нову димензију у игри. И донео јој је 216 центиметара високи Омић. Још ако буде поправио слободна бацања, а каже да ради на томе, биће још неугоднији за противничке одбране када крене да „зида“. Показао се као веома битно појачање у току сезоне.

Звезди се добро пише у наставку серије ако још проради и шут; ако се Звездини играчи мало боље повежу на паркету; ако не буде менталних блокада; ако Рочести не буде преуморан; ако се Фелдин додатно пробуди и крене да погађа; ако Звезда крене да размишља о игри, а не о споредним стварима; ако не буде сама себи непријатељ као што тренер Алимпијевић рече...

Ако, ако, ако...

Нико није рекао да ће Звезди бити лако у овој финалној серији.  Али, богами, ни овако непријатно...

Извор: моззартспорт

Фото: МН Пресс