Ко прати ваше податке на нету?

Контроверза око недозвољеног коришћења личних података указује на већи проблем: ко и како прати нашу активност на интернету.

Свијет 11.04.2018 | 07:20
Ко прати ваше податке на нету?
Скандал у вези са коришћењем података с Фејсбука - неовлашћено дељење личних података 87 милиона људи с компанијом Кембриџ аналитика, која се бави политичким консалтингом - такође указује на начине на које најпопуларнија друштвена мрежа прати све што радимо на интернету.

Међутим, овај гигант у области друштвених медија није једини који се тиме бави. Наше дигиталне кораке прати више десетина компанија које прикупљају податке (трекери) и већина најпосећенијих сајтова и апликација прикупљају податке у реалном времену о нашем понашању.

Истина је да се не користе сви трекери како би компаније сазнале све о нама, али већина људи није свесна на који начин их неко "посматра" и ко има приступ њиховим подацима.

Ако вас занима ко вас прати на интеренету, одговор за већину корисника јесте да то може бити било ко.

Ево начина на који се прати наш дигитални живот. 



Арсенал за шпијунирање

Наши лични подаци продају се оглашивачима, компанијама или чак владама/Геттy Имагес

Постоји неколико начина да се прати шта радите на интеренту. Наш браузер је опремљен правим "арсеналом за шпијунирање": то су између осталог кукији, флеш кукији, пиксел тегови.

Ова "оружја за масовно прикупљање података" у стању су да користе све информације о нашим активностима од тачних веб адреса које посећујемо до типа уређаја који користимо.

Неки сајтови користе више десетина трекера у различите намене. Један алат може власнику сајта да помогне да сазна колико има посетилаца, али већина се користи како би компаније утврдиле ко смо: колико имамо година, где живимо, шта читамо, шта нас интересује.

Истрага коју је покренуо дневни лист Вол стрит журнал 2010. открила је да 50 најпопуларнијих сајтова у Америци у просеку користи 64 трекера.

Али чему све то? Зато што је информација роба - она се продаје оглашивачима, компанијама или чак владама.

Један од начина да се прикупе информације је скенирање инбокса корисника бесплатних и-мејл сервиса попут Џимејла у власништву Гугла. У јуну прошле године компанија је најавила да ће престати то да ради, а та пракса је коришћена како би се персонализовали огласи ове компаније.

Овакве операције нам најчешће делују невидљиво, али постоје трекери које није лако приметити, иако на први поглед нису сумњиви.

Да ли сте икада посетили страницу на којој вам је понуђена опција "твитуј ово" или "пратите нас на Твитеру"? Е, па то је трекер.

Из Твитера су најавили како су прекинули подршку за "Немој да трекујеш" (До Нот Трацк) иницијативу, што је био добровољни покушај ове компаније да не прати шта раде корисници на другим интернет сајтовима.

Ситуација је уствари драматичнија, неки трекери вам се "прилепе" и прате шта радите кад сте на интернету и не интересује их само како трошите новац.



Превише радознале апликације

Већина нас проводи дане користећи мобилне апликације, које нас такође шпијунирају.

Прошле године, двоје професора у Америци Нарсео Валина Родригез и Срикант Сундаресан објавили су студију у којој се тврди да седам од десет апликација деле личне податке с трећим лицима.

"Када људи инсталирају нову Андроид или иОс апликацију, морају да дају сагланост за коришћење личних података. Неки од података које апликације прикупљају су неопходне за њихово функционисање - ако апликација приказује мапу, она не може да ради без коришћења ГПС-а да би сазнала где се налазите.

Али када сте апликацији дозволили да користи ту информацију, њени аутори је могу поделити са ким год хоће, што значи да трећа лица могу да сазнају где сте, колико брзо се крећете и шта тачно радите", стоји у овој студији.

Библиотеке кода


 
Процес прикупљања података је сложен: многи сајтови и мобилне апликације су написани тако што су коришћени програми које су осмислиле неке друге компаније, чиме се штеди време и новац у односу на стварање потпуно новог кода. Ти програми се налазе у дигиталним библиотекама.

Ови програми могу да прикупе велику количину осетљивих података, чиме се стварају детаљни дигитални профили корисника и то без њихове дозволе.

Како? Па, исте компаније које су одговорне за дигиталне библиотеке такође раде с различитим клијентима.

То значи да ако аутори једне апликације, којој су само били потребне информације о вашој локацији и други који желе да да користе ваше податке, ослањају се на исту дигиталну библиотеку, више информација од односу на оно на шта су корисници пристали да дају су доступни корисницима целокупне библиотеке.

"Корисници никада неће сазнати, зато што апликације нису у обавези да кажу корисницима које библиотеке софтвера користе", пишу Родригез и Сундаресан.

Предуги текстови

Апликације које јавно објављују своја правила заштите приватности то често чине на јако нетранспарентан начин, пошто су описи на који начин компаније користе ваше податке предугачки и разликују се од производа до производа, чак и када они потичу из исте компаније.

Ко ће све то да чита? Веома позната студија урађена у Америци и Канади показује како су људи потпуно несвесни на шта пристају.

Када су их питали да учествују у покретању нове друштвене мреже (НамеДроп), студентима с престижног америчког факултета представљена су правила заштите приваности која су садржала сулуде захтеве, попут обећања корисника да "дају своје прворођено дете друштвеној мрежи НамеДроп".

Скоро 75 одсто од 543 учесника није прочитало ова правила. Они који јесу, провели су 73 секунде читајући текст за који им је потребно најмање пола сата читања.

У 2011. години истраживање рађено у Британији открило је да само 7 одсто корисника чита правила о заштити приватности када се пријављују за нове производе и услуге.

Лутајућа "мета"

 

Мобилни телефони и таблети стално бележе нашу локацију и могу да је поделе са ким год желе. Корисници могу да изаберу које апликације могу да прате ГПС податке - мапе, на пример, али и да онемогуће опције које прате која места најчешће посећујете, као и искључивање праћења локације.

Уствари, искључивање опције која прати ваше кретање је савет стручњака за сајбер безбедност. Међутим, студије показују да мобилни телефон и даље може да открије где се налазите.

Тим с Универзитета Принстон направио је експеримент у коме су доказали да је могуће пратити локацију телефона, чак када су опција локације, ГПС и вајфај искључени.

Прошле године, онлајн магазин Кварц је открио да Гугл прикупља информације о локацији корисника Андроида тако што прати колико откуцаја мобилни телефони шаљу антенама како би приступили мобилној мрежи.

У Гуглу су потврдили да су прикупљали ову врсту информација, али да су брисали податке о томе као и да су престали с том праксом.

Нестајање с мреже



Мотивација иза праћења се своди на то да људи који се рекламирају могу лакше да нас пронаћу, али ако сте међу онима којима и то смета, постоје начини како да укинете те услуге.

Прво што можете да урадите је да омогућите "немој да ме пратиш" опцију на сајтовима које посећујете, али да ли ће компаније тако поступити зависи од њихове добре воље.

Можете да користите апликације које проверавају да ли постоје трекери у вашем браузеру.

У случају апликација, ствари су мало компликованије. Ако блокирате приступ осетљивим информацијама на вашем телефону, то може да негативно да утиче на функционисање те апликације.

Такође, ако искључите рекламе, онда угрожавате постојање бесплатних апликација, јер то је једини начин да програмери наплате свој рад.

"Ако би више људи било заинтересовано да плати програмерима за коришћење апликација, то би донекле помогло, иако није идеално решење. Утврдили смо да иако плаћене апликације користе мање трекера, оне и даље прате кориснике и ступају у контакт с трећим лицима", тврде Родригез и Сундаресан.

Активисти за заштиту приватности попут колектива Тактикал тех препоручују серију корака којим информишу кориснике да знају на шта пристају.

Такође понуђена им је и скраћена верзија правила о заштити података најпопуларнијих друштвених мрежа.

Ипак не постоји непробојна заштита. У тексту написаном за сајт за самопомоћ Лајфхек, амерички новинар и писац Если Омур објавио је 12 заповести за оне који не желе да их било ко прати. Последња заповест привлачи највише пажње:

"За оне стварно параноичне: престаните да користите техничке направе, користите само папир, оловку, писаћу машину, разговоре лицем у лице, што се тиче дељења фотографије, то обављате на старомодан начин."

(ББЦ)

Коментари / 0

Оставите коментар