Робеново писмо младом себи...
Знаш оно кад уђеш здесна, па је заврнеш левом? Вежбај то, вратиће ти се више пута но што можеш да замислиш! И не брини кад мајка зове.
Фудбал 09.04.2018 | 22:05
“Узгред, како је лева нога? Прецизније, оно кад уђеш са десног крила и заврнеш је левицом? Вежбај то. Вратиће ти се више пута но што можеш да замислиш. Веруј ми за то”, поручио је 33-годишњи Холанђанин млађем себи.
Успут открио неколико веома занимљивих детаља из богате каријере. Рецимо, како је све почело…
“Четвртак је поподне, мајка зове школу. И зове. И зове… Помислиш да нешто није у реду. Никада те није звала док син а часу. Не брини. Све је у реду. У ствари, видећеш да је и боље од тога. Нећеш веровати шта ће ти рећи кад је на одмору коначно назовеш. Све ће да се промени. Врло брзо. А пре но што је позовеш, пре но што се све то издешава, само да кажем једну ствар: Увек играј са том глађу коју си имао као дечак. Учи. Да би био најбољи. Упамти то, хоћеш ли? Никад не заборави глад”, почео је Робен своју исповест.
Иначе, мајка је звала да каже да је звао први тренер Гронингена. За викенд је 17-годишњи Арјенишао на утакмицу првог тима. Тад је све почело. Тад је престало да буде игра. И сад, пред крај каријере, 33-годишњи Робен све чешће размишља о тим почецима. Гронинген је био одскочна даска. За ПСВ. Па за Челси. Са 20. година био је у Премијер лиги.
“А твој шеф? Зове се Жозе Мурињо. Требало би да те припремим за њега. Много ће да очекује од тебе… од свих. Моментално ћеш да осетиш разлику. Мораћеш да будеш чвршћи, снажнији, бржи. На сваком тренингу ћеш морати се доказујеш. И тако изнова и изнова. Чиућеш разне приче о Жозеу. Јак је карактер. Захтеван. Али такав си и ти сам, откако си почео да играш. На неки начин, ви сте савршен спој”.
Увек тежити бољем. И кад је све добро. Посебно кад није. Баш на Стамфорду млади Робен ће се први пут сусрести са повредама. Пратиће га кроз цео живот. Прва два месеца у Премијер лиги прескочиће због лома кости у стопалу. Већ на дебију у стартној постави Плаваца на Стамфорду, новембра те 2004. године, првенац за нови клуб. Погађате како? Са десног крила, до ивице казненог, левицом… Толико пута виђено.
У Лондону ће се задржати само три године, али ће му увек остати у срцу. Мурињо уме да направи фамилијарну атмосферу. А Челси је имао сјајан тим.
“Не само зато што си на терену имао играче какви су Лампард, Дрога, Чех и Тери. Већ зато што си играче какви су Лампард, Дрогба, Чех и Тери имао и ван терена. Сви пазе један на другог. Сви брину о тиму. Невероватна атмосфера”.
Једно име се ипак посебно издваја. Џон Тери.
“Шта холандско крило може да научи од енглеског штопера? Све! Пре свега, како бити капитен и лидер. Он ће бити неко са ким можеш да разговараш, било о фудбалу, било о нечем сасвим другом. Даће ти савет, охрабрити те. Учи од њега што више можеш. Он даје све за клуб. Све за тим. Од првог до последњег минута. И ван терена. Нисам сигуран колико ћеш тада бити уопште свестан утицаја који је Џон имао на тебе. Никад више нећеш играти са неким као што је он”.
А онда - следећи корак. Реал Мадрид.
“У Енглеској ћеш то да схватиш од првог утакмице: Навијачи живе и дишу фудбал. Али у Шпанији, једноставно је… другачије. Они не дишу и не живе фудбал. Фудбал је једноставно… живот. Али онда ћеш, после две године, да сазнаш да је фудбал такође и бизнис. И неће ти се то допасти. Видиш, до тог тренутка све је имало смисла. Од Гронингена, преко ПСВ-а, Челсија, Реала, титула и полуфинала Лиге шампиона. Увек напред, увек нови изазови…”
Није то рекао, али Робен је некако потиснуо те две године у Реалу и спонтано прешао на Бајерну…
“Видећеш то као корак уназад. У реду, титуле и купови, али за тебе је Лига шампиона, а Бајерн није био у кругу фаворите. А ни у Челсију ни у Реалу нису добацио тако талеко. И мислићеш: Сада дефинитивно нећу успети”.
О, како се само преварио. Јесте, Реал је највећи клуб на свету. Да, признаје и сам Робен, тамо се осећаш каон а врху планине и све друго изгледа као корак назад…
“Нешто мораш да знаш: никада у животу се ниси тако преварио. Јер долазак у Бајерн је био најбоља одлука коју си икада донео”.
Прво финаче 2012. године, против Челсија на Алијанц арена.. Изгледа идеално…
“Само што… не знам како ово да ти кажем, али… постаће ноћна мора”.
Постаће - Дидије Дрогба. И Петр Чех, који је бранио и могуће и немогуће пре но што је нападач из Обале Слоноваче из једине Челсијеве шансе на мечу постигао гол за продужетке, касније и пенале и титулу Плаваца. То смо сви видели. Али нисмо видели први Бајернов тренинг коју недељу касније.
“Имао си таквих дана доста. И сви личе један на други. Лагано враћање у ритам, у реду, крећемо… Али не овог пута. Овог пута није било само осећање. Овог пута се осећао у ваздуху, некакав заједнички дух. Сви су нешто желели. Једну ствар заправо. Освету. И свака утакмице те сезоне, било у Купу или у Лиги шампиона, свака се играла да би се исправила неправда из тог финалу”.
“И сети се те левице о којој сам ти причао. Мисли о њој. Мисли у том 89. минуту. Уђи са десна, намести је левом… И пусти је”.
Извор: моззартспорт
ФОТО: Ацтион Имагес
Коментари / 0
Оставите коментар