Опомињу Пижонове ријечи пред СП: Увијек је проблем био новац!

Некад кроз порез и динаре уместо марака, некад кроз копачке. Тако је било и 1974. године. И 1982. године.

Фудбал 12.04.2018 | 23:20 Била су то времена када фудбалери нису зарађивали ни делић новца који се данас врти у том спорту. Али била су то и времена када смо живели у много већој држави. Када је конкуренција за место у националном тиму била значајно жешћа. А опет, ни сви заједно нисмо успевали да урадимо нешто заиста велико, иако смо у појединим тренуцима имали паклено добре тимове. Владимир Петровић Пижонможе да посведочи о онима са светских првенстава 1974. и 1982. године. Јавност се тада надала да бисмо можда могли и до борбе за медаљу. Нисмо успели. Зашто? Упозоравајуће звуче Пижонове успомене.

“Новац! Увек је проблем био новац”, присећа се легендарни фудбалер у интервјуу за ускршњи број Спортског журнала у коме можете да пронађете сијасет занимљивих прича.

Да се вратимо на ову нама најзанимљивију. Руководство Фудбалског савеза тадашње Југославије као да се трудило да започне кавгу са репрезентативцима. Кренимо редом. На Мундијалу 1974. године проблем нису биле премијер, већ начин исплате.

“Договор са ФСЈ је био да ћемо добити премије ако прођемо први круг. То смо и урадили. Играли смо нерешено са Бразилом и Шкотском и победили Заир 9:0 и били први у групи. Требало је да премије добијемо у немачким маркама и то у Немачкој, јер тако не би биле опорезоване. Пред почетак другог круга дошли су људи из ФСЈ и рекли да ће премије бити плаћене у динарима у Југославији. Е, то је био проблем. Настала је свађа, екипа се распала”, каже Петровић.

У Шпанији 1982. закувало се око копачки.

“Чувена афера око копачки. Опет је ФСЈ правио проблем. Играчи су потписали уговоре са Пимом и добили по 20.000 марака. Ја нисам, јер сам већ имао уговор са Арсеналом, па нисам хтео никакве друге уговоре да потписујем. Пред полазак у Шпанију дошао је председник ФСЈ Томаш Томашевић и рекао да морамо да играмо копачкама Адидаса, чије смо дресове носилy. Адидас је имао много боље копачке, углавном смо играли у њима за клубове, биле су спејс-шатл за Пумине, али није плаћао. Пума је плаћала и то добро, за 20.000 марака могао је ауто  да се купи и нормално је што су играчи хтеи новац, а пошто би га добили у Шпанији опет не би плаћали порез. ФСЈ није дао”.

Атмосфера је ту пукла, у Шпанији не пролазимо групу пошто домаћини пуштају Северну Ирску да победи у последњем колу и тако Плаве избацују са турнира. Менаџмент Савеза је љут, свети се играчима. На разне начине.

“Душану Савићу, Сафету Сушићу и мени било је обећано да ћемо моћи да одемо у иностранство иако нисмо напунили 28 година. Недостајало нам је по неколико месеци. Ја сам већ потписао за Арсенал и отишао на припреме са екипом. Онда је на седници Извршног одбора ФСЈ одлучено да не можемо у иностранство. После сам сазнао да је за мене одлука била 7:9. Отишао сам у Арсенал шест месеци касније, али потписао сам други уговор , не тако добар као онај који сам имао пред Светско првенство. Слично су прошли и Савич и Сушић”, присећа се Петровић у интервјуу за празнично издање Спортског журнала.

Извор: моззартспорт

ФОТО: МН Пресс