Драматична исповест Ненада Крстичића...

Рекли су ми - имаш још 48 сати живота! Везиста Црвене звезде евоцирао сећања на тешке тренутке у каријери у дресу Сампдорије.

Фудбал 09.04.2018 | 22:30 Ненад Крстичић био је један од најважнијих протагониста првог Звездиног пролећа у Европи после 26 година. Некадашњи везиста ОФК Београда испоставио се као пун погодак управе и тренера Владана Милиојевића претходног лета, а на Маракани се поптуно вратио у фудбалски живот.

Трновит пут прошао је некадашњи репрезентативац Србије, а пре отприлике десетак година проживео је праву животну драму о којој је можда и први пут јавно проговорио у ускршњем интервјуу за Курир. 

"Тешко ми је да причам о томе. Али, кад је све прошло могу рећи да је то искуство за цео живот. Све се десило изненада. Оперисао сам менискус у новембру 2008. и опорављао сам се. Отишао сам на једну утакмицу Сампдорије и тамо сам на стадиону појео пицу и чипс. Вратио сам се у клупски хотел и почео је стомак да ме боли. Два дана ме није пролазила мучнина, био сам малаксао, нисам могао да једем", испричао је за Курир Крстичић.

После тога завршио је у болници.

"Дошао сам у болницу пред католички божић. Сви су били на одмору, а ја сам био четири дана на инфузији. Појавила ми се жлезда на врату коју су ми извадили и послали на испитивање. Било ми је боље и отишао сам одмах за Београд."

Али, проблеми су се наставили.

"Отишао сам кући са циљем да се вратим 2. јануара. Међутим, чим сам слетео вратила ми се малаксалост и мучнине. Два дана ми није било добро, родитељи су били узнемирени, а ја им нисам све испричао јер нисам желео да их оптерећујем. Будио сам се у четири ујутро, како бих тушем масирао стомак. Отац ми је трећи дан рекао, не могу да те више гледам. Или зови ове у Италији, или те водим код лекара."

Шта су рекли у клубу када си их назвао?

"Отишао сам назад и то сам јер моји због празника нису могли да добију визу. Стигли су и резултати, а менаџер ми је рекао да није добро и да морам да се вратим. Дошао сам и у крви су ми пронашли увећање у белим крвним зрнцима. Нормлано стање је било 200, а мени је било 2.000. Ништа ми тада нису причали јер су хтели да ме сачувају."

Да ли је истина да су ти лекари отворено рекли да имаш још 48 сати живота?

"Јесте! Баш тако су ми рекли. Одмах су ме укључили на хемотерапију. Сутрадан ми је стање већ било боље и са 2.000 спало је на 800. Али, када су дошли председник и директор Сампдорије у болницу схватио сам да је нешто озбиљно у питању."

Како си и када сазнао за дијагнозу и болест?

"Тек после недељу дана, када ми је стигла мајка. Лекари и менаџери су ми објаснили о чему се ради. Тада су ми рекли колико је било страшно. Срећа је што нисам тада добро знао италијански. Да сам их разумео шта причају и шта је по среди, вероватно бих психички пао и размишљао о најгорем. То ми је помогло да позитивно размишљам. Када су ми дали прву хемотерапију, мислио сам да је то инфузија. веровао сам да је стомачни вирус, да сам се отровао и да ћу за пар дана на тренирам. Нека ситница. Али није било тако."

Колико си се дуго задржао у болници?

"До краја априла 2009. године. Онда сам паузирао још осам месеци. Практично, имао сам паузу од 15. новембра 2008. када сам оперисао менискус, па све до априла 2010. Тада сам почео, одиграо сезону за примаверу и онда ушао у први тим."

По повратку на терен 2012. године уследио је деби за репрезентацију Србије код Синише Михајловића.

"То су ми саопштили усред тренинга. Тренер је прекинуо тренинг, окупио нас и рекао ми да сам добио позив из репрезентације. Имао сам 22 године, хтео сам да скачем од среће. Буквално сам се погубио. То је за мене био најлепши дан у животу. Сан сваког играча", испричао је Ненад Крстичић.

Извор: моззартспорт