20 година од “велике пљачке“ и најконтроверзнијег пенала у историји Серије А

Нисам украо Интерову титулу! “Требало је да свирам фаул Роналду“, каже чувени Пјеро Чекарини.

Фудбал 06.04.2018 | 22:30 Навијачи Интера вечно ће памтити тај 26. април 1998. године. Тај Дерби д’Италија у Торину сматраће врхунцем Јувентусове бахатости и крунским доказом колики су судије биле под контролом Старе даме. Иако Јуве за тај меч никада неће одговарати. Али зато ће се о њему причати и у италијанском парламенту, због њега ће десничар Доменико Грамацио физички насрнути на бившег фудбалера, а тада посланика Масима Маура, некадашњег шампона Италије са Јувентусом, притом узвикујући: “Сви су они лопови“.

Ла партита мадре ди Цалциополи. Мајка Калчополија. И даље тако називају ту утакмицу на северној трибини “Ђузепе Меаце“. Целу ту сезону су крстили као “ла гранде рубериа“. Велика пљачка.

А шта се заправо десило...

Серија А на врхунцу. Четири кола пре краја утакмица сезоне на Деле Алпију. Јуве је бод испред Интера. На терену тимови каквим би се данас дичили само можда Реал и Барселона. Марчело Липи је на располагању имао Дидијеа Дешана, Едгара Давидса, Зинедина Зидана, Алесандра Дел Пјера, Филипа Инзагија... За Интер су играли Хавијер Занети, Дијего Симеоне, Арон Винтер, Јури Ђоркаеф и на крају - Роналдо, добитник Златне лопте. Али утакмицу није обележио нико од њих. Не, главну улогу је имао Пјеро Чекарини.

Дел Пјеро је погодио за 1:0. Почетком другог полувремена Интер креће у фронтални јуриш. Шеф струке Неразура Ђиђи Симони у ватру шаље и другог нападача Ивана Заморана. И даље не иде. А онда 69. минут.Роналдо и Заморано су поред Морена Торичелија и Алесандра Биринделија некако угурали лопту у казнени простор домаћина. Роналдо је склања испред Марка Јулијана, овај га телом обара на земљу, лопта одлази у руке Анђела Перуција. Гости чекају да се огласи судијска. Мук.

Пуца контра, Зинедин Зидан је спојио са голом Алесандра Дел Пјера, Тарибо Вест касни, овог пута сеЧекарини огласио. Неразури су жаргонски речено одлепили. Дијего Чоло Симеоне само што није удавио главног арбитра. Добио је црвени картон. Ђанлука Паљука је на крају одбранио пенал Дел Пјеру, али са десеторицом Интер није могао до изједначења. Јуве је одмакао на четири бода предности, три кола пре краја сезоне Неразури су се помирили са губитком титуле. Утеху су пронашли у пехару Купа Уефа (у Паризу су декласирали Лацио са 3:0), али 26. април 1998. никада нису заборавили.



Колале су многе гласине у наредне две деценије. Појављивале су се и Чекаринијеве измишљене изјаве у којима он наводни признаје грешку. Неистините су. Данас, 20 година након свега, Пјеро Чекарини први пут за ТВ камере. За Медијасетов Премијум спорт тврди: ништа погрешно није урадио!

“Одмах ми је било јасно да је Роналдо улетео у Јулијана, а не Јулијано у њега. И данас, после толико времена, тврдим да сам видео оно што се заиста и десило. Погрешио сам само зато што нисам свирао прекршај за Јувентус. Зато што га нисам свирао људи мисле да сам видео Јулијанов фаул и да сам прећутао. А у ствари је ситуација обрнута“, остаје доследан Чекарини.

Можда би све било другачије да је тада постојала видео технологија као подршка судијама?

“У ствари, ВАР је и био ту и чуди ме да нико не прича у томе. Утакмица је ишла у директном преносу, био је и снимак спорне ситуације, уз коментар (некадашњег играча Интера и Милана Фулвија) Коловатија, и Кјезе, бившег судије. И он је рекао да није био пенал“, брани се Чекарини.

Тешко да ће му Интерове присталице после свега поверовати. Они ће увек говорити да им је Чекарини украо титулу.

“Таква интерпретација је потпуно нетачна. Целу ситуацију сам касније много пута процењивао хладне главе и имам кристално јасно слику о свему томе. Навијачи Интера могу да буду уверени:  са моје стране није било никакве зле намере“.

Не само навијачи, ни Интерови тадашњи играчи вероватно ће тешко прогутати овакво објашњење. Нико их није толико довео до лудила...

“Изненадили ме је тако јак протест Интерових фудбалера. Али посебно ми је жао зато што после утакмице нисам могао да изнесем своје виђење ситуације, а то није било могуће јер судије живе у дворцу окруженом високим зидинама. Предложио сам да сазовемо конференцију за новинаре да о тој епизоди разговарамо строго из техничког угла, без полемика и отварања других питања, али мој предлог није узет у разматрање. У наредним данима гласна тишина руководства Фудбалског савеза. То ме је заболело“, јада се Чекарини.

Узалуд, Неразури му никад неће опростити. Никад. Чим се појавио Чекаринијев интервју стигао је и одговорЂиђија Симонија. У његовим речима нема опроста за судију из Ливорна.

“Смешно, као да живимо у свету снова“, категорички ће Симони.

“Неко би требало да га заустави пре но што направи још већу штету. То је израз непоштовања. То је одсуство мудрости да се умукне. Немам речи. Цео свет зна шта је истина. И многи Јувентусови навијачи које срећем су ми признали. Боље да је ћутао“.

Остаће само вечна полемика око тог 26. априла 1998. године...

Извор: моззартспорт

ФОТО: Ацтион Имагес