Косовско питање пријетња Европи

Министар одбране Србије Александар Вулин изјавио је у Москви да је униполарни свијет изабрао Србе за непријатеље и за потребе борбе против њих допустио да се муџахедини мобилишу и оду на ратиште у БиХ, гдје су се они који су преживјели трајно настанили и наставили са терористичким активностима, чинећи простор БиХ потенцијалним жариштем.

Србија 04.04.2018 | 17:14 "Стварање Ал каиде у Авганистану за потребу борбе против Совјета на крају се изродило у борбу против својих оснивача. Учешћем у терористичким нападима у западној Европи држављани БиХ су потврдили постојање беле Ал Каиде и још једном потврдили да довођење идеја исламског тероризма у БиХ и Косову и Метохији за борбу против Срба није могло да остане само на мржњи према Србима", рекао је министар Вулин.

Он је говорећи на Седмој московској конференцији о међународној безбједности указао да самопроглашено Косово чији је статус неријешен представља безбједносну пријетњу не само за Србију већ и за Европу, преноси "Спутњик".

"Највиша незапосленост на европском континенту, корупција, верско и етничко насиље без казни, као и највећи број бораца `Исламске државе` у Европи у односу на број становника Косова и Метохије све су то претње не само за Србију већ и за безбедност Европе", рекао је Вулин.

Он је указао да је након бомбардовања СР Југославије и њеног комадања, на простору Србије, а самим тим и Европе настала територија коју неке од великих сила признају као државу Косово, док већи дио човјечанства сматра да је у питању дио територије Србије под привременом управом УН у складу са Резолуцијом 1244.

"Та територија упркос стотинама милијарди уложеног новца, хиљада ангажованих војника, огромним дипломатским и политичким притисцима није успела не само да постане држава, већ ни успешна и самоодржива заједница", нагласио је Вулин.

Према његовим ријечима, то је довело до преливања структура организованог криминала са простора Косова и Метохије које у највећем броју земаља западне Европе у потпуности контролишу трговину наркотицима, дјелимично шверц људима и оружјем.

"Уколико би се самопроглашено Косово још учланило и у Интерпол, као што је уз велики политички и дипломатски притисак покушано током 2017. године поставља се умјесно питање - како организација светске полиције мисли да спроводи операције против нарко-картела који се организују и штите управо из структура власти у Приштини?", упитао је Вулин.

Он је истовремено упозорио да је некажњено кршење међународног права на Космету 1999. године послужило као примјер сепаратистима широм свијета и показало колико је штетно правити преседане, што се сада јасно види на случају Шпаније.

"Признање Косова уноси и дубоке поделе у само ткиво ЕУ, чије чланице не могу да пронађу заједничку политику по питању Космета, а то такође не може да прође без последица по безбедност континента", сматра Вулин.

Он је оцијенио да фаворизовање националистичке идеје "велике Албаније" која своје ширење мора спровести на просторима на којима живе Срби, неминовно води до сукоба који не могу да буду сасвим локализовани.

"Европа не ради на спречавању великог албанског концепта, потцењујући опасност по сопствену безбедност и често занемарујући сопствене интересе", рекао је Вулин.

Он је навео да је мигрантска криза примјер како Европа занемарује сопствене интересе и како све посљедице несупротстављању политике униполарног приступа "долазе на наплату" и подсјетио да Европу нису прво запљуснули таласи Сиријаца и Ирачана, него стотине хиљада Албанаца, који су 2014. и 2015. године као по команди кренули пут ЕУ.

Вулин је нагласио да ће Србија наставити да се води политиком очувања сопствених интереса и досљедне војне неутралности у циљу очувања мира и стабилности у региону.

"За рат је довољан и један, за мир бар двоје", закључио је Вулин.

Извор: Срна
Фото: Тањуг