Вујошевић: Па, носите се у пи*** материну! Сви заједно!

Душко Вујошевић, најтрофејнији тренер у историји Партизана, каже да му није дозвољено да ради у Србији, као и да још увек није спреман за повратак у Пионир.  Вујошевић као никад пре: Шта му је Пера Божић рекао на растанку, о Богдану као „најбољем играчу на сплавовима“, зашто странци имају васпитање, а домаћи играчи не. . . ? О господину Дејану Милојевићу, играчима које воли да гледа, онима које би волео да види у будућности у Партизану, како је Драган Милосављевић одбио уносну понуду Црвене звезде и о многим другим стварима. . .

Кошарка 03.04.2018 | 22:45 "Објективно мени је у Србији спречено да радим, тешко радим на страним језицима, једино италијански знам добро. Најбоље радим на овом нашем српско-хрватском језику и највише волим да радим са нашим играчима. Сад што некоме не одговора да радим са Босном а не дају ми да овде радим са Србијом... Па носите се у пи*** материну. Сви заједно. Он тамо ради са њима... Какве су то глупости. Ја тамо представљам себе и само себе, а мимо тога правим гест који помаже помирењу, ако је то неки циљ. Моје здравствено стање је такво да не могу да водим клуб који има две утакмице недељно. Ја сам на две дијализе и док не урадим трансплатацију бубега везан сам на такав начин рада", рекао је Вујошевић у интервјуу за 'Спорт Клуб'.

Од одласка из Партизана у септембру 2015. године није га било у хали Пионир, у међувремену је неколико пута његова тужба активирала БАТ, односно блокирала клупски рачун због неисплаћених зарада, а каже да – иако је прошао период мржње – још увек није тренутак да дође међу оне код којих има статус живе легенде.

"Навијам за Партизан, прошао је период мржње. Овај тим је симпатичан, драг ми је. Све су то добри људи, нису сви подједнако паметни, али јесу добри момци. Мислим да је Чанак посвећен и да је у основи добар човек, исправак човек. Ја навијам за њих. Баш сам био у Сарајеву када су освојили куп. Гледао сам утакмице и частио све оно који су били са мном. Волео бих да добро прођу у првенству које је девалвирано, али опет нешто представља. Још не осећам да бих мирно могао да одем у “Пионир. Раније сам подносио свашта, сада ми се сваки стрес осети, а знате и да финансијски део није регулисан. Не само да није регулисан него је покушано да се неморалним представим ја, који је имао максимално стрпљења", истакао је.

Садашњи селектор Босне и Херцеговине открио је кога више цени од два последња председника црно-белих, бившег – Николу Пековића или актуелног Остоју Мијаиловића.

"Као играча Пековића, мада је рано уништио своју каријеру. Био је велики играч, док се као председник није показао добар, што се често дешава код бивших великих играча који имају велику сујету. Не знају да је потребно ново знање кад постају тренери или руководиоци и да то што су били велики играчи им даје добру стартну позицију да то сублимишу и да уче за нешто ново. Остоју не познајем".

Душко Вујошевић. На помен имена и презимена човека који је обележио најблиставију епоху кошаркашког клуба Партизан нико никада није, нити ће остати равнодушан. Једни га обожавају и виде као икону клуба, други на његов бритки језик и све што је урадио током каријере не гледају благонаклоно. Било како, свака његова реч ће изазвати реакцију, на једном или другом крају скале.

Трофејни стручњак, сада селектор Босне и Херцеговине говорио је за Спортклуб као ретко када. Било је приче о односу државе према Црвеној звезди и Партизану, Небојши Човићу, Драгану Тодорићу, Николи Пековићу, о томе како је Парни ваљак урушаван и ко је ту имао какву улогу... Али оно што ћете прочитати у наредним редовима говорио је можда и први пут откако је напустио Хумску 1 пре готово три године. 

Комплетан интервју можете прочитати, али и погледати у видео формату на сајту Спортклуба, а ми вам доносимо одломке који изазивају посебну пажњу...

На тему све извеснијег доласка Николе Лончара на позицију спортског директора Вујошевић је поменуо и шта би волео да види у клубу у будућности и како он замишља врхушку Парног ваљка.

„Ја сам са њим сарађивао као играчем. Много их ту има, ту је саветник Тодорић, Искрин који је потпредседник. Има и он своје функције и фракције. Онда Кијановић који је мало по страни, али је ту. Лончар ће бити, па Кецман који такође има функцију... Ја бих волео да Лончар добро одради свој посао, али сматрам да клуб мора да налази места за људе којима је дао много тога. Да они по завршетку каријера постану функционери, руководиоци. Ту мислим на Новицу Величковића, Миленка Тепића, Драгана Милосављевића... Из тог круга људи који су увек били поштени и посвећени раду. Они би сигурно тако и радили посао“, рекао јеВујошевић, па открио:

„Том Драгану Милосављевићу је клуб дуговао велике новца, а имао је велику понуду Црвене звезде, па није помишљао да оде. Уз све ове људе који су ту - волео бих да нађу места и уче те људе који су поштени и који су се доказали као људи и играчи“.

Вратио је Вујошевић филм и на дане када је озваничен његов одлазак из Партизана, односно на то шта му је његов први наследник Пера Божић рекао на окупљању новог тима.

„Ја сам знао како ће са мном да се заврши, што ме није чинило емотивно спремним да то све поднесем, иако сам све знао. Отишао сам сутрадан са Велимуиром Гашићем, када је извршена смена, да се поздравим са играчима, на почетку преподневног тренинга. Поздрављао сам се под пуном контролом, иако је тим значајно био уситњен и свесно доведен да буде слаб и целе године пре тога је рађено све да тим буде демотивисан. Када хоћете да минирате тренера, онда гледате да играче направите незадовољним. Како не примају паре, како су незадовољни... Разне су ту приче постојале... Тим од годину дана раније је издржао све, упркос многим притисцима, што је изузетно тешко. Дошао сам да се поздравим са остацима тог тима и неким новим који је почео да се скупља у тим околностима. Поздравили смо се фино и онда ми Пера Божић каже: 'Дуле, откад сам дошао у клуб ја ово желим'. Ето, о којој памети и моралу се ради“.

Каже - изненадило га је то што је чуо.

„Помало, мада сам био свестан његових активности у ранијем периоду и да није био лојалан. Опет, мислио сам да је и он паметнији“.

Очигледно да Пера није био спреман за оно што га је чекало?

„Како да буде спреман када није одрадио ниједан тренинг? Али је био спреман да човеку који га је успоставио и направио значајним делом система и дао му прилику да направи контакте. када га је Хемофарм отписао као повређеног...“, остао је недоречен Вујошевић, па је наставио:

„Кад је човек у некој позицији, па нешто и примети, али мислиш - неће ти то сметати док си у моћи, ситно је то. Али, после када то постане проблем, све то искаче. Али, да није био Пера Божић, био би неко други. Господин је био Дејан Милојевић. Ако је он био господин, а неко није поступио као Милојевић, који је имао сличне обавезе, онда није господин. У том тренутку... Али, пошто је тренутак битан... Он ту није битан“.

Дејан Милојевић је у новогодишњем разговору за МОЗЗАРТ Спорт открио да је два пута одбио да седне на клупу Партизана, те да је први пут разлог био управо начин на који је Душко Вујошевић отишао из Хумске.

„Дејан је исправан човек и има своја начела којих се придржава“.

А онда и о томе зашто је клупска кошарка дошла у позицију у којој је данас...

„Цео развод између Фибе и Евролиге, губљење ингеренција када је у питању учешће НБА играча у такмичењима, цео систем који је ФИБА направила са овим репрезентативним прозорима, где не могу да учествују ни играчи из Евролиге, није добра. Ако постоји минимум заједничког интереса, онда две стране морају да седну и нађу заједничко решење. Фиба је једина спортска организација која је своје најважније клупско такмичење препустила некој приватној екипи“, напомиње Вујошевић за и даје пластичан пример колика је грешка направљена:

„Када се играју пријатељске утакмице један Меси мора да иде да игра у Русију на -30. Нема ту да не жели да игра - он има ту обавезу. Па није Меси мања звезда од Јокића. Направљена је ситуација да неки клубови профитирају, а они имају толику моћ спонзора да не морају ни да руше стари систем“.

Потанко је наставио Вујошевић...

„Створена је ситуација да две стране нису спремне за заједнички живот. Имате све више утакмица, што доводи до логичних повреда. Па, није ни чудо што их има све више када имате толики број мечева, сезоне трају предуго, а онда после репрезентације не почињу припреме за своја такмичења на време како се не би стварала зла крв због играча који из НБА могу да се прикључе тек касније. Прескоче се базичне припреме и играчи недовољно кондиционо улазе у свако следеће такмичење, па онда право из тих репрезентативних такмичења у нове клупске сезоне. То није у реду и не знам како ће се из свега тога изаћи“.

Говорио је легендарни стручњак и о томе ко га данас зове да га пита за здравље, ко га не зове, страним играчима који имају грађанско васпитање и онима који то немају...

„Назове ме Дивац, назове ме Раде Загорац као партизановац, онда када сам био у тешком здравственом стању, са садржајем подршке. Са Драганом Милосављевићем, Владимиром Лучићем, Миленком Тепићем - са њима сам у контакту. Лео Вестерман и Жофри Ловерњ се јаве, али је Лео једна посебна врста човека, он има и спортско и грађанско васпитање које фали неким нашим играчима. Не бих да некога прескочим... Јаве се и неки за које не бих очекивао да се јаве“, откриваВујошевић за Спортклуб и додаје:

„Знате шта - најтеже ће вам у животу опростити они који сте много помогли, а то нису унапред заслужили. То је тежак терет за ношење и они ће вам први забити нож у леђа. Ја знам да је то тако. Ја и сада дајем бесповратно онима који то неће знати да врате. Наши играчи немају то грађанско васпитање као странци. Код нас се све то претворило у сурову борбу за паре и славу. Изгубила се захвалност, а то је ретка особина. У ненормалним ситуацијама нормална су ненормална понашања“.

Говорио је Вујошевић и о играчима у НБА лиги.

„Пратим... Извештаје пре свега, ко је колико дао кошева. Пратим и Горана Драгића, он ми је много симпатичан. Врло поштен и вредан човек, поштено игра, показао се као паметан. И партизановац је, зато волим да га гледам. Пратим и Јокића који је велико изненађење, показао је огромну дозу спремности на адаптацију на велики ниво НБА. Жао ми је што је Загорац прерано изгорео и отишао тамо прерано. Бојим се да и други тако не изгоре. Бобан Марјановић је узео огроман новац, али не знам колико је он играч за НБА. Мислим на брзину, да се тим подреди њему... Узео је велике паре, што ми је драго. Бобан је добар човек“.

А онда и о Богдану Богдановићу.

„Нисам се много бавио очекивањима. Видим да има доста људи причају о томе да је она три месеца што сам радио с њим много утицало на његову каријеру. Ја када сам дошао у Партизан Богдан је био један од најбољих играча на београдским сплавовима. И 13. играч у Партизану. Када је одлазио из Партизана, мимо моје жеље, пошто сам ја хтео да остане још једну годину, он је био играч који је у јаким утакмицама са Звездом давао по 130 поена у серијама. То је урадио у две године. Наставио је да напредује у Фенеру, отишао је на јак ниво такмичења, да даље напредује. Он може да буде много посвећенији. Он јесте спреман да ради напорно, али није спреман да се до краја одрекне свих ствари које сметају спорту и то на крају може да га кошта у неком коначном збиру, дужини каријере, повредама и величини трофеја које ће освојити. Он је урадио много, а може још много више. Добар клуб је изабрао у НБА, где је добио велику прилику, има још ствари на којима може да ради како би био подједнако добар у НБА какав је био у Европи“, јасан је Вујошевић у разговору за Спортклуб.

Извор: Б92/моззартспорт